Zašto vam deca lažu u lice? Dva su razloga i iznenadićete se

Scene u kojima uhvatite dete u laži i to dok stoji naspram vas i ponaša se kao da je sve u redu, svakodnevica su u mnogim domovima, a većina roditelja reaguje instinktivno i emotivno. Ipak, pre nego što donesete ishitrene zaključke, važno je zapamtiti da dečji mozak ne funkcioniše poput mozga odrasle osobe.

Kada deca lažu "u lice", retko se radi o manipulaciji ili nepoštovanju. U većini slučajeva, iza takvog ponašanja stoje dva vrlo česta razloga. 

1. Vaše dete se seća zadatka, ali ne i kada ga je obavilo

Ovo je posebno često kod dece s poremećajem pažnje, anksioznošću ili drugim sličnim izazovima. Ona se suočavaju s deficitom radne memorije, što im otežava pamćenje ponavljajućih zadataka.

Dete se često seća da je nahranilo psa, ali ne može se setiti da li je to bilo danas ili nekog od prethodnih dana. U njegovoj percepciji, hranjenje psa danas izgleda potpuno isto kao i juče  ili prošle nedelje, zbog čega mu je teško rastumačiti dane, a ishod na kraju izgleda kao laž.

fizkes/Shutterstock

Da li su predali domaći? Da li su spremili kopačke u ormar? Da, sećaju se da su to učinili, ali ne nužno i kada. Istraživanja sprovedena na deci s ADHD-om pokazala su da su imala znatno lošije rezultate u zadacima koji su zahtevali procenu vremena ili redosleda događaja. To znači da mogu da se sećaju obavljenog zadatka, ali njihov mozak se bori s pravilnim smeštanjem događaja na vremensku crtu.

2. Laž je brzi beg od stresa

Prisetite se trenutaka kada ste se osećali ugroženo ili pod stresom. Imate knedlu u grlu, a disanje postaje plitko i ubrzano. U takvim situacijama, vaš mozak se prebacuje u način rada za preživljavanje i aktivira "bori se ili beži" reakciju.

Kada pitate dete zašto nije napisalo domaći, nahranilo psa ili sredilo sobu, to može izazvati identičnu stresnu reakciju. U tom trenutku, jedino što dete želi jeste ponovo da se oseća sigurno, a laganje se čini kao najbrži put do toga.

Dr Džerome Šulc objašnjava da su "mnoga ponašanja koja se čine negativnima ili lošima zapravo samozaštitne strategije koje deca koriste, svesno ili nesvesno, kako bi sakrila svoju nesposobnost." Ta "nesposobnost" može biti deficit radne memorije, nemogućnost fokusiranja ili neki drugi izazov s izvršnim funkcijama.

ShotPrime Studio/Shutterstock

Kako da se nosite s dečjim lažima?

Bez obzira na to da li su laži vašeg deteta namerne ili ne, postoje načini da to ponašanje držite pod kontrolom.

Koristite dnevnu strukturu kao podršku pamćenju

Jedan od najboljih načina je korišćenje spiska zadataka. Kada vaše dete, na primer, preda domaći ili nahrani psa, čekira stavku sa spiska. Na taj način ima vizuelni podsetnik na ono što je obavilo tog dana.

Prepoznajte kada se dete oseća ugroženo

Umesto da ga odmah optužite, mirno recite: "Nisi u nevolji, samo mi reci šta se dogodilo". Zatim radite na smirivanju situacije: duboko dišite, popijte gutljaj vode ili napravite nekoliko vežbi kako biste preusmerili energiju. O onome što se stvarno dogodilo razgovarajte tek nakon što se dete smiri i ponovo oseća sigurno.

SpeedKingz/Shutterstock

Budite radoznali i vodite se saosećanjem

Normalno je osećati se frustrirano kada vam dete laže. Ali, umesto da pomislite: "Opet nije predao domaći, a lagao mi je da jeste!", pokušajte s ovim pristupom: "Imam dobro dete koje prolazi kroz težak period. Pitam se šta se događa i kako mogu da mu pomognem?" To je mala promena u perspektivi, ali može doneti ogromnu razliku za oboje.

Kada shvatite da se vaše dete oseća pod stresom, ugroženo ili jednostavno ne može tačno da se seti događaja, budite spremni da pređete preko same laži. Usvajanje "trenerskog pristupa" te uvođenje sistema i struktura koji mu pomažu da se seti obaveza ili oseća sigurnije smanjiće stres - i njegov i vaš. Istina je jednostavna: deca žele da budu dobra, a vi imate moć da im pomognete da u tome i uspeju.