BRAK - velika tajna

Ma hajde, molim te! Ovaj clanak predstavlja gomilu cinicnih gluposti jedne ocigledno neudate zene. Ovakve stvari ti ne bi ispricao cak ni izuzetno posten svestenik. Nije vencanje u crkvi samo pomodarstvo, mada za neke ljude jeste, a nije ni samo vera u zagroban zivot u dvoje, nego je i deo tradicije i kulture jednog naroda. Posto je nazalost gradjansko vencanje samo citanje zakona i ponekad stihova, ljudi pribegavaju crkvenom vencanju kao necemu sto daje ozbiljnost i svecanost samom sklapanju braka. Nije vera samo post i zivot posle smrti, nego je i licni osecaj coveka, onaj mir koji ga mozda preplavi kada udje u crkvu ili smirenost koju oseca posle razgovora sa svestenim licem. Moje misljenje je da vera ima mnogo lica i nalicja i da je ne treba ovako jednoobrazno tumaciti.

Не разумем зашто се упутила у писање чланка о црквеном венчању ауторка која очито ништа не зна о религиозном поимању брака, поготово православног, јер ваљда је тај најчешћи код нас. Да је нешто знала ваљда би написала, а овако...чему чланак без речи о теми?

kao prvo vidi se da autor ne razume i ne vidi uzvisenost svete tajne braka.to nije ritual to je jedan od najsvetijih obreda u crkvi.to nije pomodarstvo!svestenik ne cita neke bezveze molitve on moli hrista spasitelja da mladence napuni duhom svetim da im da blagodat tj nasledje i da dobar odgovor daju na strasnom sude ne samo mladenci nego i svi ljudi na svetu jer svaki obred u crkvi jeste molitva za spasenje svih jer hristos je rekao da se molimo za sve i to nasa sveta majka crkva i cini.svestenik tokom vencanja moli boga da ih venca nebeskom slavom tj da se njihov brak ne svede na telesnim uzivanjima vec na ljubav tj ljubav kao nesto najcistije a ne na telesnu ljubav(sex).ovaj tekst je pokazao da autor ne poznaje niti obrede niti ucenje srpske pravoslavne crkve i pravoslavne crkve uopste.onaj ko je rekao da obred vencanja nema nicega zajdenickoga sa hriscanskim ucenjem i da je to u stvari deo paganske kulture ne poznaje osnovu bogoslovlja.

Чланак се бави само формалном страном венчања у цркви, уз неразумевање суштине обреда које ауторка приписује младенцима, па им се због тога нескривено изругује. Ауторка види и описује само форму и можда неке њене малограђанске кич стране, које могу бити карактеристичне и за грађанско склапање брака. Не верујем да било ко са стране може да просуди како пар који се венчава у цркви приступа светој тајни брака. То је нешто најприватније могуће, што треба тако и да остане, ако тежимо да будемо цивилизовани. Нема горе малограђанштине од критиковања туђег стила живота, објективно.

pa dobro sestro slatka nisu sva vencanja takva, to sa topljenjem sveca, vosak pada na cipele, popu se daje dobra kinta, tudja kola...a kad ces ti da nam se udas?

Ne usvajamo svi teološke pojmove kroz vaspitanje i kuluturu iz koje smo ponikli, hvala lepo, nego iz Osećaja. Dalje, nismo svi kao autor prvo razumeli pa poverovali, nego poverovali pa se i uverili. Svođenje crkvenog venčanja na ritual ostaje samo ritual za tog ko tako želi da posmatra. Onaj koji traga po religiji mnogo više osećajem, v e r o m, a ne linearnim razmišljanjem kao autor, ne ostaje na nivou opažanja na nivou rituala.


@forma ili suština: bravo!

da, petre, smesno je i samo citanje zakona. a slazem se s anom i mislim da ipak treba ostaviti ljudima da slobodno biraju kako ce se i da li ce se vencati. ako hoce u crkvu zbog lepote dekora, pa nek idu...iako nista nisu ukapirali. :-D

Mozda bi trebalo jos dodati da je vencanje izmedju muskarca i zene, obavljeno u crkvi, zapravo (zemaljski)odjek vencanja Hrista i Crkve (kao zemaljskog predstavnika ili posrednika Boga), o cemu se govori u Starom i Novom zavetu. Ovaj aspekat cina vencanja ljudi obicno previdjaju ili ga jednostavno nisu svesni. Obracajuci paznju na njega, postaje nam jasnije sta nam je ciniti i u braku zakljucenom na taj nacin (a i na svaki drugi!).

mozda kasno saljem komentar, ali...
na zalost, sustina je ocrniti crkvu i sve ono sto ona jeste, pa bilo koja tema da je u pitanju. niti se smatram manje pametnom, niti manje filozofom, niti manje emancipovanom, niti manje postavljam pitanja o poimanju sveta nego sto to cini autorka teksta, ali opet sam uzivala u mom vencanju u crkvi. bez reci i sumnje. bez zelje da, zarad par poena kod lokalnih trend-settera, omalovazim i ukaljam taj cin. cin koji pripada meni i mom narodu vekovima. i da ja sada pravim nauku od vere. bash necu. bash sam htela „simpaticni ritual“ gde smo mi krunisani isli u krug, a pop pojao i jadni kumovi zaradili vosak na cipelama. i gde sad mi negde verujemo da smo uradili nesto lepo. a to isto bih preporucila svim onim nevernim tomama, utopistima i onima sto ce pre da tupe o zivotu nego da ga prozive. kakav god da je.

"...ali zapravo smešne stihove Duška Radovića, jer šta je smešnije od toga kada država pokušava da bude poetična, umesto da se lepo pročita zakon i tačka."
Mislim da je citanje clanova zakona jos smesnije. Bas nekoga u tom trenutku srece briga sta kaze zakon o tome koja su prava supruznika.

Brak zaista jeste sveta tajna

ako neko pogresno tumaci onda posle toga sledi mnogo pogresni misljenja.U normalnom svetu postoji samo jedno vencanje...u crkvi ili nekom mestu odredjenom (u vazduhu,vodi,uparku ili gde sve vec se desava)od osobe koja je ovlastena zakonom drzave.Ne znam dali postoji volja da se i u nasoj drzavi desi nesto tako.Ako se prizna vencanje u crkvi ili bilo kojoj verskoj ustanovi ,zasto ponovo da se vencava u opstini....Pozdrav iz Australije?

Fascinira me genijalnost improvizacija koje koje nastaju usled raskoraka kako se zivelo pre i sada i obicaja koji su to sve pratili, a i nakalemljenih rituala pokupljenih ko zna gde (najcesce iz sapunica).
Da li ste videli mladu kako baca jabuku preko zgrade od 20 spratova? Ili kako se supruznici guraju pred oltarom ne bi li prvi zgazili jedno drugo i time oznacili
pocetak jedne od bracnih igara?
Da ne pominjem ritanje mlade dok pokusavaju da joj ukradu cipelu.
A tek trudnice koje samo sto se ne porode u beloj vencanici (simbol nevinosti:) kako se gegaju i uzdisu u tesnim cipelama, dok njihov voljeni znojeci se pokusava da ih pretegli preko kucnog praga.
U stvari, bas je zabavno:)

U clanku se na veoma razlozan nacin razmatraju pitanja vezana za savremeno zakljucivanje braka. Drago mi je sto se neko setio da podseti malo ljude na sustinu, da im odvrati pogled sa povrsine.

