Magnet za sreću u domu i nestvarno lepa: Može danima bez vode, ali jednu grešku teško oprašta FOTO

Postoje sobne biljke koje osvajaju raskošnim cvetovima, druge neobičnim oblikom, ali Oxalis triangularis ima nešto sasvim posebno – njeni listovi se tokom dana doslovno kreću. Ova fascinantna ljubičasta lepotica, poznata i kao ljubičasta, ukrasna ili lažna detelina, otvara i sklapa svoje listove poput leptirovih krila prateći ritam svetlosti. Osim što je izuzetno dekorativna, nije naročito zahtevna za gajenje, ali postoji jedna greška koju teško oprašta.

Trouglasti, ljubičasti listovi liče na leptire, tokom dana šire se prema svetlu, dok se uveče polako spuštaju i sklapaju. Upravo zbog tog neobičnog ritma biljka ostavlja utisak kao da se neprestano menja.

Iako je poznata pod nazivima ljubičasta detelina, ukrasna detelina i lažna detelina, botanički zapravo nije prava detelina. Pripada porodici kiseljaka, a sličnost s detelinom duguje listovima sastavljenima od tri listića.

Najprepoznatljiviji deo ljubičaste deteline upravo su njeni listovi, sastavljeni od tri izraženo trouglasta listića. Njihova boja može varirati od tamnocrvene do vrlo tamne ljubičaste, dok pojedini primerci imaju svetlije uzorke duž sredine lista. Centralni pregib svakog listića dodatno naglašava karakterističan oblik leptirovih krila.

Pixag0/Shutterstock

Listovi se otvaraju prema dnevnoj svetlosti, dok se tokom noći, za oblačnih dana ili nakon dodira mogu spustiti i sklopiti. Takvo kretanje potpuno je prirodna reakcija biljke na promene svetlosti i uslove u okolini. Sličan ritam slede i cvetovi, koji se zatvaraju kada prostor postane taman.

Iz zadebljanih podzemnih delova razvijaju se brojne duge stabljike, pa biljka s vremenom poprima gust, raskošan i zaobljen oblik. U povoljnim uslovima dostiže visinu od približno petnaest do trideset centimetara.

Za bujan rast ljubičastoj detelini potrebno je obezbediti mnogo indirektne svetlosti. Najviše joj odgovara mesto uz istočni ili zapadni prozor, gde će dobijati blaže jutarnje ili kasnopopodnevno sunce. Ako se nalazi uz prozor okrenut prema jugu, tokom leta dobro ju je pomeriti od stakla ili zaštititi laganom, svetlosnom zavesom, jer jako podnevno sunce može prouzrokovati blede fleke i isušivanje ivica listova.

Ljubičastoj detelini tokom perioda aktivnog razvoja listova i cvetova odgovara blago vlažan supstrat, ali dugotrajno zadržavanje vode ne podnosi. Zalivati je treba kada se površinski sloj zemlje osuši, a višak vode iz posude obavezno je potrebno ukloniti kako podzemni delovi ne bi počeli da trule.

Upravo je stalno vlažan supstrat najčešći uzrok propadanja ove biljke. Mladice tada mogu da omekšaju, dok listovi počinju da žute  i gube čvrstoću. Presuva zemlja, s druge strane, uzrokuje venuće lišća i sušenje stabljika, ali biljka se nakon umerenog zalivanja najčešće brzo oporavlja.

Anna Hoychuk/Shutterstock

Najbolji izbor je propusna mešavina zemlje namenjena sobnim biljkama, kojoj se može dodati perlit ili krupni pesak kako bi se poboljšala drenaža. Posuda svakako mora imati drenažne rupe. Tokom aktivnog rasta biljku je moguće prihranjivati blagim tečnim đubrivom svakih nekoliko sedmica, dok se tokom perioda mirovanja prihranjivanje potpuno prekida.

Jedna od najzanimljivijih karakteristika ljubičaste deteline upravo je period mirovanja, tokom kojeg njen nadzemni deo može delimično ili čak potpuno da se osuši. Listovi tada gube svežinu, počinju da žute i postepeno nestaju. Iako na prvi pogled može izgledati kao da biljka propada, energija ostaje sačuvana u podzemnim mladicama iz kojih će se nakon perioda mirovanja ponovo razviti novi listovi.

Kada biljka počne da ulazi u fazu mirovanja, zalivanje treba postepeno smanjivati. Osušeni listovi i stabljike mogu da se uklone, a posuda premesti na svežije mesto. Zemlja bi tokom tog perioda trebalo da ostane gotovo suva kako podzemne mladice ne bi istrulile. 

Nakon nekoliko sedmica ili meseci mogu da se pojave prve nove mladice. Tada posudu treba ponovo premestiti na svetlo mesto te postepeno nastaviti sa zalivanjem.

Molly Shannon/Shutterstock

Period mirovanja ne mora se pojaviti uvek u isto doba godine. Na njegov početak mogu uticati temperatura, količina svetlosti, starost biljke i uslovi u prostoriji. Najvažnije je u tom trenutku ne nastaviti s obilnim zalivanjem, jer upravo višak vode tokom mirovanja može dovesti do truljenja podzemnih delova i na kraju uništiti biljku.