Danas je Đurđevdan: Praznik s najviše običaja, a jedan je posebno važan

Đurđevdan je praznik s puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.

Jurga Jot/Shutterstock

​Venčići od cveća

Opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – da bi se sačuvali od grada (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu. Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

ju_see/Shutterstock

Zašto se prave venčići?

Veruje se da venčić, kao svojevrstan simbol, ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav. 

Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima. 

Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća.

Praznik je radosti i veselja, a ispunjen je i brojnim običajima.

Seku se vrbe i onda se one stavljaju na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može postati njen budući muž.

I danas se veruje da će, ukoliko je na današnji dan vedro i lepo vreme, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto biti sušno.

pyrozhenka/Shutterstock

Đurđevdan proslavljaju i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Spiritia/Wikipedia