Kao sto su poslednjih nekoliko godina odlazak u crkvu, ukljucujuci mnostvo religijskih rituala i pravila, postali vise izraz pomodarstva nego istinske unutrasnje potrebe i sklonosti, tako i crkveno vencanje, kao jedan vid crkvenog rituala mali broj ljudi zapravo razume. Donekle mogu da pronadjem opravdanje za ljude koji se vencavaju i u crkvi zbog neke porodicne tradicije. Kad vec covek sam nije u svojoj svesti razradio neke pojmovne kategorije, ili mu je u svesti sve jos uvek maglovito (a takva je vecina nasih gradjana!), a bezazleno pristupa citavom problemu, barem se ugleda na iskustvo starijih. Medjutim, kroz automatsko pracenje obicaja se ipak ne ispunjava sveta tajna braka.
Mnogo je gore kada ljudi smatraju da su samim cinom vencanja u crkvi koji, jasno je, svi krsteni ljudi mogu da obave, "kupili ulaznicu za raj". Tu dolazimo do onoga sto odvaja takve ljude od onih koji zaista razumeju sustinu svetog braka.
Sustina je, kako to autorka pronicljivo naglasava, prevedeno na recnik konkretnih postupaka, u beskrajnom strpljenju, trpljenju, odricanju i toleranciji prema osobi s kojom nameravamo da provedemo zivot. Sve ostalo je maska, laz, privid. A takvi ljudi su zaista malobrojni. Ipak, nije samo crkveno vencanje ono sto obezbedjuje razlaganje (i usavrsavanje) ljubavi medju supruznicima i na trecu, Boziju instancu. Pre svega, trebalo bi biti dobar hriscanin u svemu sto cinimo u zivotu, ne samo u crkvi. Onda ce i brak, kao jedna od najsvetijih oblasti u kojima ucestvuje taj hriscanin (ili svetih tajni), biti uspesan. Jeste ponekad tesko, ali su blazenost, mir i zadovoljstvo prvenstveno samim sobom, pa i zivotom uopste, predivan proizvod takvog pristupa braku. Probajte!

Pogledajte kako se u bogatijim zemljama pronalazi velicina u skromnosti. Cetvrta slika prikazuje vencanje u ocigledno Protestantskoj crkvi. Bez sarenila, razmetanja i pompe. Dostojanstveno. Mozda bi mogli nesto i da naucimo od njih.
Inace tzv. "simpaticni obred" (u krug oko oltara i tako to) je kompletno paganskog porekla i sa ucenjem Svetog Pisma nema ama bas nista.

Imam utisak da mala Sandra i nekolicina komentatora nije pazljivo citala tekst, jer je jasno da ga je pisala zena koja ima i iskkustvo i znanje. Narocito mi je smesan onaj komentar koji kaze da autorka ne poznaje pravoslavno poimanje braka, a citira Dzona Majendorfa. Mislim da ovaj tekst samo preispituje stvari, daje cinjenice i , bogami, ruga se, ali ipak s merom. SAVET: LJUDI, CITAJTE TEKSTOVE PAZLJIVO, bolje ih ne citajte online, ako nemate stalnu vezu. U stvari, ja sam se odusevio tekstom, to hocu da kazem, a na srecu ili zalost, znam ponestop o svemu8 tome. Pozdrav maloj Sandri

Iako nisam ljubitelj cetnika i cetnistva, pitala bih pisca ovog tekst da li je po njemu svaka pesma o kraljevini cetnicka pesma. I jos nesto dokle ce gradjansko drustvo kod nas da grade deca bivsih komunistickih generala, u kojoj izgleda donekla spada i potpisnik ovog teksta... Licno spadam u porodice koje su strasno nastradale od komunistickog progona, ali ne smatramo sebe cetnicima, ali me ocigledno za to smatraju upravo ova komunisticka deca.

Joao, brate, svaka cast, lepo si primetio da jos uvek masemo zastavicama facama u mercedesima. To sto nas teraju da se dva puta smaramo je samo dokaz koliko peti oktobar i nije ono za sta se predstavlja. U stvari, mozda je jos rano govoriti, iako proslo je dosta vremena....Elem, jednom prilikom sam pricao s indusom koji mi je objasnio da kad vas kod njih venca svestenik, taj papir priznaje i drzava. Ovde ispada da se radi o diskriminaciji crkve, a to su radili u vreme komunizma. O kojim onda slobodama govorimo. Ja inace nisam pravoslavac i pitam kad cu moci lepo da se vencam u svojoj crkvi, a da se posle ne guram po opstinama?!
Egon

tekst je vrlo dobar i ocigledno autorka poznaje osnove vere o kojoj pise; medjutim tajna Bgocoveka Hrista i istorija hriscanske crkve se ne mogu izjednaciti. Raj i pakao nisu samo zagrobni fenmeni, nego i unutrasnja stanja duha koja se kusaju jos za zivota, itd. I najzad, tajna zajednice u dvoje moze ali ne mora da ima nikakave veze sa obredom. Sustina je u 'obredu' ljubavi koji je stvar covekovg srca; ako njega nema, ni obred kao takav ga nece doneti, a ako ga ima--obred ga spolja osmisljava.

Sta prica ova Irina??!!

Ma, Sandra je zakon.

Svidja mi se text i zapazanje ove autorke. Ja se nisam vencala u crkvi bas iz tog razloga sto ne znam, a tada sam jos manje znala, sta bi to zapravo predstavljalo jer ´nikada ranije nisam odlazila u crkvu niti mi je hriscanstvo, kao uostalom ni jedna religija, blisko. Zbog svega ovoga sam se odlucila samo za gradjansko vencanje a kako ne volim ni svadbe, imala sam samo svoje kumove na vencanju. Odlicno smo se nas cetvoro proveli. Moji su bili jako tuzni te su sa svojim prijateljima i neizbeznom rodbinom proslavili moje vencanje bez mog prisustva. Mozda sam ja samo takva osoba ali sam smatrala da svoju ljubav ne moram da obelezim na neki pompezan nacin i time celom svetu pokazem koliko se mi volimo. A pitanje je koliko cemo se dugo voleti??? U brak uvek ulazimo sa nadom da cemo ostati zajedno u dobru i u zlu do kraja. Ali ja bas nisam sigurna sve u to i pre nego sto sam se odlucila na udaju, nisam imala nikakvih ocekivanja niti sam se cemu nadala, niti se cemu nadam i sada. Brak sam prihvatila kao jos jedan, visi korak nase ljubavi. I to je to. Jos uvek smo zajedno a da li cemo ostati to tek ostaje da se vidi. A kad govorimo oko tog priznavanja crkvenog braka, moram da kazem da je u Evropi, bar u staroj EU, crkveni brak sasvim dovoljan i naravno kao takav priznat i validan. Crkveni brak bi i u nasoj zemlji trebalo izjednaciti sa gradjanskim. A krstenje u crkvi bi po mojoj nekoj logici trebalo zakazivati bas kao i za vencanja.

Kada govorimo o svetim tajnama,krstenje je prva.Pre 5 godina krstili smo sina u lokalnoj crkvi.Na samom obredu osim nas jos 4 para sa sve uplakanom decom i gostima...a crkva malaaaa a gostiju punooo.Kada smo nekako poceli,nije se culo ni sta pop peva a ni on nije bas bio siguran,jer tamo gde izgovaras jedno ime on kaze 5 i tako,da nije bilo smesno bilo bi tuzno.Na polovini tog desavanja ulazi bracni par (6 po redu) da detetom i gostima naravno i trazi da se...hm...prikljuci krstenju,jer kasne.I naravno,pop dobrodusan (opet hm) pristaje .U svoj toj guzvi nisam videla ni svog kuma,ni svoje dete,nista od tog "svetog" cina ali ajde recimo da je to manje vazno za moje izlaganje.Evo posle 5 god razmisljam o tome da je to dete koje je doslo poslednje,na pola ceremonije, ustvari nedokrsteno,ni krsteno,ni nekrsteno...Da li je primilo svetu tajnu ili je samo do pola?....I sta ce biti kasnije sa njegovim "duhovnim zivotom"?I zasto se tu radilo samo o novcu,jer bolje je jedno "pevanje" naplatiti 6x nego jedanput,i sta ocekivati od ljudi uopste kada su nam duhovni oci takvi kakvi jesu.Za mene je licno, vencanje u crkvi posle svega vidjenog ipak samo jedan cin koji se jako lepo uklapa u ceo taj "pompezni" dogadjaj(vencanje)jer neko ce svoju cerku videti sa krunom tad i vise nikad "lepotica nasa,prava princeza,ljubi je majka " :)Salim se naravno ali ipak se sve svodi na to,iskreno verujem da su tom vasaru itekako doprineli popovi,jer sve gledaju kroz novac i sticanje licne koristi.I sada ce na mene da bace drvlje i kamenje...ali...meni i dalje ostaje pravo da kazem ono sto mislim a to uvek i cinim :)

