Na jesenji Krstovdan proslavlja se praznik tokom kog je Konstantin Veliki (potonji Sveti car Konstantin) zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carom Maksencijem.Crkva, pak, 27. septembra obeležava dva značajna događaja u hrišćanstvu – pronalazak Časnog krsta na Golgoti na kom je razapet Isus Hrist i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.Naime, relikvija od neprocenjivog duhovnog značaja za hrišćane nije sve vreme bila u Svetoj zemlji – nošena je kao trofej iz Jerusalima u Persiju, da bi bila vraćena tamo gde pripada – Crkvi Svetog groba na Golgoti.Ipak, često se spekuliše da su delovi Časnog krsta zapravo završili u Notr Damu u Parizu, bazilici Santa Kroče u Rimu i katedrali u Briselu, dok se Cetinjski manastir pominje kao mesto na kom se zasigurno nalazi čestica ove relikvije.Foto_Nikata/ShutterstockNarodni običaji za jesenji KrstovdanPo narodnom verovanju, na jesenji Krstovdan bi trebalo strogo postiti – dozvoljen je samo jedan obrok, najčešće hleb i voda. Na Krstovdan vernici ne jedu kuvanu hranu, niti upotrebljavaju ulje i vino. Ovaj način posta naziva se još i suhojedenje, a rečenica koju prati ovaj veliki praznik glasi: "Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti".Strogi post nije jedina obaveza vernika na jesenji Krstovdan. Jednako su važne i molitve, kao i pružanje pomoći onima koji su u bilo kakvoj nevolji.Veruje se, takođe, da osobe koje su rođene na jesenji Krstovdan na leđima nose senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorne za svoje postupke.
Danas je jesenji Krstovdan: Vernici poštuju ova tri običaja, a jedno je strogo zabranjeno
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. septembra obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznato i kao jesenji Krstovdan.
27.09.2025.
8:34
Izvor: Novosti
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar