Ne trošite novac na skupa sredstva protiv vlage: Potreban vam je samo komad aluminijumske folije

Međutim, pre nego što posegnete za novom kantom farbe ili skupim sredstvima protiv buđi, vredi isprobati jednostavan trik za koji vam je potreban samo komad aluminijumske folije. Nakon 24 do 48 sati mogao bi da vam pomogne da otkrijete da li vlaga dolazi iz vazduha u prostoriji ili iz samog zida.

Pojava vlage na zidovima jedan je od onih problema koje je lako zanemariti sve dok ne postanu ozbiljni. Sve obično počinje gotovo neprimetno – malom tamnom flekom u uglu prostorije, promenom boje pored prozora ili delom zida na kojem boja počinje da se ljušti. Vremenom se mrlje šire, a često ih prati i neprijatan miris koji ukazuje na dugotrajno zadržavanje vlage.

Iako je prvi poriv mnogih vlasnika stanova da prefarbaju oštećenu površinu ili posegnu za sredstvom protiv buđi, takvi zahvati često donose samo privremeno poboljšanje. Ako se ne ukloni uzrok, problem će se pre ili kasnije ponovo pojaviti.

Upravo zato je važno utvrditi odakle vlaga dolazi. Da li je reč o kondenzaciji koja nastaje zbog povećane vlažnosti vazduha i hladnih zidova ili o vodi koja prodire kroz građevinsku konstrukciju?

Odgovor ponekad može da pruži iznenađujuće jednostavan kućni test.

Na kanadskom portalu The Weather Network novinar Nejtan Kolman predstavio je praktičnu metodu za koju su potrebni samo aluminijumska folija i lepljiva traka. Test ne zahteva posebnu opremu, a može da posluži kao prvi korak u prepoznavanju problema s vlagom.

ja-aljona/Shutterstock

Zašto baš aluminijumska folija?

Tajna je u svojstvima ovog materijala. Aluminijumska folija gotovo je nepropusna za vodenu paru, pa njenim pričvršćivanjem na zid stvaramo malu izolovanu površinu na kojoj možemo da pratimo kako se vlaga ponaša.

Ako se kapljice vode pojave na spoljašnjoj strani folije, okrenutoj prema prostoriji, to može da ukazuje na kondenzaciju vlage iz vazduha. S druge strane, ako se vlaga zadržava između folije i zida, moguće je da dolazi iz samog građevinskog materijala.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je reč o orijentacionom testu, a ne o pouzdanoj dijagnostičkoj metodi. Naime, vlaga u zidu može da nastane iz različitih razloga, uključujući prodor kišnice, probleme s instalacijama, kapilarnu vlagu, ali i kondenzaciju unutar konstrukcije.

Kako da napravite test koji traje 48 sati?

Postupak je jednostavan, a sve što vam je potrebno verovatno već imate kod kuće.

Najpre odaberite deo zida na kojem ste primetili tamnu fleku, vlažnu površinu ili druge znakove mogućeg problema. Površinu nežno obrišite suvom krpom i sačekajte da se osuši.

Zatim isecite komad aluminijumske folije veličine približno 20 × 20 centimetara ili nešto veći ako je zahvaćeno područje šire.

Yuliia_Litvishka/Shutterstock

Foliju postavite na odabrani deo zida i pažljivo je pričvrstite slikarskom lepljivom trakom. Važno je dobro zalepiti sve četiri ivice kako vazduh ne bi mogao slobodno da cirkuliše između folije i zida.

Pre postavljanja preporučljivo je da proverite kako traka deluje na boju, naročito ako je reč o osetljivoj ili već oštećenoj površini.

Nakon toga preostaje samo da sačekate. Foliju ostavite na zidu između 24 i 48 sati, a zatim proverite da li su se na njoj pojavile kapljice vode ili tragovi vlage.

Šta znači ako su kapljice na spoljašnjoj strani folije?

Ako se vlaga pojavila na strani folije okrenutoj prema prostoriji, dok je površina ispod nje ostala suva, verovatno je reč o kondenzaciji.

Ova pojava naročito je česta tokom jeseni i zime, kada topao vazduh iz zagrejanih prostorija dolazi u dodir s hladnim površinama zidova.

Kuvanje, tuširanje, sušenje veša u zatvorenom prostoru i nedovoljno provetravanje povećavaju količinu vodene pare u vazduhu. Kada ona dođe u dodir s dovoljno hladnom površinom, pretvara se u sitne kapljice vode.

ja-aljona/Shutterstock

Upravo zato kondenzaciju često primećujemo na prozorima, u uglovima prostorija, iza velikih ormara i na spoljnim zidovima.

Ako test ukazuje na kondenzaciju, prvi korak trebalo bi da bude poboljšanje ventilacije i smanjenje prekomerne vlažnosti vazduha.

A šta ako se vlaga pojavila iza folije?

Ako nakon uklanjanja folije primetite da je mokra njena strana okrenuta prema zidu ili da je površina zida ispod nje vlažna, to može da ukazuje na vlagu koja dolazi iz građevinskog materijala.

Takav rezultat zahteva dodatnu pažnju jer uzroci mogu biti različiti.

U starijim zgradama problem može biti povezan s dotrajalom hidroizolacijom ili kapilarnim podizanjem vlage. Na spoljnim zidovima moguće je prodiranje kišnice kroz oštećenu fasadu ili pukotine, dok se na pojedinim mestima vlaga može pojaviti zbog neispravnih vodovodnih instalacija.

Ipak, mokra površina iza folije nije sama po sebi dokaz da postoji curenje cevi ili prodor kišnice. Vlaga može da se zadržava i zbog kondenzacije unutar zida, pa je za utvrđivanje tačnog uzroka ponekad potreban stručni pregled.

Posebnu pažnju obratite na fleke koje se povećavaju nakon obilnih kiša, zidove koji ostaju vlažni i posle dužeg sušnog perioda, kao i površine na kojima se boja odvaja, a malter počinje da propada.

Andrey_Popov/Shutterstock

U takvim slučajevima krečenje neće rešiti problem. Potrebno je pronaći i ukloniti izvor vlage pre bilo kakvih završnih radova.

Šta ako folija nakon dva dana ostane potpuno suva?

Ni takav rezultat ne znači nužno da problema nema.

Vlaga se u stambenim prostorima često pojavljuje povremeno, u zavisnosti od vremenskih uslova, temperature, načina grejanja i svakodnevnih navika ukućana.

Na primer, zid koji je suv tokom nekoliko sunčanih dana može ponovo da postane vlažan nakon obilne kiše. Slično tome, kondenzacija može biti izraženija tokom hladnih noći, a gotovo neprimetna kada spoljne temperature porastu.

Zato test, ako je potrebno, možete da ponovite u periodu kada se problem najčešće pojavljuje.

Važno je znati i da aluminijumska folija ne može da otkrije prisustvo buđi unutar zida niti da pokaže koliko se eventualno oštećenje proširilo.