Jelena iz Čačka je svoj talenat otkrila u vreme korone, a onda je hobi postao i posao FOTO

Upotreba pamuka u ručnim radovima, poput heklanja i pletenja, poznata je od davnina. Međutim, malo ko zna da se pamučni konac može koristiti i za izradu torbi od drveta, kao spoj prirodnog, umetničkog i modernog.

Upravo taj spoj pronašla je Jelena Vasiljević Tajević iz Ljubića, koja je u periodu izolacije tokom pandemije koronavirusa otkrila svoj dar i pokrenula novi kreativni pravac,umeće heklanja torbi na drvenoj osnovi.

"Generalno, sve se radi ručno, od pletenja preko drvenih daščica do oslikavanja. Uz torbice sam dodala i počela da heklam rajfiće, da budu modni detalj", pojašnjava Jelena, koja se ovim ručnim radom bavi već pola decenije.

Njeno prvo iskustvo s heklanjem bilo je, kako kaže, i hrabro i neizvesno.

RINA

"Na početku mi je bilo zaista teško. Iskreno, nisam ni znala šta su heklice, a kamoli da se tako zovu! Kasnije sam naučila sve o pamučnim trakama, jedno po jedno. Pitala sam svekrvu, jer žene sa sela zaista sve znaju. Pokazala mi je one najteže prve pokrete. Kad sam se vratila kući, bila sam uporna. Moja prva torbica nastajala je skoro mesec dana, a sada mogu da je isheklam za šest-sedam sati", priča Jelena sa ponosom.

Upornost i ljubav prema radu trasirali su joj put. Danas materijal nabavlja širom Srbije, pamuk iz Beograda, Jagodine ili Novog Sada, daščice od lokalnih majstora, a sve spaja svojom maštom i osećajem za boje.

"Tu stvarno mora kreativnost, ne možete staviti bilo šta na bilo šta. Na belu torbicu, na primer, ne ide bež. Morate imati u glavi kako će to sve izgledati na kraju, da bude skladno i lepo. Mislim da ovakve torbice ne može svako da nosi. One su za žene koje vole prirodu, jednostavnost i originalnost", iskrena je Jelena.

RINA

Kroz svoj rad, ona je shvatila da je heklanje osim što je zanat, da je i vid terapije.

"Kreativnost ne može da izađe iz vas ako ste zatrpani obavezama. Žena je stub kuće, deca, posao, kuća... Ali svaka od nas ima u sebi neki vid kreativnosti. Samo treba da izdvojimo vreme za sebe. Kada uzmem da heklam, zaboravim na sve, nema muke, nema briga. Heklanje smiruje dušu“, ističe Jelena.

Ova mlada žena dokaz je da se svaki zanat može ponovo roditi u savremenom obliku, ako mu se pristupi s ljubavlju, istrajnošću i verom u sebe. Ona je spojila lepo i korisno, umetnost i praktičnost, tradiciju i moderni izraz.

RINA

Priča Jelene Vasiljević Tajević iz Ljubića pokazuje da kreativnost ne poznaje granice. U njenim rukama pamuk i drvo postaju umetnost, a svaki novi rad potvrđuje da su ženske ruke oduvek stvarale ono što traje.

Jelena je svojim primerom dokazala da je svaki zanat zaista zlatan, kada se u njega ulože i srce i spoj lepog i korisnog.