Danas je Veliki petak: Šta izbegavati, šta nikako ne raditi i koji je najlepši običaj

Na Veliki petak, najtužniji dan za sve hrišćane, ne peva se i ne veseli. Nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona, a mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.

Običaji podrazumevaju da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, a crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja. Štaviše, poželjno je ništa ne jesti.

Celivanje plaštanice

U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto (grob Hristov). U nekim krajevima Srbije običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na kojem je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ona će biti ispunjena.

Aleksandra Suzi/Shutterstock

Običaji za Veliki petak

Na Veliki petak ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati oštre predmete da se ne bi "povređivale Isusove rane". Zbog toga obućari i krojači ne rade na Veliki petak.

Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.

Kako se farbaju jaja?

Domaćica se prvo prekrsti i pomoli Bogu, zatim u posudu s vodom, u kojoj će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osveštane vodice – vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda s bojom, domaćica spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakog časa.

Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se čuvarkuća.

Studiovd/Shutterstock

Pre farbanja, jaja se mogu šarati. S rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, zatim, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice.

U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Shakirov Albert/Shutterstock

Simbolika

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (devojka koja je s Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanjai kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija.

Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse".

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.