Moć novca nad telom žene: Da li smo smeli da "prodamo" majčinstvo?

Mnogi parovi surogat majčinstvo vide kao napredak medicine i šansu za roditeljstvo onima koji ne mogu da imaju decu, međutim, svedoci smo toga da takvu "uslugu" sebi omogućavaju uglavnom bogati ljudi koji jednostavno ne žele da prolaze kroz sam proces trudnoće.

Zbog svega toga, prema mom mišljenju, to i jeste jedan problematičan koncept koji daje mnogo pitanja, a malo odgovora. Izgleda da je trudnoća, a i samo roditeljstvo, jedan običan biznis.

I to biznis u čijem centru se nalazi dete. Ako zanemarimo sve privilegije bogatih i zloupotrebu svega onoga što ne bi smelo, ali ako imate novca – može, postavlja se pitanje da li dete treba da bude na tržištu?

Jer, kad sklopite ugovor i trudnoću pretvorite u pravno regulisan aranžman, roditeljstvo i ekonomija se spajaju u jedno.

New Africa/Shutterstock

Telo žene odjednom postaje sredstvo za ostvarenje tuđih želja, a granica između pomoći i eksploatacije nestaje.

Uglavnom ćete čuti da svi oni koji podržavaju surogat majčinstvo ističu svoje pravo na roditeljstvo, ali izgleda da tada ljudi postanu neverovatno sebični i čine da postane istinita izreka "cilj opravdava sredstvo".

Zaboravljamo da postoje i drugi načini za pružanje ljubavi i utočišta nekom detetu...

I opet zaboravljamo glavno, u centru svega toga je dete, još uvek nerođeno dete koje postaje predmet ugovora, stvar, i o njemu se odlučuje tek tako. Emocionalna dimenzija svega ovoga bi trebalo da "istisne" sve ostalo i natera nas da se zapitamo gde smo došli kao ljudi.

Iako je jasno da nam je danas dostupno sve, mnogi imaju neograničene mogućnosti i mogu sebi da priušte čak i to surovo "iznajmljivanje materice", da li se nekad zapitamo jedno prosto pitanje – nije suština šta možemo da uradimo, već da li je to ispravno?

Položaj žena koje se odluče da budu surogat majke je uglavnom još tužniji od svega. Tu se radi o ženama slabijeg imovinskog stanja, novac im je snažan motiv. Neko bi rekao, one nisu naterane, pristale su. Da, pristale su, ali da li su imale mnogo izbora u stanju finansijske nužde i mnogih drugih ograničenja?

New Africa/Shutterstock

Trudnoća nije usluga. Nije projekat sa početkom i krajem, definisan paragrafima. To je proces u kojem telo i emocije žene prolaze kroz duboke promene, u kojem se stvara veza koja ne može biti svedena na stavku u ugovoru. Ideja da se ta povezanost može unapred racionalno isključiti deluje mi kao pojednostavljivanje nečega što je suštinski složeno i ljudsko.

Izgleda da smo sada u svetu u kom i najintimniji aspekti ljudskog života mogu da se plate ili naruče.

Želja za detetom jedna je od najdubljih i najintimnijih ljudskih čežnji. Ona je tiha, ali snažna. Lična, ali univerzalna. I upravo zato je razumem. Razumem bol onih koji ne mogu da postanu roditelji prirodnim putem. Razumem prazninu, pitanja, tugu. Ali razumevanje ne znači i podršku svakom rešenju koje se nudi.

Olena Yakobchuk/Shutterstock

Da li je u redu da baš svaka naša želja postane ugovor, da li je ispravno da bezgraničnu moć (ako je imamo) koristimo tako da ne mislimo na druge, da dopustimo prevelikoj želji da nas "proguta" i preplavi nas sebičnost?

Ne znam koliko je to dobro za budućnost i kuda vodi, a ne želim da osuđujem pojedince, ali mislim da je jako strašna činjenica da smo, uz pomoć medicine i velikog napretka sveta, uspeli da izbrišemo granice mogućeg, sve učinimo dostupnim, a tako i obezvredimo ono čega se dotaknemo.