Šta su fobije i kako ih se osloboditi?

Lek protiv straha ne postoji. Jedino što pomaže je suočiti se sa svojim strahom i ne bežati od situacija koje nas plaše. To je lakše reći nego uraditi, ali svako bežanje od nekog staha čini da on kao grudva snega koja se kotrlja niz padinu raste i raste i na kraju postane fobija za koju je već potrebna pomoć stručnjaka.
Ustvari išta nije tako strašno kao razmišljanje o nečemu što nas plaši.

Strahovi nisu osnovne ljudske emocije već šu stečeni razvojem i naučeni. Strah od visine je jedan od par urodjenih, a ovo ostalo je naučeno preko društva, roditelja, filmova itd. Fear is lie!

Ja imam poremećaj!

ja imam fobiju od insekata, narocito buba svaba. Znam da mi nista ne moze, znam da je 100 puta manja od mene, ali prosto se javlja taj iracionalni strah koji me bas nervira. Od kad znam za sebe, plasim se insekata :-(

Bila sam srednjoskolka kada sam se oko 22 h vracala iz grada.Pratio me je,a zatim i jurio manijak.Kada sam pocela da vristim,okrenuo se i pobegao.Proslo je 15 godina od tada,a ja vise nikada nisam po mraku,ni do prodavnice otisla sama.Ne verujem da moze neko da mi pomogne,ja jednostavno imam fobiju od mraka...I to je strasno veliki hendikep.Divim se zenama koje se krecu same uvece ili vracaju iz grada same,bez straha,slobodno...

Ja imam fobiju od igle u veni. Kad god su mi vadili krv padala sam u nesvest.Jednom sam cak polomila nos. Vec dve nedelje odlazim u dom zdravlja jer treba da dam krv i vracam se bez obavljenog posla. Taj strah me opterecuje,paralise,obuzima,a ne mogu mu nista,van moje kontrole je.

strahovi apsolutno jesu urodjeni i deo nas. naravno u nekoj normalnoj meri. strah je instinkt koji je neophodan za nase prezivljavanje. ukoliko je van kontrole onda postaje ozbiljan problem. ja licno patim vec 16 godina od ozbiljnog panicnog poremecaja. bio je to veoma duuuug put koji sam morala da predjem kako bih naucila da upravljam sa tako ozbiljnim hendikepom...

Ne mogu reći da sam strah od visine potpuno prevazišla, ali je daleko manje izražen nego pre nekoliko godina. A poboljšanje je došlo upravo suočavanjem sa istim. Nije bila planska akcija, ali prosto nisam želela da svoje strahove prenesem na decu, pa sam zajedno sa njima 'uživala' u aktivnostima na visini.

Strahovi nisu osnovne ljudske emocije već šu stečeni razvojem i naučeni. Strah od visine je jedan od par urodjenih, a ovo ostalo je naučeno preko društva, roditelja, filmova itd. Fear is lie!

Bila sam srednjoskolka kada sam se oko 22 h vracala iz grada.Pratio me je,a zatim i jurio manijak.Kada sam pocela da vristim,okrenuo se i pobegao.Proslo je 15 godina od tada,a ja vise nikada nisam po mraku,ni do prodavnice otisla sama.Ne verujem da moze neko da mi pomogne,ja jednostavno imam fobiju od mraka...I to je strasno veliki hendikep.Divim se zenama koje se krecu same uvece ili vracaju iz grada same,bez straha,slobodno...

Ja imam poremećaj!

Lek protiv straha ne postoji. Jedino što pomaže je suočiti se sa svojim strahom i ne bežati od situacija koje nas plaše. To je lakše reći nego uraditi, ali svako bežanje od nekog staha čini da on kao grudva snega koja se kotrlja niz padinu raste i raste i na kraju postane fobija za koju je već potrebna pomoć stručnjaka.
Ustvari išta nije tako strašno kao razmišljanje o nečemu što nas plaši.

ja imam fobiju od insekata, narocito buba svaba. Znam da mi nista ne moze, znam da je 100 puta manja od mene, ali prosto se javlja taj iracionalni strah koji me bas nervira. Od kad znam za sebe, plasim se insekata :-(

Ja imam fobiju od igle u veni. Kad god su mi vadili krv padala sam u nesvest.Jednom sam cak polomila nos. Vec dve nedelje odlazim u dom zdravlja jer treba da dam krv i vracam se bez obavljenog posla. Taj strah me opterecuje,paralise,obuzima,a ne mogu mu nista,van moje kontrole je.

strahovi apsolutno jesu urodjeni i deo nas. naravno u nekoj normalnoj meri. strah je instinkt koji je neophodan za nase prezivljavanje. ukoliko je van kontrole onda postaje ozbiljan problem. ja licno patim vec 16 godina od ozbiljnog panicnog poremecaja. bio je to veoma duuuug put koji sam morala da predjem kako bih naucila da upravljam sa tako ozbiljnim hendikepom...

Ne mogu reći da sam strah od visine potpuno prevazišla, ali je daleko manje izražen nego pre nekoliko godina. A poboljšanje je došlo upravo suočavanjem sa istim. Nije bila planska akcija, ali prosto nisam želela da svoje strahove prenesem na decu, pa sam zajedno sa njima 'uživala' u aktivnostima na visini.