Šta zapravo podrazumeva mobing?

Najstrasnije je sto je ova pojava u Srbiji veoma rasirena a niko nista ne cini da to spreci. Bila sam zrtva i dobro znam kako je strasno proci kroz maltretiranje, ljudi se boje okrecu ledja umesto da pomognu, nema ni grama ljudskosti i empatije prema onome koga maltretiraju. Radna mesta su se pretvorila u arene gladijatorskih borbi, dok sefovi ako direktno ne maltretiraju onda to cine preko svojih miljenika u firmi i svi se sadisticki zadovoljno smeskaju, dok drzava cuti.

Mob je po definiciji banda, grupa ljudi koja sikanira zrtvu, koja nema bandu iz sebe da je odbrani. To je tip resavanja konflikta iz primitivnih zajednica. Usmerena je direktno na licnost zrtve, umesto na civilizovan razgovor o resavanju spora.

Postoji i tzv. "pozitivni mobing". To je stvaranje atmosfere u kojoj je većina zaposlenih posredno maltretirana time što se potpuno neopravdano i iritantno favorizuje neki pojedinac čije su sposobnosti značajno inferiorne u odnosu na ostale.

Ova situacija je veoma česta u izrazito hijerarhijski organizovanim sistemima: u bolnici lekar favorizuje sestru sa kojom je u intimnim odnosima (druge čak i ne maltretira) ili na fakultetu profesor, iz čiste pakosti, "gura" priglupog asistenta na uštrb drugih...

Ova varijanta mobinga je mnogo perfidnija od klasičnog jer je maltene nedokaziva: koji tužilac ili sudija će da pozove na odgovornost šefa, načelnika ili direktora ako ovaj forsira, na primer, maloumnog sina u odnosu na ostatak kolektiva.

Kada ljudi postanu malo profesionalniji, ma kako dosadno to zvucalo na prvi pogled, svi cemo poceti da zivimo bolje i veselije.

Postoji jos jedan vid mobinga koji nije pomenut ovde a ja sam ga iskusila. Mobing od nadredjenog kojem se dopadate - a zna da se on vama ne dopada, i to nagriza njegov ego. Tako da sta god da napravite dobijete kritike, kolege sumnjaju o cemu se radi ali ne zele da se uplicu, a nemate nikoga iznad njega kome cete se pozaliti.

Najstrasnije je sto je ova pojava u Srbiji veoma rasirena a niko nista ne cini da to spreci. Bila sam zrtva i dobro znam kako je strasno proci kroz maltretiranje, ljudi se boje okrecu ledja umesto da pomognu, nema ni grama ljudskosti i empatije prema onome koga maltretiraju. Radna mesta su se pretvorila u arene gladijatorskih borbi, dok sefovi ako direktno ne maltretiraju onda to cine preko svojih miljenika u firmi i svi se sadisticki zadovoljno smeskaju, dok drzava cuti.

Postoji i tzv. "pozitivni mobing". To je stvaranje atmosfere u kojoj je većina zaposlenih posredno maltretirana time što se potpuno neopravdano i iritantno favorizuje neki pojedinac čije su sposobnosti značajno inferiorne u odnosu na ostale.

Ova situacija je veoma česta u izrazito hijerarhijski organizovanim sistemima: u bolnici lekar favorizuje sestru sa kojom je u intimnim odnosima (druge čak i ne maltretira) ili na fakultetu profesor, iz čiste pakosti, "gura" priglupog asistenta na uštrb drugih...

Ova varijanta mobinga je mnogo perfidnija od klasičnog jer je maltene nedokaziva: koji tužilac ili sudija će da pozove na odgovornost šefa, načelnika ili direktora ako ovaj forsira, na primer, maloumnog sina u odnosu na ostatak kolektiva.

Postoji jos jedan vid mobinga koji nije pomenut ovde a ja sam ga iskusila. Mobing od nadredjenog kojem se dopadate - a zna da se on vama ne dopada, i to nagriza njegov ego. Tako da sta god da napravite dobijete kritike, kolege sumnjaju o cemu se radi ali ne zele da se uplicu, a nemate nikoga iznad njega kome cete se pozaliti.

Mob je po definiciji banda, grupa ljudi koja sikanira zrtvu, koja nema bandu iz sebe da je odbrani. To je tip resavanja konflikta iz primitivnih zajednica. Usmerena je direktno na licnost zrtve, umesto na civilizovan razgovor o resavanju spora.

Kada ljudi postanu malo profesionalniji, ma kako dosadno to zvucalo na prvi pogled, svi cemo poceti da zivimo bolje i veselije.