Osam navika koje ljudi iz skromnijih porodica imaju i kad odrastu

Ljudi koji su odrasli u porodicama s manje novca često su štedljivi, a da o tome gotovo i ne razmišljaju. Od roditelja su usvojili navike koje im pomažu da paze na troškove, čak i kada im finansijska situacija to više ne zahteva. Takav način razmišljanja može biti koristan, ali ponekad donosi i stalan strah od trošenja novca.

Autorka Hejli Van Horn za YourTango priznaje da je njena porodica tokom detinjstva imala finansijskih problema, što je uticalo na njen odnos prema novcu u odraslom dobu. Čak i kada ima nešto ušteđevine, izbegava da je troši, jer se boji da bi jednog dana mogla ostati bez novca. Iako joj je takav način razmišljanja pomogao da razvije naviku štednje, svesna je da je zbog toga često preterano zabrinuta za svoje finansije.

Prema njenim rečima, ljudi koji su odrasli u porodicama s manje novca često zadržavaju sledećih osam navika.

U restoranima naručuju najjeftinija jela

Za mnoge porodice koje su živele skromno odlazak u restoran bio je retka prilika i svojevrsni luksuz. Deca koja su tako odrastala naučila su da paze na cene hrane, a ta navika ih često prati i u odraslom dobu.

Čak i kada mogu sebi da priušte skuplje jelo, neretko će odabrati najjeftinije s jelovnika. Budući da znaju kako izgleda život s malo novca, žele da izbegnu nepotrebne troškove. Tako mogu da uživaju u izlasku s prijateljima, a da pritom ne potroše previše.

Gotovo sve obroke pripremaju kod kuće

Deca koja su odrasla u porodicama koje su pazile na svaki dinar često su slušala rečenicu: "Imamo hrane kod kuće". Umesto odlaska u restorane ili naručivanja dostave, njihovi roditelji su uglavnom sami pripremali obroke.

Ta navika često ostaje i u odraslom dobu. Kuvanje kod kuće omogućuje bolju kontrolu nad troškovima, ali i nad sastojcima koje koristimo. Istraživanje Univerziteta Washington pokazalo je da priprema hrane kod kuće može biti povezana sa zdravijom ishranom i manjim troškovima.

Kupuju nosšenu odeću i stvari

Kupovina nošene odeće, nameštaja i drugih potrepština mnogim je porodicama bila način da uštede. Deci je to ponekad bilo neprijatno, naročito ako su njihovi prijatelji nosili novu odeću i imali stvari koje oni sebi nisu mogli da priušte.

Ali, ono što im je nekada predstavljalo razlog za neprijatnost danas je postalo popularno. Kupovina u prodavnicama polovne odeće i putem internet oglasa danas je uobičajena, a osim što štedi novac, može biti i bolja za okolinu. Ljudi koji su tako kupovali još kao deca često nastavljaju s tom navikom i kada mogu sebi da priušte nove stvari.

Čuvaju najbolje stvari za posebne prilike

Deca koja su odrasla u skromnijim uslovima često imaju naviku da čuvaju stvari koje im nešto znače. To može biti skuplji parfem, omiljena odeća ili neki proizvod koji ne mogu uvek da pronađu u prodavnici. Umesto da ih koriste kad god požele, čekaju posebnu priliku. Razlog je često strah da istu stvar sebi kasnije neće moći ponovno da priušte.

Autorka priznaje da i sama ima tu naviku. Na primer, u frižideru čuva nekoliko limenki omiljenog energetskog pića. Ne želi da ih popije, jer se boji da kasnije više neće moći da ih kupi. Iako je svesna da takvo ponašanje nema previše smisla, teško ga se oslobađa. Smatra da je šteta odricati se malih zadovoljstava samo zato što čekamo savršen trenutak za njih.

Strogo se drže kućnog budžeta

Ljudi koji su tokom detinjstva svedočili finansijskim problemima roditelja često žele da izbegnu sličnu situaciju u svom životu. Zato pažljivo planiraju troškove i nastoje da se drže unapred određenog budžeta. Važno im je da na kraju meseca nešto novca ostane sa strane, čak i ako to znači odricanje od stvari koje bi ih obradovale.

Iako je odgovorno upravljanje novcem korisno, preterana štedljivost može postati opterećenje. Osobe koje su odrasle u finansijski nesigurnim uslovima često razmišljaju o tome šta bi se dogodilo kada bi ostale bez posla ili im se prihodi smanjili. Zbog toga radije štede nego troše, čak i kada za takvu zabrinutost nemaju konkretan razlog.

Kupuju velike zalihe proizvoda na sniženju

Kada naiđu na dobru akciju, neki ljudi imaju potrebu da kupe što više proizvoda, čak i ako im trenutno nisu potrebni. Takvo ponašanje može biti povezano s odrastanjem u porodici u kojoj novca nije uvek bilo dovoljno.

Stvaranje zaliha hrane, higijenskih potrepština i drugih proizvoda pruža im osećaj sigurnosti, jer znaju da će imati ono što im treba ako ponovo nastupe finansijski problemi. Osim toga, kupovina na sniženju može izazvati osećaj zadovoljstva. Ljudi imaju utisak da su dobro prošli i uštedeli novac, čak i kada su kupili više nego što im je zapravo potrebno.

Koriste svaku priliku da nešto dobiju besplatno

Ljudi koji su odrasli s malo novca često nastoje da iskoriste sve što mogu da dobiju besplatno. To ne mora značiti da su škrti, nego da su navikli da paze na svaku sitnicu. Na primer, iz hotelske sobe poneće male bočice šampona ili sapuna koji su uključeni u cenu smeštaja. Takve stvari im mogu delovati nevažno, ali pružaju osećaj da su barem malo uštedeli.

Autorka ističe da postoji razlika između ljudi koji besplatne stvari uzimaju iz pohlepe i onih koji su odrasli u finansijskoj nesigurnosti. Pomenuti to često čine iz straha da jednog dana sebi neće moći da priušte ni osnovne potrepštine.

Radije ostaju kod kuće nego izlaze

Druženja s prijateljima, odlasci u bioskop, restorane ili na razne događaje mogu da budu skupi. Zato ljudi koji su odrasli u porodicama s manje novca često radije biraju aktivnosti kod kuće.

Ako su tokom detinjstva retko odlazili na izlete ili druge aktivnosti koje se plaćaju, mogli su da usvoje uverenje da je izlazak nepotreban trošak. Umesto odlaska u bioskop, na primer, radije će pogledati film kod kuće. Kod nekih se može razviti i izražen strah od trošenja novca, poznat kao krometofobija.

Zbog takvog straha ponekad odustaju od druženja i aktivnosti u kojima bi zapravo želeli da učestvuju. Iako štedljivost može biti korisna osobina, važno je pronaći ravnotežu između odgovornog upravljanja novcem i uživanja u svakodnevnom životu.