Odlazak kod maticcara radi registracije ne sme se i ne mozze nazvati brakom. Taj cin ne treba uzimati ozbiljnije nego li vadjenje licne karte. Zasto ljudi sklapaju brak u crkvi Hristovoj? Ne znam. Znam zasto jedan hriscanin i jedna hriscanka sklapaju brak u Hristu. Dva civeka su tako mala, slaba, nepostojana u svojim osecanjima da bi ostvarili nesto sto se zove zajednica za vjek i vjekova. To je moguce jedino ukoliko za svog posrednika, za sponu medju sobom odaberu Hrista. Sklapanja braka jeste uzimanje blagoslova za zajednicki zivot, za radjanje dece, znaci sansu za uspesan zivot. Znaci zajednica zauvek. Ali zauvek. Crkva ne kaze mladencima - zivecete srecno i dugovecno, vec govori o zivotu sa Hristovim vencem, mucenickom zivotu prepunom iskusenja, teskoca, padova.. ali iza njih uvek dolazi radost, zadovoljstvo i uspon... Brak nije idila kako ga nasoj, na tranzicionoj stranputici, prestravljenoj omladini predstavlja Holivud i sav dekadentni prozapadnjacki poredak. Brak je krst. Hrist je svoj nosio sam.. bracni supruznici nose ga zajedno. S'vremena na vreme jednom od njih postane tezak, on zanemoca, posustane... tada ovaj drugi svu tezinu prebaci na svoja pleca i jednom rukom nosi krst a drugom supruznika. I tako dok se ovaj, voljom Gospoda ne povrati. Onda opet on prihvata svoj kraj krsta i nastavljaju dalje.. sve do trena kada sa svojim raspecem ne stignu, ako Bog da, do samog Izvora Svetlosti...Onog koji ih je spojio i darovao svakim dobrom i blagoslovom. Zaista, radost poznaje onaj koji ovako vidi brak

Nesto bih dodala.
Moja sestra se udaje uskoro, pa opet imam priliku da setam po salonima vjencanica u potrazi za nekim stvarima koje su joj, kaze, neophodne za tu priliku i slusam sve i svasta o vjencanju i braku. Tako sam prije neki dan cula jednu djevojku koja sasvim slucajno razgleda vjencanice kako govori koju bi od njih ona voljela da nosi i koja mi je, nakon sto sam rekla da ja ne bih nosila ni njih niti gotovo bilo sta iz tog salona, rekla da "ona ne vjeruje u instituciju braka". Zacudjujuce, ne bijah spremna da joj podrobno objasnjavam, ali pomislih kako ja vjerujem u institut braka, ali ne i u ono sto ga prati i moze se sresti i naci u salonima vjencanica, prodavnicama potrebne opreme, agencijama za organizovanje vjencanja, institucijama koje se bave sklapanjem brakova (opstini i crkvama), mjestima na kojim se takve svecanosti organizuju, itd. Vjerujem i da je njeno vjerovanje vjerovatnije da se dogodi.

Hriscanstvo je velika tajna,a brak je jedan deo toga.Svako bi trebao da procita bibliju i da shvati da je Bog prisutan svugde,a ne samo u crkvi.Ja sam prihvatio Isusa Hrista za svog spasitelja i on mi je oprostio sve grehe.Vise nisam u tami,sada sam u svetlosti.Bog je ta svetlost.Hvala mu on je tako veliki i dobar.Ljudi trebate da se spasavate.Pitanje je veliko kad ce Gospod da dodje da nam sudi...Vreme je blizu.Javljam svima ovo evandjelje jer je radost u mom srcu,a ta radost je ISUS HRISTOS.

Zelim samo da kazem, da je clanak ODLICAN, KULTURAN I VRLO URAVNOTEZEN. Mislim da bi drzava trebalo, u saradnji sa crkvom, da omoguci da bude dovoljno vencanje samo u crkvi, odnosno da crkveni vencani list, bude dovoljna osnova za izdavanje odgovarajuceg dokumenta u Opstini. Oni koji kazu da bi to bilo spajanje crkve i drzave, i tako se ne vencavaju u crkvi, pa nije ni vazno. Uostalom, to sto vas moze vencati kapetan broda ili, u Americi, lazni Elvis u Las Vegasu, ne cini od vas mornara ili rokera. Za mene je, recimo, opstinsko vencanje bilo obicno nepotrebno maltretiranje. U crkvi smo se vencali jer je ceremonija mnogo, mnogo lepsa, primerenija trenutku. O svetim tajnama nismo znali ni razmisljali, samo smo hteli da svoju svecanost pronadjemo negde u nasoj zaboravljenoj tradiciji, daleko od titoizma, kada su se slobode svodile na slobodno mahanje zatvorenom mercedesu sa 6 vrata, po Njegovom povratku iz saveznicke Ugande,

"obred ga spolja osmisljava", sjajno receno, vi ste to bolje od mene primetili, gdjo ili gospodine iz dijaspore. raj i pakao sam predstavila kao topos, a ne kao duhovnu i dusevnu kategoriju, jer sam htela tekst da odrzim razumljivim i prihvatljivim. Inace se potpuno s vama slazem. Sto se tice izvora spomenula sam dva. A ako vas bas zanimaju raj i pakao procitajte istoimenu knjigu Pavela Florenskog, biblioteka gradac. Sve ostalo poteklo je izmoje glave. Pozdrav svima Irina M.

Koliko ja vidim u svetu oko sebe, jednako se razvode i oni koji su se vencali u crkvi i oni koji su preferirali "samo" gradjanski brak... I sad tu neki komentatori pricaju o nosenju krsta na plecima... Ako nema mozga u glavama dzabe sva religija sveta...

Deo teksta koji se bavi samim smislom sklapanja braka u crkvi je odlican.

Bilo bi dobro da ljudi koji se odluce na crkveno vencanje saznaju koji je smisao toga. Steta je sto se kod nas to cesto radi po inerciji, bez ikakvog razumevanja.

Za tako povrsan pristup crkvenom vencanju odgovorni su svestenici koji se cesto ponasaju kao obicni administrativci bez
zelje da porazgovaraju sa parovima, da ih pitaju sta za njih zapravo predstavlja cin vencanja u crkvi i da im objasne smisao svete tajne. To je duznost svakog svestenika.

Povrsni su i ljudi koji se odlucuju za taj korak a ne potrude se da bar malo sami istraze sta to zapravo znaci.

Informacije su danas lako dostupne, pa ko razmislja o vencanju u crkvi moze naci mnogo toga vec na Internetu. Sta god da odluci posle toga, vencanje u crkvi ili ne, bice to odluka odraslog coveka za postovanje.

Jos jednom, tekst je edukativan, mali korak ka razumevanju smisla sklapanja crkvenog braka. Ne bi bilo lose navesti i izvore.

Recimo samo da vasa kreativnost i literarni talenat ne zavise od fakulteta koji ste zavrsili, vec od gena koji su vam ostavili roditelji. Formalno obrazovanje svakako moze da doprinese kvalitetu, ali jos je vaznije ono sto vi citate za svoju dusu. Autorka je nediplomirani filozof
pozdrav bezimenom

Mnogo šta je u našem životu tajna, čak i sam život. Mnogo šta je nedovoljno poznato u svojoj suštini, pa i brak. Suština veoma često nije celovita u onim okvirima u kojima je čovek shvata, oseća ili tumači.
U osnovi svake religije je verovanje, a uopšteno gledano, verovanje je pokretačka snaga svesti, osnova života. Religija, opravdano ili neopravdano, koristi baš verovanje da bi održala odredjene vrednosti. U osnovnim idejama sve velike religije su slične, imaju iste vrednosti i iste poruke, sve su upućene čoveku i zasnivaju se na verovanju. Da li bi čovek otišao u pravcu svog nestanka ako bi se okrenuo nekim drugim vrednostima? Da li priroda čoveka dozvoljava i neke druge vrednosti? Danas je to već za razmišljanje, ali je činjenica da ljudi žele da veruju u ono što rade, žele put na kojem će ostvariti svaki svoj trenutak življenja. Brak je sigurno jedna od najznačajnijih vrednosti, to je veza dvoje ljudi iz koje smo i sami nastali, to je mnogo više od proste društvene reprodukcije. U trenutku ostvarenja braka, baš za tu vezu, ljudi iskreno žele naklonost sudbine i sreće, naklonost onih neodredjenih ili odredjenih sila, oličenim u bogovima, koje upravljaju sudbinom i srećom. Ceremonija traženja naklonosti i pokoravanja je različita, ali se uvek radi o trajnom verovanju, ili povremenom, samo u odredjenim dogadjanjima.
Bez obzira na verovanje ili neverovanje, ostaju nedvosmislene povezanosti i zavisnosti izmedju prirode i ostvarenja čoveka i mnogih verovanja i vrednosti zastupljenih u religijama.
Preterivanja svake vrste u ceremonijama sklapanja braka, i gradjanskog i crkvenog, su "ovozemaljske" slabosti čoveka zasnovane na nedostatku verovanja u spostveni životni put, i verovanja da "svoje" vrednosti treba nametnuti da bi bile priznate i cenjene. Nekada je to neukusno i agresivno, ali je nametljivo uvek.

Tekst je preispitivanje kroz koje svaki covek, a pogotovo hriscanin, ili pripadnik bilo koje druge konfesije, mora kad tad sa sobom da rascisti. Mislim da se autor ne sprda, vec da ozbiljno (i duhovito)bavi ovom temom. Ne treba nikada misliti za sebe da si savrseno shvatio sta je vera i kako se ona praktikuje,o tome se vise cuti, a jos manje se osudjuje drugi!

Crkveno poimanje braka... Potpuno smesno i kontradiktorno... Crkveno poimanje (u prevodu jevrejsko poimanje od vremena Mojsija do vremena cara Konstantina kada je zapisan Novi Zavet u danasnjem obliku). Ako neko zeli da se doktrinira u tome neka ide na casove veronauke. Ja licno ne verujem u Boga a verujem u brak. Od kad je b92 postao mesto za ovakve tekstove koji su potpuno smesni sa racionalne strane a amaterski sa teoloske tacke gledista. Jos samo da neko pocne na ovom sajtu ozbiljno da me ubedjuje kako je Bog napravio zenu od Adamovog rebra i sve ostale gluposti koje pisu u Bibliji. Ko ozbiljno veruje u to neka se "uputi"o tome u okviru svoje crkve...

Sažaljevam sve mlade ljude koji dopuštaju da im zabrađene psihopate zatupljuju umove u pauzama blagosiljanja tenkova, musketa, kopalja i mačeva.
Ono što međutim smatram za ultimatnu glupost u ovoj stvari, to je nepriznavanje crkvenog braka od strane države. Ukoliko država priznaje vanbračnu zajednicu u svom naslednom i porodičnom pravu, ne vidim zašto ne bi priznala i instituciju crkvenog braka.
Očito da ni samoj crkvi do toga baš i nije stalo, tako da se sve slomi na ljudima koji zapravo veruju u svu tu nedotupavnu religijsku priču... a ni oni izgleda ne veruju baš u tu priču, već im je stalo do fotografija ispred crkve, čim nisu digli glas protiv državnog omalovažavanja jednog čina koji bi trebalo da im je najvažniji u životu.

Glavni uzrok razvoda je taj sto ljudi ne znaju za taj krst, pa kada nesto krene da ih pritiska odmah misle da je( po uzoru na holivudske sapunice u kojima je razvod samo znak da supruznik ipak nije bio mister pravi) vakat za rastanak.Brak se gradi i sklapa u dusi gde je glavni Svedok Sam Car Nebeski a hram ovozemaljski olicenje Hrama Nebeskog. Onaj ko ga sklopi tamo i tako, ne cini to zarad fotografija. Ne moze se sporiti da je naustrb Jedne Jedine Crkve Apostolske vencanje u crkvi postalo trend. Za Hristovog slugu i sluskinju ono to nije. I ja govorim u ime njih a ne u ime svakog ko se drzne da pred Hrista izadje da bi se slikao.

Zašto da se brak smatra za nemoguću misiju?Baš naprotiv treba da bude samo jedan lep dan u životu onih koji žele da budu zajedno celog života,koji su pronašli svoju srodnu dušu.A sam čin neka bude njihov izbor,bez mešanja sa strane...Jer ipak to je njihov dan i neka ga proslave kako hoće bez mnogo pitanja.Ja lično nisam za ovaj tradicionalni način i ne podržavam ga jer mislim da je sve to mišljenje okoline a ne tebe....
Da li mora kod matičara,da li mora u crkvi,da li mora narodna muzika-ne mora jer se ja pitam!

Svaka cast na napisanom tekstu!Skoro nisam procitala nesto tako zrelo,duhovno i svesadrzajno.Nadam se ipak da se obicaji i kod nas menjaju i da je sve vise ljudi koji ce ovakav tekst potpuno razumeti i vise od toga.

Mislim da ja Marija u pravu, toliko nam se srozalo drustvo da se to vidi i po tome koliko halapljivo svi grabe novac pa i svestenici koji bi trebalo da zive u siromastvu!
Isposnik

Mislim da je tekst veoma posteno napisan, iscrpno, sa mnogo detalja, primera i sjajnih zapazanja. Ako nije tajna, sta je autorka po zanimanju?

Nisam siguran da je prethodni komentar na mestu. Mislim da se upravo bavi sustinom. Meni je sve jasno. Narocito onaju deo o objasnjavanju neobjasnjivog, pa to je bas ono sto vi kazete da nema. Ja sam saznao ono sto je mene i moju suprugu interesovalo i u parvu je autorka sto blago ironise na racun nerazumevanja i malogradjanstine, al ne osudjuje, to je vazno. Evo, supruga i ja nista u pocetku nismo shvatili, a vencali se u crkvi, tek posle dosta vremena i nekih knjizica koje smo procitali i kad nam je klinac dobio deciju leukemiju *HVALA DRAGOM BOGU SAD JE IZLECEN!), tad smo sve ukapirali, jer smo zaista BILI ZAJEDNO I U DOBRU I U ZLU. Sacu da procitam i ostala dva teksta

Crkveno venćanje?Čisto pomodarstvo!Danas među ovdašnjom omladinom je malo vernika!

dragi mikane, cudi me zaista da sta vi kod mene prepoznali komunisticke korene, kad sam ja jedna od retkih preostalih beogradjanki i deda mije bio u kraljevoj sluzbi. pozdav srdacan p.s. procitajte ponovo tekstove

Citiram deo clanka:

"Sveta tajna - Brak

Ako posmatramo brak kao jednu od njih, moramo voditi računa o ostalim elementima doktrine. Tako, ako bismo želeli da priču uprostimo i svedemo na razumljiv nivo običnom čoveku, reći ćemo da ukoliko verujemo u život posle smrti, u raj i u pakao, u spasenje duše putem pokajanja i Božije milosti, onda nam neće nerazumno zvučati ideja da se sa svojim supružnikom borimo i međusobno pomažemo da zajedno odemo u raj. Kada udvoje težimo večnom životu, uspostavili smo čvršću vezu od bilo koje druge, a naročito one koja počiva na sve većoj i većoj seksualnoj privlačnosti, kojoj kraja nema i koja može lepu ženu da pretvori u plastičnu nakazu."

Molim da mi pisac (ili neko drugi) ovog clanka odgovori na pitanje sta znaci kraj ovog pasusa: "koja može lepu ženu da pretvori u plastičnu nakazu"???

Unapred zahvalan.

Samo Gregg Araki & njegov film "Splendor".

Nesto bih dodala.
Moja sestra se udaje uskoro, pa opet imam priliku da setam po salonima vjencanica u potrazi za nekim stvarima koje su joj, kaze, neophodne za tu priliku i slusam sve i svasta o vjencanju i braku. Tako sam prije neki dan cula jednu djevojku koja sasvim slucajno razgleda vjencanice kako govori koju bi od njih ona voljela da nosi i koja mi je, nakon sto sam rekla da ja ne bih nosila ni njih niti gotovo bilo sta iz tog salona, rekla da "ona ne vjeruje u instituciju braka". Zacudjujuce, ne bijah spremna da joj podrobno objasnjavam, ali pomislih kako ja vjerujem u institut braka, ali ne i u ono sto ga prati i moze se sresti i naci u salonima vjencanica, prodavnicama potrebne opreme, agencijama za organizovanje vjencanja, institucijama koje se bave sklapanjem brakova (opstini i crkvama), mjestima na kojim se takve svecanosti organizuju, itd. Vjerujem i da je njeno vjerovanje vjerovatnije da se dogodi.

Ma hajde, molim te! Ovaj clanak predstavlja gomilu cinicnih gluposti jedne ocigledno neudate zene. Ovakve stvari ti ne bi ispricao cak ni izuzetno posten svestenik. Nije vencanje u crkvi samo pomodarstvo, mada za neke ljude jeste, a nije ni samo vera u zagroban zivot u dvoje, nego je i deo tradicije i kulture jednog naroda. Posto je nazalost gradjansko vencanje samo citanje zakona i ponekad stihova, ljudi pribegavaju crkvenom vencanju kao necemu sto daje ozbiljnost i svecanost samom sklapanju braka. Nije vera samo post i zivot posle smrti, nego je i licni osecaj coveka, onaj mir koji ga mozda preplavi kada udje u crkvu ili smirenost koju oseca posle razgovora sa svestenim licem. Moje misljenje je da vera ima mnogo lica i nalicja i da je ne treba ovako jednoobrazno tumaciti.

Pogledajte kako se u bogatijim zemljama pronalazi velicina u skromnosti. Cetvrta slika prikazuje vencanje u ocigledno Protestantskoj crkvi. Bez sarenila, razmetanja i pompe. Dostojanstveno. Mozda bi mogli nesto i da naucimo od njih.
Inace tzv. "simpaticni obred" (u krug oko oltara i tako to) je kompletno paganskog porekla i sa ucenjem Svetog Pisma nema ama bas nista.

Не разумем зашто се упутила у писање чланка о црквеном венчању ауторка која очито ништа не зна о религиозном поимању брака, поготово православног, јер ваљда је тај најчешћи код нас. Да је нешто знала ваљда би написала, а овако...чему чланак без речи о теми?

Crkveno poimanje braka... Potpuno smesno i kontradiktorno... Crkveno poimanje (u prevodu jevrejsko poimanje od vremena Mojsija do vremena cara Konstantina kada je zapisan Novi Zavet u danasnjem obliku). Ako neko zeli da se doktrinira u tome neka ide na casove veronauke. Ja licno ne verujem u Boga a verujem u brak. Od kad je b92 postao mesto za ovakve tekstove koji su potpuno smesni sa racionalne strane a amaterski sa teoloske tacke gledista. Jos samo da neko pocne na ovom sajtu ozbiljno da me ubedjuje kako je Bog napravio zenu od Adamovog rebra i sve ostale gluposti koje pisu u Bibliji. Ko ozbiljno veruje u to neka se "uputi"o tome u okviru svoje crkve...

Imam utisak da mala Sandra i nekolicina komentatora nije pazljivo citala tekst, jer je jasno da ga je pisala zena koja ima i iskkustvo i znanje. Narocito mi je smesan onaj komentar koji kaze da autorka ne poznaje pravoslavno poimanje braka, a citira Dzona Majendorfa. Mislim da ovaj tekst samo preispituje stvari, daje cinjenice i , bogami, ruga se, ali ipak s merom. SAVET: LJUDI, CITAJTE TEKSTOVE PAZLJIVO, bolje ih ne citajte online, ako nemate stalnu vezu. U stvari, ja sam se odusevio tekstom, to hocu da kazem, a na srecu ili zalost, znam ponestop o svemu8 tome. Pozdrav maloj Sandri

Hriscanstvo je velika tajna,a brak je jedan deo toga.Svako bi trebao da procita bibliju i da shvati da je Bog prisutan svugde,a ne samo u crkvi.Ja sam prihvatio Isusa Hrista za svog spasitelja i on mi je oprostio sve grehe.Vise nisam u tami,sada sam u svetlosti.Bog je ta svetlost.Hvala mu on je tako veliki i dobar.Ljudi trebate da se spasavate.Pitanje je veliko kad ce Gospod da dodje da nam sudi...Vreme je blizu.Javljam svima ovo evandjelje jer je radost u mom srcu,a ta radost je ISUS HRISTOS.

Fascinira me genijalnost improvizacija koje koje nastaju usled raskoraka kako se zivelo pre i sada i obicaja koji su to sve pratili, a i nakalemljenih rituala pokupljenih ko zna gde (najcesce iz sapunica).
Da li ste videli mladu kako baca jabuku preko zgrade od 20 spratova? Ili kako se supruznici guraju pred oltarom ne bi li prvi zgazili jedno drugo i time oznacili
pocetak jedne od bracnih igara?
Da ne pominjem ritanje mlade dok pokusavaju da joj ukradu cipelu.
A tek trudnice koje samo sto se ne porode u beloj vencanici (simbol nevinosti:) kako se gegaju i uzdisu u tesnim cipelama, dok njihov voljeni znojeci se pokusava da ih pretegli preko kucnog praga.
U stvari, bas je zabavno:)

Brak zaista jeste sveta tajna

Zelim samo da kazem, da je clanak ODLICAN, KULTURAN I VRLO URAVNOTEZEN. Mislim da bi drzava trebalo, u saradnji sa crkvom, da omoguci da bude dovoljno vencanje samo u crkvi, odnosno da crkveni vencani list, bude dovoljna osnova za izdavanje odgovarajuceg dokumenta u Opstini. Oni koji kazu da bi to bilo spajanje crkve i drzave, i tako se ne vencavaju u crkvi, pa nije ni vazno. Uostalom, to sto vas moze vencati kapetan broda ili, u Americi, lazni Elvis u Las Vegasu, ne cini od vas mornara ili rokera. Za mene je, recimo, opstinsko vencanje bilo obicno nepotrebno maltretiranje. U crkvi smo se vencali jer je ceremonija mnogo, mnogo lepsa, primerenija trenutku. O svetim tajnama nismo znali ni razmisljali, samo smo hteli da svoju svecanost pronadjemo negde u nasoj zaboravljenoj tradiciji, daleko od titoizma, kada su se slobode svodile na slobodno mahanje zatvorenom mercedesu sa 6 vrata, po Njegovom povratku iz saveznicke Ugande,

Sta prica ova Irina??!!

Чланак се бави само формалном страном венчања у цркви, уз неразумевање суштине обреда које ауторка приписује младенцима, па им се због тога нескривено изругује. Ауторка види и описује само форму и можда неке њене малограђанске кич стране, које могу бити карактеристичне и за грађанско склапање брака. Не верујем да било ко са стране може да просуди како пар који се венчава у цркви приступа светој тајни брака. То је нешто најприватније могуће, што треба тако и да остане, ако тежимо да будемо цивилизовани. Нема горе малограђанштине од критиковања туђег стила живота, објективно.

pa dobro sestro slatka nisu sva vencanja takva, to sa topljenjem sveca, vosak pada na cipele, popu se daje dobra kinta, tudja kola...a kad ces ti da nam se udas?

mozda kasno saljem komentar, ali...
na zalost, sustina je ocrniti crkvu i sve ono sto ona jeste, pa bilo koja tema da je u pitanju. niti se smatram manje pametnom, niti manje filozofom, niti manje emancipovanom, niti manje postavljam pitanja o poimanju sveta nego sto to cini autorka teksta, ali opet sam uzivala u mom vencanju u crkvi. bez reci i sumnje. bez zelje da, zarad par poena kod lokalnih trend-settera, omalovazim i ukaljam taj cin. cin koji pripada meni i mom narodu vekovima. i da ja sada pravim nauku od vere. bash necu. bash sam htela „simpaticni ritual“ gde smo mi krunisani isli u krug, a pop pojao i jadni kumovi zaradili vosak na cipelama. i gde sad mi negde verujemo da smo uradili nesto lepo. a to isto bih preporucila svim onim nevernim tomama, utopistima i onima sto ce pre da tupe o zivotu nego da ga prozive. kakav god da je.

Odlazak kod maticcara radi registracije ne sme se i ne mozze nazvati brakom. Taj cin ne treba uzimati ozbiljnije nego li vadjenje licne karte. Zasto ljudi sklapaju brak u crkvi Hristovoj? Ne znam. Znam zasto jedan hriscanin i jedna hriscanka sklapaju brak u Hristu. Dva civeka su tako mala, slaba, nepostojana u svojim osecanjima da bi ostvarili nesto sto se zove zajednica za vjek i vjekova. To je moguce jedino ukoliko za svog posrednika, za sponu medju sobom odaberu Hrista. Sklapanja braka jeste uzimanje blagoslova za zajednicki zivot, za radjanje dece, znaci sansu za uspesan zivot. Znaci zajednica zauvek. Ali zauvek. Crkva ne kaze mladencima - zivecete srecno i dugovecno, vec govori o zivotu sa Hristovim vencem, mucenickom zivotu prepunom iskusenja, teskoca, padova.. ali iza njih uvek dolazi radost, zadovoljstvo i uspon... Brak nije idila kako ga nasoj, na tranzicionoj stranputici, prestravljenoj omladini predstavlja Holivud i sav dekadentni prozapadnjacki poredak. Brak je krst. Hrist je svoj nosio sam.. bracni supruznici nose ga zajedno. S'vremena na vreme jednom od njih postane tezak, on zanemoca, posustane... tada ovaj drugi svu tezinu prebaci na svoja pleca i jednom rukom nosi krst a drugom supruznika. I tako dok se ovaj, voljom Gospoda ne povrati. Onda opet on prihvata svoj kraj krsta i nastavljaju dalje.. sve do trena kada sa svojim raspecem ne stignu, ako Bog da, do samog Izvora Svetlosti...Onog koji ih je spojio i darovao svakim dobrom i blagoslovom. Zaista, radost poznaje onaj koji ovako vidi brak

U clanku se na veoma razlozan nacin razmatraju pitanja vezana za savremeno zakljucivanje braka. Drago mi je sto se neko setio da podseti malo ljude na sustinu, da im odvrati pogled sa povrsine.

Kao sto su poslednjih nekoliko godina odlazak u crkvu, ukljucujuci mnostvo religijskih rituala i pravila, postali vise izraz pomodarstva nego istinske unutrasnje potrebe i sklonosti, tako i crkveno vencanje, kao jedan vid crkvenog rituala mali broj ljudi zapravo razume. Donekle mogu da pronadjem opravdanje za ljude koji se vencavaju i u crkvi zbog neke porodicne tradicije. Kad vec covek sam nije u svojoj svesti razradio neke pojmovne kategorije, ili mu je u svesti sve jos uvek maglovito (a takva je vecina nasih gradjana!), a bezazleno pristupa citavom problemu, barem se ugleda na iskustvo starijih. Medjutim, kroz automatsko pracenje obicaja se ipak ne ispunjava sveta tajna braka.
Mnogo je gore kada ljudi smatraju da su samim cinom vencanja u crkvi koji, jasno je, svi krsteni ljudi mogu da obave, "kupili ulaznicu za raj". Tu dolazimo do onoga sto odvaja takve ljude od onih koji zaista razumeju sustinu svetog braka.
Sustina je, kako to autorka pronicljivo naglasava, prevedeno na recnik konkretnih postupaka, u beskrajnom strpljenju, trpljenju, odricanju i toleranciji prema osobi s kojom nameravamo da provedemo zivot. Sve ostalo je maska, laz, privid. A takvi ljudi su zaista malobrojni. Ipak, nije samo crkveno vencanje ono sto obezbedjuje razlaganje (i usavrsavanje) ljubavi medju supruznicima i na trecu, Boziju instancu. Pre svega, trebalo bi biti dobar hriscanin u svemu sto cinimo u zivotu, ne samo u crkvi. Onda ce i brak, kao jedna od najsvetijih oblasti u kojima ucestvuje taj hriscanin (ili svetih tajni), biti uspesan. Jeste ponekad tesko, ali su blazenost, mir i zadovoljstvo prvenstveno samim sobom, pa i zivotom uopste, predivan proizvod takvog pristupa braku. Probajte!

Mozda bi trebalo jos dodati da je vencanje izmedju muskarca i zene, obavljeno u crkvi, zapravo (zemaljski)odjek vencanja Hrista i Crkve (kao zemaljskog predstavnika ili posrednika Boga), o cemu se govori u Starom i Novom zavetu. Ovaj aspekat cina vencanja ljudi obicno previdjaju ili ga jednostavno nisu svesni. Obracajuci paznju na njega, postaje nam jasnije sta nam je ciniti i u braku zakljucenom na taj nacin (a i na svaki drugi!).

Ma, Sandra je zakon.

Kada govorimo o svetim tajnama,krstenje je prva.Pre 5 godina krstili smo sina u lokalnoj crkvi.Na samom obredu osim nas jos 4 para sa sve uplakanom decom i gostima...a crkva malaaaa a gostiju punooo.Kada smo nekako poceli,nije se culo ni sta pop peva a ni on nije bas bio siguran,jer tamo gde izgovaras jedno ime on kaze 5 i tako,da nije bilo smesno bilo bi tuzno.Na polovini tog desavanja ulazi bracni par (6 po redu) da detetom i gostima naravno i trazi da se...hm...prikljuci krstenju,jer kasne.I naravno,pop dobrodusan (opet hm) pristaje .U svoj toj guzvi nisam videla ni svog kuma,ni svoje dete,nista od tog "svetog" cina ali ajde recimo da je to manje vazno za moje izlaganje.Evo posle 5 god razmisljam o tome da je to dete koje je doslo poslednje,na pola ceremonije, ustvari nedokrsteno,ni krsteno,ni nekrsteno...Da li je primilo svetu tajnu ili je samo do pola?....I sta ce biti kasnije sa njegovim "duhovnim zivotom"?I zasto se tu radilo samo o novcu,jer bolje je jedno "pevanje" naplatiti 6x nego jedanput,i sta ocekivati od ljudi uopste kada su nam duhovni oci takvi kakvi jesu.Za mene je licno, vencanje u crkvi posle svega vidjenog ipak samo jedan cin koji se jako lepo uklapa u ceo taj "pompezni" dogadjaj(vencanje)jer neko ce svoju cerku videti sa krunom tad i vise nikad "lepotica nasa,prava princeza,ljubi je majka " :)Salim se naravno ali ipak se sve svodi na to,iskreno verujem da su tom vasaru itekako doprineli popovi,jer sve gledaju kroz novac i sticanje licne koristi.I sada ce na mene da bace drvlje i kamenje...ali...meni i dalje ostaje pravo da kazem ono sto mislim a to uvek i cinim :)

Recimo samo da vasa kreativnost i literarni talenat ne zavise od fakulteta koji ste zavrsili, vec od gena koji su vam ostavili roditelji. Formalno obrazovanje svakako moze da doprinese kvalitetu, ali jos je vaznije ono sto vi citate za svoju dusu. Autorka je nediplomirani filozof
pozdrav bezimenom

Crkveno venćanje?Čisto pomodarstvo!Danas među ovdašnjom omladinom je malo vernika!

