Znakovi koji pokazuju da dete ne jede dovoljno: Kada potražiti pomoć?

"Deca najbolje regulišu sopstveni apetit", kaže Dženifer Haus, dečja nutricionistkinja. "Samo dete zna kada je gladno. Nekim danima može vam izgledati da jedva išta pojedu, i to je u redu", prenosi Parents.

Roditelji često precenjuju količinu hrane koja je detetu potrebna. Na primer, brinu se da ne unosi dovoljno proteina, ali već dve šolje mleka dnevno pokrivaju osnovne potrebe malog deteta.

Znakovi da dete ne jede dovoljno 

Ako dete povremeno jede manje, to obično nije problem. Međutim, ako mu rast stagnira ili traje duži period smanjenog unosa hrane, treba se obratiti lekaru. Neki znakovi koji mogu upućivati na nedovoljan unos hrane su: 

Usporeni rast - Ako dete ne napreduje na skali rasta, to može ukazivati na problem. 

Stalni umor - Nedostatak energije može biti posljedica premalog unosa kalorija.

Česte bolesti - Nedovoljna ishrana može oslabiti imunitet. 

Razdražljivost - Gladno dete može biti nervozno i lako frustrirano. 

Gubitak na težini - Primetan gubitak kilograma razlog je za konsultaciju s lekarom. 

Gubitak interesa za hranu - Ako dete redovno odbija obroke, potrebno je istražiti uzrok. 

Slaba koncentracija - Neadekvatna ishrana može otežati fokusiranje na zadatke.

Levelshalash/Shutterstock

Zašto deca ponekad ne jedu dovoljno? 

Iako većina dece zna samostalno da reguliše unos hrane, ponekad određeni faktori mogu uticati na apetit. To mogu biti bolni zubi, problemi s probavom, osetljivost na teksturu hrane ili čak stres i unutrašnji nemir. Ako dete često oseća bol prilikom jela ili mu je nelagodno zbog prehrambenih problema, važno je pronaći uzrok i potražiti pomoć stručnjaka.

Kako motivisati dete da jede? 

Nutricionistkinja Ali Elis preporučuje stvaranje pozitivnog odnosa prema hrani. Decu treba uključiti u pripremu obroka, omogućiti im izbor među zdravim namirnicama i podsticati istraživanje hrane kroz igru, bez pritiska. Takođe je korisno nuditi raznolike obroke u porodičnom okruženju. 

Pedijatar Seli Elias naglašava da roditelji odlučuju šta će biti na tanjiru, ali deca sama biraju šta i koliko će pojesti. Bitno je obezbediti uravnoteženu ishranu: polovinu tanjira treba da čini povrće, četvrtinu ugljeni hidrati (npr. integralna testenina, krompir), a četvrtinu proteini (meso, jaja, mahunarke). Takođe je važno unositi zdrave masti i gvožđem bogate namirnice.

PeopleImages/Shutterstock

Šta treba izbegavati?

Nemojte terati dete da pojede sve iz tanjira - to može smanjiti njegov prirodni osećaj za glad i sitost. 

Ne nudite slatkiše kao nagradu - to može stvoriti nezdrav odnos prema hrani. 

Izbegavajte ganjanje deteta s hranom - strukturisani obroci i međuobroci efikasniji su od stalnog grickanja.

Kada potražiti pomoć? 

Ako dete značajno zaostaje u rastu, ima izraženo ograničen izbor hrane ili probleme s probavom, trebalo bi se konsultovati s pedijatrom ili nutricionistom. Ključ je u stvaranju pozitivnog odnosa prema hrani i izbegavanju pritiska tokom obroka. Ako imate bilo kakve sumnje, razgovarajte s lekarom kako biste dobili personalizovane smernice.

Sylvie Pabion Martin/Shutterstock