Tri "bitke" u kojima roditelji treba da puste dete da pobedi

Roditeljstvo je puno situacija u kojima treba postaviti granicu i ostati dosledan, čak i kada dete zbog toga nije srećno. Međutim, postoje i trenuci u kojima nije potrebno insistirati na tome da roditelj bude u pravu. Stručnjakinja otkriva tri područja u kojima je dobro pustiti dete da odluči, jer mu upravo time pomažemo da izraste u samopouzdanu i samostalnu osobu. Neke roditeljske bitke jednostavno treba voditi. Na primer, kada dete već nekoliko dana odbija da skine svoje "srećne" čarape. Ali postoje i situacije u kojima je najbolje odustati od borbe i pustiti dete da bude po njegovom.

Kerol Kim, bračna i porodična terapeutkinja te terapeutkinja igrom, izdvojila je tri takve situacije. Kako objašnjava, dopuštajući deci da u njima imaju poslednju reč, roditelji mogu da pomognu u izgradnji njihovog samopouzdanja, otpornosti i samostalnosti.

1. Dozvolite mu da izrazi svoje mišljenje i osećanja 

Prvo područje u kojem bi roditelji trebalo da puste dete da bude po njegovom odnosi se na ono što misli i oseća. Mogućnost da otvoreno govori o svojim mislima i osećanjima važna je za emocionalni razvoj deteta, ali i razvoj njegove slike o sebi.

"Tako osećaju da ih cenimo, a istovremeno im jačamo samopouzdanje", objasnila je Kim za Yourtango. Roditelji bi zato trebalo da izbegavaju da ućutkuju dete kada im se poveri, čak i kada se ne slažu s onim što govori. Rečenice poput "To nije istina" ili "Ne znaš o čemu govoriš" mogu dovesti do toga da se dete više ne oseća sigurno kada treba da pokaže svoju ranjivost. Kim savetuje da umesto osuđivanja pokažemo znatiželju i pokušamo da razumemo kako je dete došlo do određenog zaključka. "To je zanimljiv način razmišljanja. Možeš li mi objasniti zašto tako misliš?"

we.bond.creations/Shutterstock

S njom se slaže i lajfkouč za decu i tinejdžere Vil Eliot, koji naglašava važnost postavljanja otvorenih pitanja kada s decom razgovaramo o osećanjima. Takva pitanja mogu im pomoći da sama bolje razumeju svoje emocije, umesto da im odrasli govore kako bi "trebalo" da se osećaju. Eliot objašnjava da na taj način deci pokazujemo da smo uz njih čak i kada nam je teško da čujemo ono što govore. Roditelju to istovremeno pomaže da shvati šta dete u tom trenutku zapravo treba. "Žele li samo prostor u kojem mogu da se izjadaju ili zaista žele vaš savet i usmeravanje?", kaže Eliot. Kada odgovaraju na otvorena pitanja, deca uče da prepoznaju, smeste i objasne sopstvene emocije, što Eliot opisuje kao neprocenjiv deo njihovog razvoja.

2. Dozvolite mu da postavi svoje granice 

Postavljanje granica nije uvek jednostavno ni odraslima, a deci može biti još teže. Upravo zato važno je da ih odmalena učimo da imaju pravo na lični prostor. "Davanje privatnosti deci i poštovanje njihovog ličnog prostora uči ih granicama i poštovanju. Pomaže im da se osećaju sigurno i samostalno", kaže Kim. To se posebno odnosi na granice vezane za sopstveno telo. Ako dete ne želi zagrljaj ili dodir, važno je poštovati njegovu odluku. Insistiranje na fizičkom kontaktu kada ga dete ne želi prelazi njegovu granicu i može mu poslati poruku da drugi ljudi imaju pravo da odlučuju šta će se događati s njegovim telom. Dopuštajući detetu da samo odredi takve granice, roditelji ga na vrlo konkretan i njegovom uzrastu primeren način uče šta znači pristanak.

ibragimova/Shutterstock

3. Pustite ga da samo bira svoje interese i hobije 

Roditelji često imaju određenu sliku o tome čime bi njihovo dete trebalo da se bavi. Problem nastaje kada se detetove želje potpuno razlikuju od roditeljskih. Kim ističe da je važno dati deci dovoljno prostora da sama otkrivaju šta ih zanima. "To im omogućava da istražuju svoje strasti, stiču nove veštine i osećaju ispunjenost", kaže. Možda bi roditelj radije da dete svira klavir nego igra videoigre, ali prisiljavanje na aktivnost koja ga ne zanima neće nužno doneti željeni rezultat. Umesto toga, roditelj može pokušati da pronađe načine da interese deteta poveže s učenjem novih veština. Ako dete, na primer, obožava videoigre, možda će ga zainteresovati programiranje ili dizajn videoigara.

Ne moramo pobediti u svakoj roditeljskoj borbi

Kim naglašava da dozvoljavanje deci da u ovim situacijama imaju pravo glasa ne znači odustajanje od roditeljske uloge. Upravo suprotno – na taj način im pomažemo da postanu samopouzdani, samostalni i obzirni prema drugima.

"Uče da se nose sa svetom snagom i ljubaznošću", kaže terapeutkinja. Davanje slobode da odlučuju kako će provoditi deo svog slobodnog vremena ili da otvoreno govore o svojim osećanjima može istovremeno ojačati odnos između roditelja i deteta. Jedan od važnijih zadataka roditelja jeste da pruži detetu dovoljno sigurno okruženje da može otkrivati ko je. Taj proces neće uvek biti savršen i uključivaće greške, predomišljanja i pokušaje.