Šta zapravo podrazumeva mobing?

Sta zapravo podrazumeva mobing? Ucene, ponizavanje, spijuniranje, ismevanje, ignorisanje, ukoliko se dogadjaju na poslu predstavljaju psiholoski teror koji se naziva mobing. To je oblik ponasanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili vise njih periodicno (najmanje sest meseci) ili permanentno psihicki (moralno) zlostavlja i ponizava drugu osobu sa ciljem ugrozavanja njenog ugleda, casti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. U mobing, takodje, ubrajamo i ogranicavanje mogucnosti izrazavanja zrtve - kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Zrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraca, premesta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajednicke sastanke, neformalna druzenja i slicno. Pri tome se napada njena reputacija uz izmisljanje price o zrtvi i njenom privatnom zivotu, ogovaranje, ismevanje, vredjanje, psovanje i slicno. Termin mobilng je jos 1984. godine uveo u praksu svedski psiholog Hajnc Lejman. Sama rec mobing potice od engleskih reci mob, sto znaci olos, i mobish, sa znacenjem vulgaran. Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponasanje rukovodstva, nedovoljno razgranicena nadleznost i podela zadataka, nedostaci u rukovodjenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma vazan uzrok ove pojave svakako je i losa radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci. Razlicite vrste mobinga Razlikuju se dve vrste mobinga. Uspravni mobing podrazumeva da nadredjeni (mober) zlostavlja jednog podredjenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne unisti celu grupu (bosing). Mnogo redje jedna grupa radnika zlostavlja nadredjenog. Podvrsta vertikalnog je strateski mobing koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljacke strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najcesce javno ne istice a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne trazeci za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno unistenje psiholoskog i profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema sansu za drugo zaposlenje. Do juce nepoznat na ovim prostorima, strateski mobing postaje sve ucestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena. Druga vrsta je horizontalni mobing, izmedju radnika koji imaju isti polozaj na hijerarhijskoj lestvici. Mobing se javlja kao tzv. sindrom praznog stola, kada se zrtvi, naviknutoj da radi, ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, kompjuter, mobilni), ili joj se daju zadaci neprilagodjeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteski i zahtevaju od zrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju za cilj da se zrtva mobinga natera da pogresi. Postoji i sindrom punog stola - zrtva se tada zatrpava zadacima, odredjuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je da obavlja zadatke koji narusavaju njeno zdravlje, nisu joj dopusteni godisnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizickim napadima, seksualno i moralno zlostavlja. Ko su zapravo moberi? Moberi su osobe koje deluju mocno i autoritativno, ali su u sustini duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, zbog nedovoljne strucnosti i kompetentnosti. Mobere karakterise veliki strah. Oni su nesigurni, imaju slabu licnost i drugi ljudi i moc su im potrebni da bi sebi dali na znacaju. Obicno su u ranim godinama zivota imali puno osujecenja i frustracija i nikada nisu naucili da vole, daju i primaju, kao i da osecaju empatiju prema drugim ljudima. Takve osobe kroz mobing prikrivaju nemoc u nekoj drugoj, znacajnijoj sferi svog zivota, najcesce privatnoj (brak, porodica i slicno). Ko su najcesce zrtve mobinga? Zrtve mobinga su obicno osobe koje se izdvajaju od ostalih nacinom razmisljanja i logikom razmisljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne zele saradjivati u prevarama. Cesto su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek pocnu da rade, osobe drugacije seksualne orijentacije... Mobingu su u odredjenom broju izlozeni i oni koji nakon godina besprekornog rada traze priznanje i povecanje plate, kao i veoma kreativne osobe. Uticaj mobinga na zdravlje zrtava Mobing prvo utice na psihicko stanje i ponasanje zrtve a zbog dugotrajne izlozenosti mobingu kod zrtava se pojavljuje akutna stresna reakcija koja moze dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD). Stresna reakcija je normalna fizioloska reakcija koju su nam ostavili davnasnji preci i koja nam u normalnim uslovima omogucava prezivljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega postavljaju. Medjutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne mozemo da odreagujemo u pravom trenutku, energija koja se stvori u nasem organizmu umesto da se potrosi misicnim radom (jer je covekov organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno napustanje te situacije), skladisti se u organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica dozivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. U znacajnom broju evropskih zemalja kao sto su Belgija, Francuska, Holandija i Svedska doneti su specijalni zakoni u cilju borbe protiv mobinga. U ostalim drzavama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predvidja obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zastite i bezbednosti na radnom mestu. foto: Ambro; Grand Cochrane/freedigitalphotos.net Super zena Seksualno uznemiravanje ili zloupotreba na radnom mestu najcesce su pojave mobinga. Problem mobinga je zapravo mnogo siri. To su pre svega slucajevi koji ukljucuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega. Seksualno uznemiravanje ili zloupotreba na radnom mestu najcesce su pojave mobinga. Problem mobinga je zapravo mnogo siri. To su pre svega slucajevi koji ukljucuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.

Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismevanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu predstavljaju psihološki teror koji se naziva mobing. To je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

U mobing, takođe, ubrajamo i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve - kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja i slično. Pri tome se napada njena reputacija uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, vređanje, psovanje i slično.

Termin mobilng je još 1984. godine uveo u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman. Sama reč mobing potiče od engleskih reči mob, što znači ološ, i mobish, sa značenjem vulgaran.

Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.

Različite vrste mobinga

Razlikuju se dve vrste mobinga.

Uspravni mobing podrazumeva da nadređeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bosing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog.

Podvrsta vertikalnog je strateški mobing koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljačke strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najčešće javno ne ističe a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne tražeći za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno uništenje psihološkog i profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema šansu za drugo zaposlenje. Do juče nepoznat na ovim prostorima, strateški mobing postaje sve učestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena.

Druga vrsta je horizontalni mobing, između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj lestvici. Mobing se javlja kao tzv. sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, kompjuter, mobilni), ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju za cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši.

Postoji i sindrom punog stola - žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavlja.

Ko su zapravo moberi?

Moberi su osobe koje deluju moćno i autoritativno, ali su u suštini duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, zbog nedovoljne stručnosti i kompetentnosti. Mobere karakteriše veliki strah. Oni su nesigurni, imaju slabu ličnost i drugi ljudi i moć su im potrebni da bi sebi dali na značaju. Obično su u ranim godinama života imali puno osujećenja i frustracija i nikada nisu naučili da vole, daju i primaju, kao i da osećaju empatiju prema drugim ljudima. Takve osobe kroz mobing prikrivaju nemoć u nekoj drugoj, značajnijoj sferi svog života, najčešće privatnoj (brak, porodica i slično).

Ko su najčešće žrtve mobinga?

Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele sarađivati u prevarama. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počnu da rade, osobe drugačije seksualne orijentacije... Mobingu su u određenom broju izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

Uticaj mobinga na zdravlje žrtava

Mobing prvo utiče na psihičko stanje i ponašanje žrtve a zbog dugotrajne izloženosti mobingu kod žrtava se pojavljuje akutna stresna reakcija koja može dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD). Stresna reakcija je normalna fiziološka reakcija koju su nam ostavili davnašnji preci i koja nam u normalnim uslovima omogućava preživljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega postavljaju. Međutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne možemo da odreagujemo u pravom trenutku, energija koja se stvori u našem organizmu umesto da se potroši mišićnim radom (jer je čovekov organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno napuštanje te situacije), skladišti se u organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica doživljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu.

U značajnom broju evropskih zemalja kao što su Belgija, Francuska, Holandija i Švedska doneti su specijalni zakoni u cilju borbe protiv mobinga.

U ostalim državama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predviđa obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zaštite i bezbednosti na radnom mestu.

foto: Ambro; Grand Cochrane/freedigitalphotos.net