Bojana Nešić: "Činilo mi se da ću se onesvestiti"; "Pokušavala sam da razumem šta mi se dešava"
U toku je akcija na Superženi pod nazivom "Budi bolja, budi bolje" u okviru projekta #kakosi. Cilj naše kampanje je podizanje svesti o mentalnom zdravlju žena. Užičanka Bojana Nešić bila je dovoljno hrabra da sa nama podeli svoju priču, svoju borbu sa anksioznošću koja joj je promenila život iz korena.
Bojana Nešić: "Činilo mi se da ću se onesvestiti"; "Pokušavala sam da razumem šta mi se dešava"
U toku je akcija na Superženi pod nazivom "Budi bolja, budi bolje" u okviru projekta #kakosi. Cilj naše kampanje je podizanje svesti o mentalnom zdravlju žena. Užičanka Bojana Nešić bila je dovoljno hrabra da sa nama podeli svoju priču, svoju borbu sa anksioznošću koja joj je promenila život iz korena.
"Bio je mart, učila sam za naredni ispitni rok. Fakultetu se nazirao kraj, bila sam apsolvent sa još dva ispita do diplome. Tog dana sam kupila nove čizme i krenula da ih "prošetam" kada se potpuno nova senzacija sručila na mene. Gubila sam dah, ruke su počele da trnu, drhtaj je prožimao celo moje telo. Pridržala sam se za zid, pokušavala sam da izbistrim pogled i shvatim šta mi se dešava. Činilo se da će mi se tlo izmaći ispod nogu, da ću se onesvestiti, a možda i umreti. Nisam to tada znala, ali tog dana imala sam svoj prvi panični napad", počela je Bojana.
Nije se predala, nije sedela, kaže ona, "skrštenih ruku", već je odlučila da potraži stručnu pomoć. Tako je došla do prvog doktora, ali i terapije.
"Pokušavala sam da razumem šta mi se dešava i tako došla do prvog doktora i prve terapije. Čim je malo prošlo, pomislila sam da sam sa tim završila i nastavila da živim kao da se ništa nije desilo. Našla sam posao, udala se za svoju gimnazijsku ljubav i dobili smo naše prvo čedo. I desilo se ono što smo mislili da se uvek dešava nekom drugom. Rodila sam devojčicu sa veoma retkim genetskim oboljenjem i naš život se izokrenuo naopačke. Ništa nije bilo kako sam zamišljala da će biti. Ritam života se ubrzavao. Ja sam ubrzo ostala trudna i rodila našu drugu devojčicu, a par godina kasnije i jednog dečaka. Paralelno sam gradila poslovnu karijeru, pisala knjigu i bila sve ono što se od jedne žene očekuje. Bilo je takvih dana da nisam mogla da se setim ni kako se zovem", priča ona za Superženu.
A ako se pitate šta se desilo s njenom anksioznošću, pa, bila je uvek prisutna. Kako priča Bojana, malo se stišavala, pa se malo razbuktavala. Nije je uzimala za ozbiljno, jer je bila previše zauzeta svokodnevnim obavezama.
"Imam utisak da je stajala sa strane i čekala momenat da se opustim. Desilo se to kada sam izdala svoju prvu knjigu, kada se moj život sredio i deca taman porasla da mogu bez mene. Ovog puta me nije štedela. Angažovala je svu borbenu artiljeriju. Glavobolje su trajale mesecima. Vrtoglavice bez ikakvog reda i pravila. Bol koji se šetao po celom telu. Drhtavice, napetost, nervoza, plač. A kada završi sa tim umela je da me gurne me u krevet i ne dozvoljava mi ni da ustanem.
Kada su me svi doktori pregledali i kada sam završila svu dijagnostiku i kada je potvrđeno "da je sve to u mojoj glavi" I "da moram da se opustim" i "da mi je sve to od stresa" završila sam na psihoterapiji. Ovog puta sam bila čvrsto rešena da anksioznosti stanem na put, jer sam se umorila od takvog života".
Bojanine inspirativne priče možete pratiti na Fejbuk i Instagram stranicama.
"I bolelo je... O dragi Bože koliko je samo bolelo. Najpre je trebalo kopati po duši i otkrivati rane, a onda ih ljubiti i zaceljivati", priča Užičanka, te dodaje da joj njena anksioznost nije bila neprijatelj, a to je tek kasnije razumela.
"I shvatim jednog dana da mi anksioznost nije neprijatelj. Baš naprotiv. Nije mi dozvolila da budem to što nisam. Ona me vraćala sebi. Viđamo se i sada povremeno. Verovatno će biti uz mene do kraja života. Razlika je u tome što se sada ne plašim. Znam da će sa dođe i prođe. A i kada dođe podseti me da se okrenem i pogledam gde sam sa puta skrenula".
Potpuno te razumem. Treći, a posebno četvrti razred jedne gimanzije u Beogradu. Sredina 80 godina prošlog veka.
Napadi anksioznosti su bili nepodnošljivi. Tada se nešto o tome nije pričalo. Mislio sam da mi nešto " fizički fali", organski.
Na regrutaciji za vojsku, ( pregled) aposultno zdrav i sposoban.
Kada sam završio tu gimnaziju, to je prestalo.
Možda zvuči nekome zvuči glupo, ali sam se u vojsci odmorio od svega.( Pre zahtevnih profesora, dosadne škole, stresova i ostalih gluposti).
(sunce posle kiše, 9. jun 2022 08:44)
Meni lično je najviše pomogla knjiga "Dare", ili ranija "Panic Away" od Barry McDonagh. Kao što je već rečeno ranije u komentarima, nije rešenje pokušati kontrolisati napad anksioznosti(panike) jer prosto nećemo uspeti. To je van naše svesne kontrole. Napad panike ili tvz. "Fight or flight" odgovor je evolucioni mehanizam čiji je jedini zadatak da nam spasi život ma koliko to nama delovalo suprotno. Pri njegovoj aktivaciji gasi se racionalni deo svesti i kontrolu preuzima autonomni nervni sistem. Bilo kakvo opiranje ovome je kontraproduktivno. Naprotiv, rešenje je potpuno prepuštanje simptomima. Nekada to nije baš potpuno lako i možda su potrebni lekovi i vreme. Ali korak po korak dođe se do nivoa da se više svesno ne bojite napada panike.
Još jedna tehnika koja je meni lično pomogla je EFT (Emotional Freedom Technique) ili "Tehnika emocionalne slobode", tapkanje. Deluje malo šašavo, ali radi posao.
(siki, 8. jun 2022 22:14)
Jedva sam prezivela horor gimnaziju u koju sma isla devedesetih. Oko mene su se vrsnjaci kljukali lekovima za smirenje, a ja sam se raspadala od vrtoglavica, srca koje udara kao da ce iz grudi da iskoci. Ti profesori su bili monstrumi. Sto nije ni cudo kakva nam je drzava...
(Sanja, 8. jun 2022 18:26)
pratila sam ovu priču i pre, kad je objavljena knjiga, i smeta mi što je tada spisateljica pričala kako je prihvatila stvarnost i kako je u miru sa samom sobom, kako se sa teškoćama koje ima apsolutno pomirila, kako je srećna, sve u svemu cveće i drveće. sad sasvim druga priča.
(za promenu mi objavite komentar, 8. jun 2022 17:16)
Kao što je Vule rekao, bitno je ne boriti se protiv samog sebe. Anksioznost se pobeđuje tako što se protiv nje ne bori, već je treba pustiti da uradi svoje. Zapravo pobeđuje je pogrešna reč, to nije neka emocija poslata da nas muči već je to normalna osobenost životinjskog mozga koja nam pomaže da preživimo.
(Vlada, 8. jun 2022 07:32)
zasto taj govor "zavrsila sam na psihoterapiji". nije to nista sramotno, strasno ili je neka presuda. Svi bi mi morali da odemo na psihoterapiju s vremena na vreme, psihicko zdravlje je jednako vazno kao i fizicko
(ona, 7. jun 2022 14:14)
Patio sam dok je nisam prihvatio. Vrtoglavica, probadanje u grudima, trzanje mišića, priviđanje svega i svačega na periferiji vidnog polja, pogrešno rasuđivanje zvukova iz okoline, užasni snovi, paralize sna...
Sada se sve svede na: Aha, evo je opet...
I prođe. Bitno je graditi pozitivan odnos sa samim sobom i anksioznošću. Anksioznost je deo vas, ne kontrirajte sami sebi.
(Vule, 7. jun 2022 12:54)
Vazno je prepoznati panicni napad. Kada mi je kliknulo u glavi da imam napad panike uspela sam neki put da iskontrolisem to tako sto sam samoj sebi govorila "prekini,ovo ce da prodje,dobro je,ne boj se"
Nije ovo uspelo svaki put vec ponekad ali eto mozda neko moze da proba. Meni je jos bolje radilo kada sam mogla da budem sama u kupatilu ili negde i da to kazem na glas.
(a, 7. jun 2022 09:36)
Vazno je prepoznati panicni napad. Kada mi je kliknulo u glavi da imam napad panike uspela sam neki put da iskontrolisem to tako sto sam samoj sebi govorila "prekini,ovo ce da prodje,dobro je,ne boj se"
Nije ovo uspelo svaki put vec ponekad ali eto mozda neko moze da proba. Meni je jos bolje radilo kada sam mogla da budem sama u kupatilu ili negde i da to kazem na glas.
(a, 7. jun 2022 09:36)
Patio sam dok je nisam prihvatio. Vrtoglavica, probadanje u grudima, trzanje mišića, priviđanje svega i svačega na periferiji vidnog polja, pogrešno rasuđivanje zvukova iz okoline, užasni snovi, paralize sna...
Sada se sve svede na: Aha, evo je opet...
I prođe. Bitno je graditi pozitivan odnos sa samim sobom i anksioznošću. Anksioznost je deo vas, ne kontrirajte sami sebi.
(Vule, 7. jun 2022 12:54)
zasto taj govor "zavrsila sam na psihoterapiji". nije to nista sramotno, strasno ili je neka presuda. Svi bi mi morali da odemo na psihoterapiju s vremena na vreme, psihicko zdravlje je jednako vazno kao i fizicko
(ona, 7. jun 2022 14:14)
Kao što je Vule rekao, bitno je ne boriti se protiv samog sebe. Anksioznost se pobeđuje tako što se protiv nje ne bori, već je treba pustiti da uradi svoje. Zapravo pobeđuje je pogrešna reč, to nije neka emocija poslata da nas muči već je to normalna osobenost životinjskog mozga koja nam pomaže da preživimo.
(Vlada, 8. jun 2022 07:32)
pratila sam ovu priču i pre, kad je objavljena knjiga, i smeta mi što je tada spisateljica pričala kako je prihvatila stvarnost i kako je u miru sa samom sobom, kako se sa teškoćama koje ima apsolutno pomirila, kako je srećna, sve u svemu cveće i drveće. sad sasvim druga priča.
(za promenu mi objavite komentar, 8. jun 2022 17:16)
Jedva sam prezivela horor gimnaziju u koju sma isla devedesetih. Oko mene su se vrsnjaci kljukali lekovima za smirenje, a ja sam se raspadala od vrtoglavica, srca koje udara kao da ce iz grudi da iskoci. Ti profesori su bili monstrumi. Sto nije ni cudo kakva nam je drzava...
(Sanja, 8. jun 2022 18:26)
Meni lično je najviše pomogla knjiga "Dare", ili ranija "Panic Away" od Barry McDonagh. Kao što je već rečeno ranije u komentarima, nije rešenje pokušati kontrolisati napad anksioznosti(panike) jer prosto nećemo uspeti. To je van naše svesne kontrole. Napad panike ili tvz. "Fight or flight" odgovor je evolucioni mehanizam čiji je jedini zadatak da nam spasi život ma koliko to nama delovalo suprotno. Pri njegovoj aktivaciji gasi se racionalni deo svesti i kontrolu preuzima autonomni nervni sistem. Bilo kakvo opiranje ovome je kontraproduktivno. Naprotiv, rešenje je potpuno prepuštanje simptomima. Nekada to nije baš potpuno lako i možda su potrebni lekovi i vreme. Ali korak po korak dođe se do nivoa da se više svesno ne bojite napada panike.
Još jedna tehnika koja je meni lično pomogla je EFT (Emotional Freedom Technique) ili "Tehnika emocionalne slobode", tapkanje. Deluje malo šašavo, ali radi posao.
(siki, 8. jun 2022 22:14)
Potpuno te razumem. Treći, a posebno četvrti razred jedne gimanzije u Beogradu. Sredina 80 godina prošlog veka.
Napadi anksioznosti su bili nepodnošljivi. Tada se nešto o tome nije pričalo. Mislio sam da mi nešto " fizički fali", organski.
Na regrutaciji za vojsku, ( pregled) aposultno zdrav i sposoban.
Kada sam završio tu gimnaziju, to je prestalo.
Možda zvuči nekome zvuči glupo, ali sam se u vojsci odmorio od svega.( Pre zahtevnih profesora, dosadne škole, stresova i ostalih gluposti).
(sunce posle kiše, 9. jun 2022 08:44)
zasto taj govor "zavrsila sam na psihoterapiji". nije to nista sramotno, strasno ili je neka presuda. Svi bi mi morali da odemo na psihoterapiju s vremena na vreme, psihicko zdravlje je jednako vazno kao i fizicko
(ona, 7. jun 2022 14:14)
Vazno je prepoznati panicni napad. Kada mi je kliknulo u glavi da imam napad panike uspela sam neki put da iskontrolisem to tako sto sam samoj sebi govorila "prekini,ovo ce da prodje,dobro je,ne boj se"
Nije ovo uspelo svaki put vec ponekad ali eto mozda neko moze da proba. Meni je jos bolje radilo kada sam mogla da budem sama u kupatilu ili negde i da to kazem na glas.
(a, 7. jun 2022 09:36)
Patio sam dok je nisam prihvatio. Vrtoglavica, probadanje u grudima, trzanje mišića, priviđanje svega i svačega na periferiji vidnog polja, pogrešno rasuđivanje zvukova iz okoline, užasni snovi, paralize sna...
Sada se sve svede na: Aha, evo je opet...
I prođe. Bitno je graditi pozitivan odnos sa samim sobom i anksioznošću. Anksioznost je deo vas, ne kontrirajte sami sebi.
(Vule, 7. jun 2022 12:54)
Kao što je Vule rekao, bitno je ne boriti se protiv samog sebe. Anksioznost se pobeđuje tako što se protiv nje ne bori, već je treba pustiti da uradi svoje. Zapravo pobeđuje je pogrešna reč, to nije neka emocija poslata da nas muči već je to normalna osobenost životinjskog mozga koja nam pomaže da preživimo.
(Vlada, 8. jun 2022 07:32)
Meni lično je najviše pomogla knjiga "Dare", ili ranija "Panic Away" od Barry McDonagh. Kao što je već rečeno ranije u komentarima, nije rešenje pokušati kontrolisati napad anksioznosti(panike) jer prosto nećemo uspeti. To je van naše svesne kontrole. Napad panike ili tvz. "Fight or flight" odgovor je evolucioni mehanizam čiji je jedini zadatak da nam spasi život ma koliko to nama delovalo suprotno. Pri njegovoj aktivaciji gasi se racionalni deo svesti i kontrolu preuzima autonomni nervni sistem. Bilo kakvo opiranje ovome je kontraproduktivno. Naprotiv, rešenje je potpuno prepuštanje simptomima. Nekada to nije baš potpuno lako i možda su potrebni lekovi i vreme. Ali korak po korak dođe se do nivoa da se više svesno ne bojite napada panike.
Još jedna tehnika koja je meni lično pomogla je EFT (Emotional Freedom Technique) ili "Tehnika emocionalne slobode", tapkanje. Deluje malo šašavo, ali radi posao.
(siki, 8. jun 2022 22:14)
Potpuno te razumem. Treći, a posebno četvrti razred jedne gimanzije u Beogradu. Sredina 80 godina prošlog veka.
Napadi anksioznosti su bili nepodnošljivi. Tada se nešto o tome nije pričalo. Mislio sam da mi nešto " fizički fali", organski.
Na regrutaciji za vojsku, ( pregled) aposultno zdrav i sposoban.
Kada sam završio tu gimnaziju, to je prestalo.
Možda zvuči nekome zvuči glupo, ali sam se u vojsci odmorio od svega.( Pre zahtevnih profesora, dosadne škole, stresova i ostalih gluposti).
(sunce posle kiše, 9. jun 2022 08:44)
pratila sam ovu priču i pre, kad je objavljena knjiga, i smeta mi što je tada spisateljica pričala kako je prihvatila stvarnost i kako je u miru sa samom sobom, kako se sa teškoćama koje ima apsolutno pomirila, kako je srećna, sve u svemu cveće i drveće. sad sasvim druga priča.
(za promenu mi objavite komentar, 8. jun 2022 17:16)
Jedva sam prezivela horor gimnaziju u koju sma isla devedesetih. Oko mene su se vrsnjaci kljukali lekovima za smirenje, a ja sam se raspadala od vrtoglavica, srca koje udara kao da ce iz grudi da iskoci. Ti profesori su bili monstrumi. Sto nije ni cudo kakva nam je drzava...
(Sanja, 8. jun 2022 18:26)
