Počinje Gospojinski post: Jedan od najstrožih, evo čega vernici treba da se pridržavaju

Post traje dve nedelje, od 14. do 27. avgusta, i završava se velikim praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatim kao Velika Gospojina, koji se obeležava 28. avgusta. Iako je kraći od Vaskršnjeg i Božićnog, Gospojinski post smatra se veoma strogim.

Srpska pravoslavna crkva navodi da je ovaj period posvećen Presvetoj Bogorodici i da vernike poziva na podražavanje njenog života, koji je bio ispunjen postom i molitvom.

Kako se posti tokom Gospojinskog posta

Gospojinski post tradicionalno podrazumeva uzdržavanje od mesa, mleka i mlečnih proizvoda i jaja, ali njegova suština nije samo u promeni jelovnika.

Prema crkvenom učenju, post treba da bude praćen molitvom, pokajanjem, praštanjem, milosrđem i nastojanjem da se čovek uzdrži od loših misli, reči i postupaka. Patrijarh Porfirije je govoreći o postu naglasio da pravila nisu sama sebi cilj, već sredstvo koje čoveka vodi ka zajednici sa Bogom i ljubavi prema drugim ljudima.

AntonSAN/Shutterstock

Gospojinski post je po strogosti sličan Vaskršnjem. U crkvenoj tradiciji riba se tokom ovog posta razrešava na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta. Još Sveti Teodor Studit navodio je da se tokom Bogorodičinog posta upravo na Preobraženje daje razrešenje na ribu i ulje.

Ipak, pravilo posta nije isto za svakog. Deca, trudnice, bolesni, stariji i ljudi kojima zdravstveno stanje ne dozvoljava strogo uzdržavanje ne bi trebalo samoinicijativno da ugrožavaju zdravlje, već način posta treba da prilagode uz savet svog sveštenika i, kada je potrebno, lekara.

Zašto se 14. avgusta iznosi Časni krst

Prvi dan posta ima posebno mesto u crkvenom kalendaru. Na jutarnjem bogosluženju iznosi se Časni krst kako bi mu se vernici poklonili i celivali ga, a potom se obavlja i malo osvećenje vode.

Krst za hrišćane predstavlja simbol Hristove pobede nad smrću, pa njegovo iznošenje upravo na početku posta nosi snažnu poruku: vernik u naredne dve nedelje ne ulazi samo u period drugačije ishrane, već u vreme duhovnog preispitivanja, molitve i promene. SPC navodi i da se na početku posta obavlja kropljenje osvećenom vodom.

AntonSAN/Shutterstock

Istog dana Crkva se seća i Svetih mučenika Makaveja, koji su stradali jer nisu želeli da se odreknu svoje vere i prihvate običaje koji su bili protivni Božjem zakonu.

Zbog toga 14. avgust nosi simboliku istrajnosti, žrtve i vere, ali i predstavlja početak perioda u kojem bi, prema hrišćanskom učenju, trebalo da bude manje svađe, osuđivanja, ljutnje i preterivanja, a više molitve, praštanja i pomoći drugima.

Gospojinski post završava se 27. avgusta, a već narednog dana pravoslavni vernici proslavljaju Veliku Gospojinu, praznik Uspenja Presvete Bogorodice.

I upravo tu leži smisao ove dve nedelje: nije dovoljno samo izbaciti mrsnu hranu sa stola. Post bi trebalo da bude vreme u kojem čovek pokušava da izbaci i ono mnogo teže – lošu reč, zavist, bes, svađu i sve ono što ga udaljava od drugih ljudi i od vere.