Danas je jesenji Krstovdan: Vernici poštuju ova tri običaja, a jedno je strogo zabranjeno

Na jesenji Krstovdan proslavlja se praznik tokom kog je Konstantin Veliki (potonji Sveti car Konstantin) zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carom Maksencijem.

Crkva, pak, 27. septembra obeležava dva značajna događaja u hrišćanstvu – pronalazak Časnog krsta na Golgoti na kom je razapet Isus Hrist i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Naime, relikvija od neprocenjivog duhovnog značaja za hrišćane nije sve vreme bila u Svetoj zemlji – nošena je kao trofej iz Jerusalima u Persiju, da bi bila vraćena tamo gde pripada – Crkvi Svetog groba na Golgoti.

Ipak, često se spekuliše da su delovi Časnog krsta zapravo završili u Notr Damu u Parizu, bazilici Santa Kroče u Rimu i katedrali u Briselu, dok se Cetinjski manastir pominje kao mesto na kom se zasigurno nalazi čestica ove relikvije.

Foto_Nikata/Shutterstock

Narodni običaji za jesenji Krstovdan

Po narodnom verovanju, na jesenji Krstovdan bi trebalo strogo postiti – dozvoljen je samo jedan obrok, najčešće hleb i voda. Na Krstovdan vernici ne jedu kuvanu hranu, niti upotrebljavaju ulje i vino. Ovaj način posta naziva se još i suhojedenje, a rečenica koju prati ovaj veliki praznik glasi: "Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti".

Strogi post nije jedina obaveza vernika na jesenji Krstovdan. Jednako su važne i molitve, kao i pružanje pomoći onima koji su u bilo kakvoj nevolji.

Veruje se, takođe, da osobe koje su rođene na jesenji Krstovdan na leđima nose senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorne za svoje postupke.