Danas je Veliki petak: Šta izbegavati, šta nikako ne raditi i koji je najlepši običaj

Na Veliki petak, najtužniji dan za sve hri&scaron;ćane, ne peva se i ne veseli. Nema jutrenja i bogosluženja, ne ogla&scaron;avaju se crkvena zvona, a mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.Običaji podrazumevaju da se na Veliki petak farbaju uskr&scaron;nja jaja, a crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja. &Scaron;tavi&scaron;e, poželjno je ni&scaron;ta ne jesti.Celivanje pla&scaron;taniceU hramovima se popodne iznosi pla&scaron;tanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Pla&scaron;tanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukra&scaron;en sto (grob Hristov). U nekim krajevima Srbije običaj je da se vernici posle celivanja pla&scaron;tanice provlače ispod stola na kojem je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ona će biti ispunjena.Aleksandra Suzi/Shutterstock Običaji za Veliki petakNa Veliki petak ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati o&scaron;tre predmete da se ne bi &quot;povređivale Isusove rane&quot;. Zbog toga obućari i krojači ne rade na Veliki petak.Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ni&scaron;ta, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.Jedan od najlep&scaron;ih i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskr&scaron;nja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ni&scaron;ta drugo ne radi, već su sve na&scaron;e misli upućene na stra&scaron;ni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.Kako se farbaju jaja?Domaćica se prvo prekrsti i pomoli Bogu, zatim u posudu s vodom, u kojoj će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osve&scaron;tane vodice &ndash; vaskr&scaron;nje ili bogojavljenske. Na &scaron;poretu vri voda s bojom, domaćica spu&scaron;ta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakog časa.Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se čuvarkuća.Studiovd/Shutterstock Pre farbanja, jaja se mogu &scaron;arati. S rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu pi&scaron;e i crta. Po&scaron;to vosak ne prima boju, zatim, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično pi&scaron;e H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice.U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.Shakirov Albert/Shutterstock SimbolikaFarbanje jaja vr&scaron;i se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (devojka koja je s Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanjai kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija.Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodi&scaron;nji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: &quot;Hristos Vaskrse&quot;.Crvena boja simboli&scaron;e Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hri&scaron;ćana i crkve, bez obzira &scaron;to su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju poku&scaron;avali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Danas je Veliki petak: Šta izbegavati, šta nikako ne raditi i koji je najlepši običaj

1 Komentari