kao prvo vidi se da autor ne razume i ne vidi uzvisenost svete tajne braka.to nije ritual to je jedan od najsvetijih obreda u crkvi.to nije pomodarstvo!svestenik ne cita neke bezveze molitve on moli hrista spasitelja da mladence napuni duhom svetim da im da blagodat tj nasledje i da dobar odgovor daju na strasnom sude ne samo mladenci nego i svi ljudi na svetu jer svaki obred u crkvi jeste molitva za spasenje svih jer hristos je rekao da se molimo za sve i to nasa sveta majka crkva i cini.svestenik tokom vencanja moli boga da ih venca nebeskom slavom tj da se njihov brak ne svede na telesnim uzivanjima vec na ljubav tj ljubav kao nesto najcistije a ne na telesnu ljubav(sex).ovaj tekst je pokazao da autor ne poznaje niti obrede niti ucenje srpske pravoslavne crkve i pravoslavne crkve uopste.onaj ko je rekao da obred vencanja nema nicega zajdenickoga sa hriscanskim ucenjem i da je to u stvari deo paganske kulture ne poznaje osnovu bogoslovlja.

da, petre, smesno je i samo citanje zakona. a slazem se s anom i mislim da ipak treba ostaviti ljudima da slobodno biraju kako ce se i da li ce se vencati. ako hoce u crkvu zbog lepote dekora, pa nek idu...iako nista nisu ukapirali. :-D

Deo teksta koji se bavi samim smislom sklapanja braka u crkvi je odlican.

Bilo bi dobro da ljudi koji se odluce na crkveno vencanje saznaju koji je smisao toga. Steta je sto se kod nas to cesto radi po inerciji, bez ikakvog razumevanja.

Za tako povrsan pristup crkvenom vencanju odgovorni su svestenici koji se cesto ponasaju kao obicni administrativci bez
zelje da porazgovaraju sa parovima, da ih pitaju sta za njih zapravo predstavlja cin vencanja u crkvi i da im objasne smisao svete tajne. To je duznost svakog svestenika.

Povrsni su i ljudi koji se odlucuju za taj korak a ne potrude se da bar malo sami istraze sta to zapravo znaci.

Informacije su danas lako dostupne, pa ko razmislja o vencanju u crkvi moze naci mnogo toga vec na Internetu. Sta god da odluci posle toga, vencanje u crkvi ili ne, bice to odluka odraslog coveka za postovanje.

Jos jednom, tekst je edukativan, mali korak ka razumevanju smisla sklapanja crkvenog braka. Ne bi bilo lose navesti i izvore.

Joao, brate, svaka cast, lepo si primetio da jos uvek masemo zastavicama facama u mercedesima. To sto nas teraju da se dva puta smaramo je samo dokaz koliko peti oktobar i nije ono za sta se predstavlja. U stvari, mozda je jos rano govoriti, iako proslo je dosta vremena....Elem, jednom prilikom sam pricao s indusom koji mi je objasnio da kad vas kod njih venca svestenik, taj papir priznaje i drzava. Ovde ispada da se radi o diskriminaciji crkve, a to su radili u vreme komunizma. O kojim onda slobodama govorimo. Ja inace nisam pravoslavac i pitam kad cu moci lepo da se vencam u svojoj crkvi, a da se posle ne guram po opstinama?!
Egon

tekst je vrlo dobar i ocigledno autorka poznaje osnove vere o kojoj pise; medjutim tajna Bgocoveka Hrista i istorija hriscanske crkve se ne mogu izjednaciti. Raj i pakao nisu samo zagrobni fenmeni, nego i unutrasnja stanja duha koja se kusaju jos za zivota, itd. I najzad, tajna zajednice u dvoje moze ali ne mora da ima nikakave veze sa obredom. Sustina je u 'obredu' ljubavi koji je stvar covekovg srca; ako njega nema, ni obred kao takav ga nece doneti, a ako ga ima--obred ga spolja osmisljava.

Mislim da ja Marija u pravu, toliko nam se srozalo drustvo da se to vidi i po tome koliko halapljivo svi grabe novac pa i svestenici koji bi trebalo da zive u siromastvu!
Isposnik

Ne usvajamo svi teološke pojmove kroz vaspitanje i kuluturu iz koje smo ponikli, hvala lepo, nego iz Osećaja. Dalje, nismo svi kao autor prvo razumeli pa poverovali, nego poverovali pa se i uverili. Svođenje crkvenog venčanja na ritual ostaje samo ritual za tog ko tako želi da posmatra. Onaj koji traga po religiji mnogo više osećajem, v e r o m, a ne linearnim razmišljanjem kao autor, ne ostaje na nivou opažanja na nivou rituala.


@forma ili suština: bravo!

Samo Gregg Araki & njegov film "Splendor".

Iako nisam ljubitelj cetnika i cetnistva, pitala bih pisca ovog tekst da li je po njemu svaka pesma o kraljevini cetnicka pesma. I jos nesto dokle ce gradjansko drustvo kod nas da grade deca bivsih komunistickih generala, u kojoj izgleda donekla spada i potpisnik ovog teksta... Licno spadam u porodice koje su strasno nastradale od komunistickog progona, ali ne smatramo sebe cetnicima, ali me ocigledno za to smatraju upravo ova komunisticka deca.

Citiram deo clanka:

"Sveta tajna - Brak

Ako posmatramo brak kao jednu od njih, moramo voditi računa o ostalim elementima doktrine. Tako, ako bismo želeli da priču uprostimo i svedemo na razumljiv nivo običnom čoveku, reći ćemo da ukoliko verujemo u život posle smrti, u raj i u pakao, u spasenje duše putem pokajanja i Božije milosti, onda nam neće nerazumno zvučati ideja da se sa svojim supružnikom borimo i međusobno pomažemo da zajedno odemo u raj. Kada udvoje težimo večnom životu, uspostavili smo čvršću vezu od bilo koje druge, a naročito one koja počiva na sve većoj i većoj seksualnoj privlačnosti, kojoj kraja nema i koja može lepu ženu da pretvori u plastičnu nakazu."

Molim da mi pisac (ili neko drugi) ovog clanka odgovori na pitanje sta znaci kraj ovog pasusa: "koja može lepu ženu da pretvori u plastičnu nakazu"???

Unapred zahvalan.

Glavni uzrok razvoda je taj sto ljudi ne znaju za taj krst, pa kada nesto krene da ih pritiska odmah misle da je( po uzoru na holivudske sapunice u kojima je razvod samo znak da supruznik ipak nije bio mister pravi) vakat za rastanak.Brak se gradi i sklapa u dusi gde je glavni Svedok Sam Car Nebeski a hram ovozemaljski olicenje Hrama Nebeskog. Onaj ko ga sklopi tamo i tako, ne cini to zarad fotografija. Ne moze se sporiti da je naustrb Jedne Jedine Crkve Apostolske vencanje u crkvi postalo trend. Za Hristovog slugu i sluskinju ono to nije. I ja govorim u ime njih a ne u ime svakog ko se drzne da pred Hrista izadje da bi se slikao.

Zašto da se brak smatra za nemoguću misiju?Baš naprotiv treba da bude samo jedan lep dan u životu onih koji žele da budu zajedno celog života,koji su pronašli svoju srodnu dušu.A sam čin neka bude njihov izbor,bez mešanja sa strane...Jer ipak to je njihov dan i neka ga proslave kako hoće bez mnogo pitanja.Ja lično nisam za ovaj tradicionalni način i ne podržavam ga jer mislim da je sve to mišljenje okoline a ne tebe....
Da li mora kod matičara,da li mora u crkvi,da li mora narodna muzika-ne mora jer se ja pitam!

"...ali zapravo smešne stihove Duška Radovića, jer šta je smešnije od toga kada država pokušava da bude poetična, umesto da se lepo pročita zakon i tačka."
Mislim da je citanje clanova zakona jos smesnije. Bas nekoga u tom trenutku srece briga sta kaze zakon o tome koja su prava supruznika.

