Danas je Velika sreda: Ovi običaji se strogo poštuju, a za žene važi posebno pravilo

Velika sreda, koja nas uvodi u samu završnicu Velike, odnosno Stradalne nedelje, jedan je od onih dana kada se ritam svakodnevice gotovo neprimetno usporava. Nema buke, nema slavlja – samo tišina, molitva i sećanje na događaje koji su zauvek promenili hrišćanstvo.

Veruje se da je upravo na Veliku sredu doneta odluka o pogubljenju Isusa Hrista, raspećem koje će uslediti na Veliki petak. Zato ovaj dan nosi težinu izdaje, ali i ljubavi – jer se istovremeno Crkva seća žene koja je skupocenim mirom pomazala Hrista, kao i trenutka kada ga je Juda Iskariotski izdao.

U liturgijskom smislu, Velika sreda donosi i promene. Prestaje služenje Pređeosvećene liturgije, kao i čitanje molitve Svetog Jefrema Sirina uz velike poklone. U hramovima se tog dana obavlja i Sveta tajna jeleosvećenja – jedan od najvažnijih obreda, tokom kojeg se vernici pomazuju osvećenim uljem kao simbolom isceljenja, kako telesnog, tako i duhovnog.

Ovaj dan prirodno vodi ka najvažnijim trenucima hrišćanske godine – Velikom četvrtku, Velikom petku, Velikoj suboti i konačno Uskrsu.

arina.ma/Shutterstock

Običaji i verovanja

Velika sreda se posti na vodi, što znači da se dan provodi skromno, bez raskoši, u miru i povučenosti. Iako su svakodnevni poslovi dozvoljeni, ono što je karakteristično jeste odsustvo svake vrste slavlja – nema muzike, veselja, niti okupljanja tog tipa.

U narodnoj tradiciji postojala su i posebna pravila. Nekada se verovalo da žene na ovaj dan ne treba da uzimaju iglu i konac, dok su domaćini nastojali da unapred obezbede stoku hranom, kako bi se u narednim danima u potpunosti posvetili prazniku.

U pojedinim krajevima Srbije, poput Negotinske krajine, postojao je običaj branja biljke burijan, za koju se verovalo da ima zaštitnu, gotovo magijsku moć protiv negativnih sila. Osim toga, koristila se i u narodnoj medicini.

O_Zinchenko/Shutterstock

Zanimljivo je da se u nekim domovima upravo na Veliku sredu počinje sa farbanjem uskršnjih jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se tradicionalno boje u crno i nazivaju se "kaluđeri", kao simbol tuge i sećanja.

Velika sreda tako ostaje dan između – između izdaje i nade, između tišine i vaskrsenja koje dolazi. Upravo u toj tišini, mnogi pronalaze prostor za preispitivanje, mir i pripremu za najveći hrišćanski praznik.