Ako ste odrastali uz roditelje sklone kritikovanju – imate ove četiri navike

Odnos sa roditeljima u velikoj meri utiče na to kako doživljavamo sebe, druge ljude i svet oko sebe. Ako ste kao dete često slušali negativne komentare o tuđem izgledu, ponašanju ili životnim odlukama, moguće je da ste vremenom i sami počeli da očekujete sličnu osudu od drugih.

U odraslom dobu to može da se odrazi na samopouzdanje, odnose sa drugim ljudima i donošenje odluka. Deca koja odrastaju uz roditelje sklone osuđivanju zato često i kasnije zadržavaju određene obrasce ponašanja, piše YourTango.

Imate osećaj da vas drugi stalno osuđuju

Kao deca veliki deo sveta upoznajemo kroz roditelje i njihove reakcije. Njihove stavove često prihvatamo bez preispitivanja, pa nam čak i preterano kritični ili pogrešni zaključci mogu delovati kao činjenice.

Ako su vaši roditelji često komentarisali tuđi izgled, ponašanje ili životne odluke, mogli ste da naučite da isto očekujete i od drugih. Zbog toga se i kao odrasla osoba možete osećati kao da vas ljudi neprestano procenjuju, čak i kada za to nema stvarnog razloga.

Nikolay Safronov/Shutterstock

Istraživanja povezuju negativne obrasce vaspitanja sa socijalnom anksioznošću kod dece, a strah od toga šta će drugi misliti može da se zadrži i kasnije u životu. Ako vam je neprijatno u društvu, teško se opuštate među ljudima ili često razmišljate o tome kakav ste utisak ostavili, deo razloga možda leži upravo u kritičnom okruženju u kojem ste odrasli.

U tuđim reakcijama odmah primećujete nešto negativno

Ako ste tokom odrastanja stalno očekivali kritiku, moguće je da ste naučili pažljivo da pratite ponašanje ljudi oko sebe. Ton glasa, izraz lica, kratka poruka ili nečija tišina mogu vam delovati kao znak da nešto nije u redu.

Istraživanja pokazuju da način na koji roditelji vaspitavaju decu može uticati na to kako ona doživljavaju i tumače tuđe emocije. Ljudi koji se plaše negativne procene češće će i nejasne društvene signale protumačiti negativno.

we.bond.creations/Shutterstock

Tako neutralan izraz lica možete doživeti kao ljutnju, kratak odgovor kao nezainteresovanost, a nečiji odsutan ton kao odbacivanje. Kada unapred očekujete kritiku, lako je početi da tražite njene znakove i tamo gde ih možda uopšte nema.

Zbog toga možete delovati nervozno, nesigurno ili povučeno jer se zapravo pripremate za neprijatnu reakciju koja se možda nikada neće dogoditi. Što više očekujete negativne reakcije, veća je verovatnoća da ćete upravo njih primećivati i pridavati im veći značaj.

Skrivate delove sebe jer se plašite šta će drugi misliti

Možda ste kao dete promenili frizuru, način oblačenja, mišljenje ili ponašanje samo kako biste izbegli roditeljske komentare. Ako je kritikovanje bilo deo svakodnevice, otvoreno pokazivanje sopstvene ličnosti nije uvek delovalo kao sigurna opcija.

f.t.Photographer/Shutterstock

Vremenom ste mogli da naučite da se prilagođavate drugima kako ne biste postali meta kritike. Kada roditelji koriste sram ili osećaj krivice kako bi uticali na ponašanje deteta, kritikovanje može postati način kontrole.

Problem je u tome što se takva navika može zadržati i u odraslom dobu. Možda i dalje prećutkujete svoje mišljenje, skrivate interesovanja ili menjate ponašanje u zavisnosti od društva, čak i kada vas niko zapravo ne osuđuje.

Takvo prilagođavanje može otežati stvaranje bliskih odnosa jer drugima ne dozvoljavate da upoznaju vašu stvarnu ličnost. Strah od osude tako vas može udaljiti upravo od ljudi koji bi vas prihvatili onakvima kakvi jeste.

Halfpoint/Shutterstock

Lakše tolerišete kritiku u vezama

Odnosi koje posmatramo i doživljavamo tokom odrastanja često utiču na ono što ćemo kasnije smatrati normalnim. Ako ste odrasli uz mnogo kritike i osuđivanja, moguće je da ćete takvo ponašanje teže prepoznati kao problem kod prijatelja ili partnera.

Ljudi koji su odrasli uz veoma kritične roditelje mogu biti nesigurniji u odnosima i često tražiti potvrdu da ih druga osoba prihvata. Ponekad se zato nađu okruženi ljudima koji takođe često kritikuju, ogovaraju ili osuđuju druge.

Shutterstock/DexonDee

Jedan od razloga može biti jednostavno to što im je takvo ponašanje poznato. Ako ste godinama slušali kritike kod kuće, možda vam prijatelj ili partner koji neprestano komentariše druge neće odmah delovati problematično.

To, naravno, ne znači da ćete nužno birati kritične ljude niti da ste odgovorni za tuđe ponašanje. Međutim, moguće je da ćete nešto sporije prepoznati stalno osuđivanje, ogovaranje i omalovažavanje kao znak nezdravog odnosa upravo zato što ste na slične obrasce navikli još u detinjstvu.

Učenje o tome kako izgleda zdrav odnos, u kojem postoje poštovanje, sigurnost i podrška, može pomoći u postavljanju jasnijih granica i pažljivijem izboru ljudi kojima dopuštate da vam se približe.

Kako se osloboditi tih obrazaca?

Psihoterapeutkinja Džoan E. Čajlds ističe da rad na iskustvima iz detinjstva može pomoći kod problema koji se pojavljuju u odraslom dobu, među kojima su nedostatak samopouzdanja, osećaj srama i zameranje.

fizkes/Shutterstock

"Time vaš odrasli deo ličnosti preuzima brigu o vašem unutrašnjem detetu. To je isceljujuće iskustvo koje vam omogućava da se oslobodite nametnutog srama koji je narušio vaše samopoštovanje."

Čak i ako roditeljska kritika nije uvek bila direktno usmerena prema vama, odrastanje u okruženju u kojem se druge osobe neprestano procenjivalo i osuđivalo moglo je da utiče na način na koji danas doživljavate sebe i ljude oko sebe.

"Svako dete mora da oseća da je važno. U suprotnom, odrasta sa uverenjem da ne vredi ništa. Godinama ćete tražiti potvrdu sopstvene vrednosti i pokušavati da pronađete ljubav u odnosima koji vam je ne mogu pružiti."

Prepoznavanje obrazaca koje ste usvojili u detinjstvu može biti prvi korak ka njihovoj promeni. Bilo kroz terapiju, rad na samopouzdanju ili svesno postavljanje zdravijih granica u odnosima, moguće je postepeno prestati očekivati osudu tamo gde je nema i osećati se sigurnije u sopstvene odluke.