"obred ga spolja osmisljava", sjajno receno, vi ste to bolje od mene primetili, gdjo ili gospodine iz dijaspore. raj i pakao sam predstavila kao topos, a ne kao duhovnu i dusevnu kategoriju, jer sam htela tekst da odrzim razumljivim i prihvatljivim. Inace se potpuno s vama slazem. Sto se tice izvora spomenula sam dva. A ako vas bas zanimaju raj i pakao procitajte istoimenu knjigu Pavela Florenskog, biblioteka gradac. Sve ostalo poteklo je izmoje glave. Pozdrav svima Irina M.

Mislim da je tekst veoma posteno napisan, iscrpno, sa mnogo detalja, primera i sjajnih zapazanja. Ako nije tajna, sta je autorka po zanimanju?

Svaka cast na napisanom tekstu!Skoro nisam procitala nesto tako zrelo,duhovno i svesadrzajno.Nadam se ipak da se obicaji i kod nas menjaju i da je sve vise ljudi koji ce ovakav tekst potpuno razumeti i vise od toga.

Svidja mi se text i zapazanje ove autorke. Ja se nisam vencala u crkvi bas iz tog razloga sto ne znam, a tada sam jos manje znala, sta bi to zapravo predstavljalo jer ´nikada ranije nisam odlazila u crkvu niti mi je hriscanstvo, kao uostalom ni jedna religija, blisko. Zbog svega ovoga sam se odlucila samo za gradjansko vencanje a kako ne volim ni svadbe, imala sam samo svoje kumove na vencanju. Odlicno smo se nas cetvoro proveli. Moji su bili jako tuzni te su sa svojim prijateljima i neizbeznom rodbinom proslavili moje vencanje bez mog prisustva. Mozda sam ja samo takva osoba ali sam smatrala da svoju ljubav ne moram da obelezim na neki pompezan nacin i time celom svetu pokazem koliko se mi volimo. A pitanje je koliko cemo se dugo voleti??? U brak uvek ulazimo sa nadom da cemo ostati zajedno u dobru i u zlu do kraja. Ali ja bas nisam sigurna sve u to i pre nego sto sam se odlucila na udaju, nisam imala nikakvih ocekivanja niti sam se cemu nadala, niti se cemu nadam i sada. Brak sam prihvatila kao jos jedan, visi korak nase ljubavi. I to je to. Jos uvek smo zajedno a da li cemo ostati to tek ostaje da se vidi. A kad govorimo oko tog priznavanja crkvenog braka, moram da kazem da je u Evropi, bar u staroj EU, crkveni brak sasvim dovoljan i naravno kao takav priznat i validan. Crkveni brak bi i u nasoj zemlji trebalo izjednaciti sa gradjanskim. A krstenje u crkvi bi po mojoj nekoj logici trebalo zakazivati bas kao i za vencanja.

Nisam siguran da je prethodni komentar na mestu. Mislim da se upravo bavi sustinom. Meni je sve jasno. Narocito onaju deo o objasnjavanju neobjasnjivog, pa to je bas ono sto vi kazete da nema. Ja sam saznao ono sto je mene i moju suprugu interesovalo i u parvu je autorka sto blago ironise na racun nerazumevanja i malogradjanstine, al ne osudjuje, to je vazno. Evo, supruga i ja nista u pocetku nismo shvatili, a vencali se u crkvi, tek posle dosta vremena i nekih knjizica koje smo procitali i kad nam je klinac dobio deciju leukemiju *HVALA DRAGOM BOGU SAD JE IZLECEN!), tad smo sve ukapirali, jer smo zaista BILI ZAJEDNO I U DOBRU I U ZLU. Sacu da procitam i ostala dva teksta

Mnogo šta je u našem životu tajna, čak i sam život. Mnogo šta je nedovoljno poznato u svojoj suštini, pa i brak. Suština veoma često nije celovita u onim okvirima u kojima je čovek shvata, oseća ili tumači.
U osnovi svake religije je verovanje, a uopšteno gledano, verovanje je pokretačka snaga svesti, osnova života. Religija, opravdano ili neopravdano, koristi baš verovanje da bi održala odredjene vrednosti. U osnovnim idejama sve velike religije su slične, imaju iste vrednosti i iste poruke, sve su upućene čoveku i zasnivaju se na verovanju. Da li bi čovek otišao u pravcu svog nestanka ako bi se okrenuo nekim drugim vrednostima? Da li priroda čoveka dozvoljava i neke druge vrednosti? Danas je to već za razmišljanje, ali je činjenica da ljudi žele da veruju u ono što rade, žele put na kojem će ostvariti svaki svoj trenutak življenja. Brak je sigurno jedna od najznačajnijih vrednosti, to je veza dvoje ljudi iz koje smo i sami nastali, to je mnogo više od proste društvene reprodukcije. U trenutku ostvarenja braka, baš za tu vezu, ljudi iskreno žele naklonost sudbine i sreće, naklonost onih neodredjenih ili odredjenih sila, oličenim u bogovima, koje upravljaju sudbinom i srećom. Ceremonija traženja naklonosti i pokoravanja je različita, ali se uvek radi o trajnom verovanju, ili povremenom, samo u odredjenim dogadjanjima.
Bez obzira na verovanje ili neverovanje, ostaju nedvosmislene povezanosti i zavisnosti izmedju prirode i ostvarenja čoveka i mnogih verovanja i vrednosti zastupljenih u religijama.
Preterivanja svake vrste u ceremonijama sklapanja braka, i gradjanskog i crkvenog, su "ovozemaljske" slabosti čoveka zasnovane na nedostatku verovanja u spostveni životni put, i verovanja da "svoje" vrednosti treba nametnuti da bi bile priznate i cenjene. Nekada je to neukusno i agresivno, ali je nametljivo uvek.

Tekst je preispitivanje kroz koje svaki covek, a pogotovo hriscanin, ili pripadnik bilo koje druge konfesije, mora kad tad sa sobom da rascisti. Mislim da se autor ne sprda, vec da ozbiljno (i duhovito)bavi ovom temom. Ne treba nikada misliti za sebe da si savrseno shvatio sta je vera i kako se ona praktikuje,o tome se vise cuti, a jos manje se osudjuje drugi!

ako neko pogresno tumaci onda posle toga sledi mnogo pogresni misljenja.U normalnom svetu postoji samo jedno vencanje...u crkvi ili nekom mestu odredjenom (u vazduhu,vodi,uparku ili gde sve vec se desava)od osobe koja je ovlastena zakonom drzave.Ne znam dali postoji volja da se i u nasoj drzavi desi nesto tako.Ako se prizna vencanje u crkvi ili bilo kojoj verskoj ustanovi ,zasto ponovo da se vencava u opstini....Pozdrav iz Australije?

dragi mikane, cudi me zaista da sta vi kod mene prepoznali komunisticke korene, kad sam ja jedna od retkih preostalih beogradjanki i deda mije bio u kraljevoj sluzbi. pozdav srdacan p.s. procitajte ponovo tekstove

Sažaljevam sve mlade ljude koji dopuštaju da im zabrađene psihopate zatupljuju umove u pauzama blagosiljanja tenkova, musketa, kopalja i mačeva.
Ono što međutim smatram za ultimatnu glupost u ovoj stvari, to je nepriznavanje crkvenog braka od strane države. Ukoliko država priznaje vanbračnu zajednicu u svom naslednom i porodičnom pravu, ne vidim zašto ne bi priznala i instituciju crkvenog braka.
Očito da ni samoj crkvi do toga baš i nije stalo, tako da se sve slomi na ljudima koji zapravo veruju u svu tu nedotupavnu religijsku priču... a ni oni izgleda ne veruju baš u tu priču, već im je stalo do fotografija ispred crkve, čim nisu digli glas protiv državnog omalovažavanja jednog čina koji bi trebalo da im je najvažniji u životu.

Koliko ja vidim u svetu oko sebe, jednako se razvode i oni koji su se vencali u crkvi i oni koji su preferirali "samo" gradjanski brak... I sad tu neki komentatori pricaju o nosenju krsta na plecima... Ako nema mozga u glavama dzabe sva religija sveta...