Nije čudno ni strašno što ne uspevamo baš uvek da ostanemo smireni, pored svih dnevnih obaveza.Ipak, stručnjaci upozoravaju da stalno vikanje nije dobro za mališane, i da ostavlja posledice na njihov emocionalni razvoj.Sada su otkrili i deset osobina koje se razvijaju kod dece na koju roditelji stalno viču, a koje ih prate i kada odrastu.1. Osećaju se bezvrednoDeca na koju roditelji stalno viču u detinjstvu, u život kad odrastu često ponesu osećanje bezvrednosti jer ne smatraju sebe osobama koje zaslužuju ljubav, radost, sigurnost.Naprosto, ovi mališani kritike dobijene od mame i tate spajaju sa svojim identitetom, pa s vremenom počinju da veruju da su zaslužili sav bes koji je na njih usmeren vikanjem.fizkes/Shutterstock2. Anksiozni suZa odrasle koji su detinjstvo proveli uz roditelje koji su stalno na njih vikali, nije neobično da kada odrastu žive u stanju stalne anksioznosti. Sav taj bes i ljutnja koju su kao deca osetili od roditelja podigli su nivo stresa, koji je postao konstantan.Kao rezultat toga, njihov organizam je stalno bio u stanju "bori se, beži ili se zamrzni" jer nikada nisu bili sigurni šta je sledeće. Zbog toga su i kao odrasli nekako stalno na oprezu, iščekujući najgori mogući scenario i očekujući da neko na njih viče – bilo da su to opet roditelji ili partner.3. Teško im je da razumeju emocijeOdraslima na koje je često vikano u detinjstvu teško je da razumeju svoje emocije. Nikada nisu naučili kako da se suoče i izbore sa "velikim" osećanjima, delom zato što ni roditelji nisu umeli sebe emocionalno da regulišu. Svoju emocionalnu inteligenciju nisu preneli i na decu, piše Your Tango, dodajući da mališani koji su odrastali sa takvim roditeljima nisu naučili ni da imenuju emocije koje osećaju, a kamoli da ih obrade.altanaka/Shutterstock4. Smatraju da nešto nije u redu sa njimaDeca na koju roditelji stalno viču s vremenom počinju da veruju da sa njima nešto nije u redu, osećaju stid, što ih kasnije sprečava da shvate da zaslužuju da vole i da budu voljeni.5. Perfekcionisti suOdrastanje uz roditelje koji konstantno viču na svoje naslednike decu dovodi do toga da veruju kako će se od vike zaštititi jedino ako budu savršeni. Detinjstvo u kojem su ih roditelji često osuđivali i kritikovali navelo ih je da postanu strašno ambiciozni, jer su pohvalu koju bi dobili kada nešto dobro urade izjednačavali sa prihvatanjem i emocionalnom podršku, a dobijali su je samo kada bi nešto obavili savršeno.Psihologica Džudit Tatin ističe da perfekcionizam nikako nije dobar, te da sa njim obično idu i samokritičnost i osećanje stida.Alfira/Shutterstock6. Izbegavaju konflikteJoš jedna stvar koja je karakteristična za ljude na koje je stalno vikano u detinjstvu jeste da izrastaju u osobe koje izbegavaju konflikte. Oni su podnosili najveći teret porodičnih svađa, zbog čega odlaze u drugu krajnost, izbegavajući konflikte po svaku cenu. Kada god se nađu pred sukobom, povlače se u sebe, što je toksično jednako kao i vikanje.7. Imaju problema s poverenjemDeca koja su u ranom uzrastu naučila da ne mogu da se oslone na svoje roditelje, koji bi trebalo da im budu primarna podrška i sigurnosti, odrastaju u ljude koji često imaju problema sa poverenjem, pošto nikada nisu znali kada će da bukne bes roditelja. Ta nedoslednost u ponašanju roditelja dovodi do toga da ova deca kada odrastu nemaju poverenja u druge.Shutterstock/BritCats Studio8. Plaše se bliskostiDeca na koju su stalno vikali neretko izrastaju u ljude koji se plaše da se zbliže sa nekim, jer ih uvek prati strah da će biti povređeni. Da do toga ne bi došlo, oni naprosto grade zid oko sebe, što ih sprečava da ostvare jake, zdrave veze sa drugima.9. Previše su ambiciozniDeca na koju su roditelji stalno vikali su svoju vrednost izjednačavala sa napornim radom i uspesima u školi. Tih svojih prevelikih ambicija se neretko drže i kada odrastu, jer postavljanje previsokih standarda postaje navika koju je teško prekinuti.10. Ne umeju da kažu "ne"Deca na koju su roditelji često vikali u detinjstvu razvijaju jednu nimalo zavidnu osobinu – pokušavaju da udovolje svima, jer je udovoljavanje potrebama roditelja bio način da zaštite sebe od emocionalne boli. Oni su naučili da na prvo mesto stavljaju tuđe potrebe, a da svoje sklanjaju u stranu, zbog čega im je teško da postave granice.
Ako često vičete na decu, to ostavlja posledice: Evo u kakve osobe će izrasti
Verovatno nema roditelja koji barem nekad nije izgubio živce i viknuo na dete.
19.12.2024.
18:11
Izvor: Yumama
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar