Svi običaji do Vaskrsa: Ovo ne smete da radite, veruje se da donosi nesreću

Ove sedmice ulazimo u poslednju nedelju Vaskršnjeg posta, u kojoj su dani prožeti molitvom, pokajanjem i strogim postom. Svaki od njih ima duboko duhovno značenje, a prate ih i brojni narodni običaji koji pružaju duhovnu snagu, blagostanje i mir.

Ova nedelja pred nama, poslednja nedelja pred Vaskrs, koja počinje Strasnim ponedeljkom, predstavlja vrhunac Velikog posta i vreme kada se hrišćani pripremaju za najveći trenutak vere - Isusovo vaskrsenje.

Strasni ponedeljak

Označava početak sedme nedelje posta, poznate kao Velika nedelja. Ovaj dan je nazvan "veliki", jer su se u ovom periodu dogodila ključna Hristova dela, pobeda nad smrću, grehom i prokletstvom čime je otvorio put ka raju.

Po narodnom predanju, naziv "strasna" potiče od pojačanih molitvi, bdenja i posta, a u nekim delovima Srbije, parovi se tokom ove sedmice suzdržavaju od bračnih odnosa. 

Ova nedelja je radna, jer se u njoj vrše velike pripreme za najveći praznik Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Velika sreda

Velika sreda je dan kada mnogi vernici još uvek nastavljaju sa svojim radnim obavezama, ali uz sve dublje posvećenje duhovnim pripremama za praznik.

Zanimljivo je da su žene, prema tradiciji, na ovaj dan izbegavale šivenje, a stočna hrana bila je obavezna kako bi se stoka dobro pripremila za predstojeće svečanosti.

U nekim regionima Srbije, na Veliku sredu čupalo se bilje, verujući da ima moć da štiti od zlih sila.

arina.ma/Shutterstock

Veliki četvrtak

Veliki četvrtak je dan posvećen obradama u poljoprivredi, a jedini rad koji je bio dopušten bio je setva bostana. Smatralo se da je žetva na ovaj dan garancija za dobar prinos.

Žene su tog dana odlazile na reku, palile sveće i puštale ih niz vodu u znak sećanja na duše preminulih. Ovaj ritual je bio i znak poštovanja prema duhovima predaka.

Veliki petak

Veliki petak je dan kada se sećamo Hristovog stradanja na krstu. Ovo je najstroži dan posta, jer je to vreme kada je Isus podneo najveće žrtve za spasenje čovečanstva.

Po narodnom verovanju, farbanje vaskršnjih jaja na Veliki petak ima duboko simbolično značenje.

U nekim krajevima, jaja se koriste i za zaštitu stoke, dok su u drugim verovanjima smeštena u crkve kao znak poštovanja prema Hristovom grobu.

Marta Maziar/Shutterstock

Velika subota, priprema za Vaskrs

Velika subota je dan kada mnogi vernici nastavljaju sa farbanjem jaja, a posebno se ističe u tradicionalnim, gde se jaja farbaju u crveno verujući da je crvena boja simbol Isusovog vaskrsnuća. Ovaj dan je takođe vreme za pripremu posebnih vaskršnjih kolača, koji se ukrašavaju jajima i bosiljkom, čime se slavi život i obnovljeni duh.

Vaskrs, najveći hrišćanski praznik

Prema Jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta prešao u grobnicu, a na Vaskrs je pobedio smrt i greh.

Ovaj praznik je temelj hrišćanske nade, jer kroz Isusovo vaskrsenje, vernici dobijaju obećanje života i spasenja.

Na Vaskrs, sve što vernici rade, od obeležavanja jaja do zajedinčkog slavljenja, ima za cilj proslavu života, obnove i nade.