Slobode detinjstva koje su imala deca 70-ih i 80-ih, a današnja deca i ne znaju za njih

Deca koja su odrastala 70-ih i 80-ih imala su puno više slobode – sama su smišljala kako da se zabave, rešavala sopstvene probleme i satima boravila napolju bez kontrole odraslih. Iako takvo detinjstvo nije bilo idealno, donelo im je osećaj nezavisnosti i kontrole nad sopstvenim vremenom koji današnja deca retko imaju.

Igra napolju bez nadgledanja

Starije generacije bezbrižno su se igrale napolju bez stalnog nadgledanja roditelja. Same su pronalazile društvo i osmišljavale kako će provesti vreme, a pritom učile da se snalaze i donose sopstvene odluke. Takva sloboda bila je važan deo odrastanja, ali danas je sve ređa.

Nekadašnje pravilo da se kući treba vratiti kad se upali ulična rasveta gotovo je nestalo. Deca danas više vremena provode pred ekranima, a roditelji češće žele da ih imaju na oku.

Samostalan odlazak u školu

Ono što je nekad bilo sasvim uobičajeno danas je mnogima nezamislivo. Brojna deca ne idu sama ni do škole koja je udaljena nekoliko ulica. Pre nekoliko decenija deca su samostalno odlazila u školu, prodavnicu ili na igralište. Promena vaspitnih navika nije iznenađujuća – mnogi roditelji danas žele da znaju gde im je dete u svakom trenutku, a neki se plaše i osude okoline ako mu dozvole više samostalnosti.

Tomsickova Tatyana/Shutterstock

Učenje na svojim greškama

Mnogi roditelji danas nastoje da reše probleme umesto svoje dece. Žele da im olakšaju život i zaštite ih od neprijatnih iskustava, delom i zato što su sami odrastali uz više izazova. Međutim, time deci često uskraćuju priliku da sama pronađu rešenje i nauče nešto iz sopstvenih grešaka. Upravo su takva iskustva nekada učila decu kako da se nose s neuspehom, rešavaju probleme i lakše se oporave nakon razočaranja.

Suočavanje s dosadom

Današnja deca gotovo uvek imaju način da prekinu dosadu, najčešće uz pomoć ekrana. Dovoljno je uzeti mobilni ili uključiti televizor. Ipak, dosada ima i svoju vrednost. Upravo u takvim trenucima deca razvijaju maštu, upoznaju sopstvene interese i uče da se nose sa svojim osećanjima.

Deca 70-ih i 80-ih često nisu imala mnogo izbora nego sama da osmisle kako će ispuniti vreme, a upravo to ih je podsticalo na kreativnost.

Život bez stalnog dokumentovanja

Deca danas često osećaju potrebu da fotografišu i dele važne trenutke. Nekada to nije bio slučaj. Uspomene su se čuvale u fotoalbumima i porodičnim pričama, a ne na društvenim mrežama. Nije postojala potreba da svaki izlazak, koncert ili putovanje završi na internetu, pa su ljudi jednostavno uživali u trenutku, bez razmišljanja kako će sve izgledati drugima.

Hryshchyshen Serhii/Shutterstock

Više slobodnog vremena

Promene u vaspitanju uticale su i na način na koji deca provode slobodno vreme. Mnogi danas imaju pretrpane rasporede ispunjene vannastavnim aktivnostima, a uz to su stalno dostupni na mobilnim telefonima i društvenim mrežama. Zbog toga im ostaje manje vremena za odmor, dosadu ili spontanu igru.

Deca 70-ih i 80-ih imala su više prostora da jednostavno budu deca, bez osećaja da stalno moraju nešto da postignu ili da propuštaju ono što rade drugi.

Spontana druženja

Kad roditelji unapred organizuju gotovo svaki deo detetovog dana, ostaje manje prostora za spontana druženja. Nekad je bilo sasvim normalno pokucati prijatelju na vrata i pitati može li napolje.

Danas se većina dogovora odvija preko roditelja ili poruka. Iako su i tada postojala pravila, poput dolaska kući na večeru ili u dogovoreno vreme, deca su sama odlučivala kako će provesti slobodno vreme, sklapala prijateljstva i učila da organizuju svoj dan.