Kako dete postane narcis? U jednom najviše greše majke

Grandiozno &quot;ja&quot; je u svima nama u ranom dobu kada nam se čini da se ceo svet vrti oko nas, a na&scaron;i snovi, ambicije, samopo&scaron;tovanje rađaju se iz ovog detinjeg narcizma.Kako razviti zdravu ličnost sa normalnom narcističkom ravnotežom, kaže psihoterapeutkinja Nadija Tere&scaron;čenko.Za osobu sa poremećenom narcističkom ravnotežom osećaj sopstvene inferiornosti je toliko neprihvatljiv da ga projektuje na druge. Osećaj inferiornosti kod narcisa se krije duboko u sebi i doživljava se kao strah od izlaganja.Narcis je uveren da će se, ako ljudi vide i saznaju za njegove slabosti i mane, definitivno da ga odbace, prestanu da ga vole.Evgeny Atamanenko/Shutterstock Narcisoidnu ravnotežu, adekvatno samopo&scaron;tovanje, karakteri&scaron;e osećaj - sa mnom je sve u redu, mogu da gre&scaron;im, ali to ne znači da me to uni&scaron;tava kao osobu ili me čini ni&scaron;tavnim.Užas koji osećamo kada pravimo gre&scaron;ke ukazuje na to da je na&scaron; narcizam pogođen. A ponekad, ne počnemo ni&scaron;ta da radimo jer se pla&scaron;imo da ne pogre&scaron;imo i suočimo se sa sramotom proma&scaron;aja. Narcizam raste i u perfekcionizmu kao i u odugovlačenju.Kako se formira zdrava narcisoidnda ravnoteža?U formiranju, u detinjstvu, važna je percepcija roditelja, koje dete takođe doživljava kao grandiozne. Sve zato &scaron;to, tata rukom može da dohvati plafon, mama zna pesmu napamet, deda zna gde su mu desna i leva strana, sestra odlično čita, a sve to, malo dete ne može i ne zna. Nataliya Sdobnikova/Shutterstock Odnosno, i roditeljske figure dete percipira na idealizovan način.Zahvaljujući takvoj me&scaron;avini, u kojoj ima udela i sopstvena i grandioznost i roditelja, dete oseća da ne može sve, ali nije mu to mnogo stra&scaron;no, jer postoje jaki roditelji. Postepeno se smanjuje sopstvena grandioznost. Kada se dete u ranom detinjstvu suoči sa stvarno&scaron;ću, ono shvata da ne mogu uvek da se zadovolje sve njegove potrebe. I to je normalno!Ali, nažalost, mnoge majke se osećaju krivim zbog toga. Ali ne treba zaboraviti da je za dete nužna zdrava frustracija (stvaranje određenih prepreka za zadovoljenje potrebe). Tada se dete suočava sa stvarno&scaron;ću, na primer, &quot;Sada mama ne može, ali za 5 minuta ćemo se igrati&quot; ili &quot;Razumem da želi&scaron; ovu lutku, ali danas nismo hteli da je kupimo&quot;.Juta/Shutterstock U prisustvu određene frustracije dolazi do ravnoteže - tada dete dobija predstavu o stvarnosti, &scaron;to je generalno dobro, ali se de&scaron;avaju i neprijatne stvari. Mali&scaron;an to prihvata kao karakteristiku sopstvene ličnosti &ndash; generalno, ja sam dobar, ali imam i mane. Ovo je zdrava narcisoidna ravnoteža: Uglavnom, sa mnom je sve u redu, ali ipak mogu da pogre&scaron;im, ponekad delujem ružno ili glupo.S druge strane, može doći do narcisoidne neravnoteže ako roditelji daju preveliku frustraciju da dete ne može da je preživi, i mora da se dokazuje sve vreme. &quot;Grandioznost&quot; naglo splasne i pretvori se u beznačajnost.Ista opasnost vreba i kod dece koja su nekada bila narcisoidni produžetak svojih roditelja. To znači da deca igraju ulogu podr&scaron;ke ambicijama mame ili tate, podržavajući narcizam svojih roditelja.Andrey Sayfutdinov/Shutterstock Uglavnom, na&scaron;a deca su uvek pomalo narcisoidni produžeci nas, pa se uznemirimo ako pogre&scaron;e ili dobiju lo&scaron;e ocene. Dete shvata da je voljeno zbog određenih kvaliteta - zbog činjenice da savr&scaron;eno svira klavir, dobro uči, lepo je, vredno.Dete treba da ide samo u najbolju &scaron;kolu, da bude odličan đak. To je ono &scaron;to čeka nadarenu decu, ili decu koju roditelji jednostavno &quot;prave&quot; nadarenom. Dete počinje da misli da je voljeno samo kada je pametno, lepo, aktivno, veselo, a ako se pokaže onakvim kakvo jeste, onda neće biti voljeno. S tim u vezi raste narcisoidna ličnost, koja sve stavlja na fasadu tako da je sve vidljivo, lepo, čisto i divno. Jer samo tako, misli da može da zaradi ljubav.Često roditelji umesto dece pi&scaron;u domaće, rade lekcije, crtaju. Ovde dete upada u zamku da dobije peticu ili 15 minuta slave za ne&scaron;to &scaron;to zapravo nije uradilo. I tu se krug zatvara. Tako nastaje lažno &quot;ja&quot; iza kojeg se krije stid i strah od razotkrivanja, svojstven narcisoidnoj ličnosti.

Kako dete postane narcis? U jednom najviše greše majke

0 Komentari