Koliko je ženi potrebno da se oporavi nakon porođaja? Nova studija baca u senku sve ono što smo znali

Brojke su impresivne: vi&scaron;e od 300.000 porođaja su naučnici iz Izraela i SAD stavili u fokus svojih istraživanja i izvr&scaron;ili oko 44 miliona merenja. Rezultat je izuzetno tačna slika o promenama u ženskom telu pre i posle trudnoće.Za potrebe studije anonimno su sprovedena krvna, urinska i druga istraživanja. Tako su, na primer, mereni holesterol u krvi, broj imunih ćelija i crvenih krvnih zrnaca, upalni procesi, kao i podaci o stanju jetre, bubrega i metabolizma. Ukupno je u obzir uzeto 76 parametara.Anonimizovani podaci iz perioda od 2003. do 2020. potiču iz dosijea pacijentkinja najvećeg izraelskog servisa zdravstvenih usluga. Za potrebe studije obrađeni su samo podaci žena između 20 i 35 godina koje nisu uzimale lekove i nisu imale nikakve hronične bolesti.beton studio/Shutterstock Rezultati su pokazali različite efekte trudnoće i porođaja u do sada nezabeleženoj op&scaron;irnosti, kaže Uri Alon, biolog pri Institutu Vajcman u Rehovotu u Izraelu, koji je ujedno bio rukovodilac studije. Ona je prvobitno objavljena na naučnoj platformi Science Advances i nakon toga u časopisu Nature, a podržao ju je Evropski istraživački savet. Trudnoća i porođaj utiču duže na telo nego &scaron;to se misliloRezultati studije upućuju na to da je telo zaokupljeno posledicama trudnoće i porođaja duže nego &scaron;to se pretpostavljalo, kaže Dženifer Hol, naučnica koja na Univerzitetskom koledžu u Londonu proučava reproduktivno zdravlje. Postoji dru&scaron;tveno očekivanje da se žena nakon rođenja deteta brzo oporavi. &quot;Ovo sada je ne&scaron;to poput biolo&scaron;kog dokaza da to nije tako&quot;, kaže Hol.Tako se pokazalo da se oko polovine (47 odsto) od 76 istraženih telesnih parametara stabilizuje u prvom mesecu posle porođaja. Stabilizacija druge polovine parametara (41 odsto) traje, međutim, od tri meseca do godinu dana dok se ne postigne vrednost od pre trudnoće.DexonDee/Shutterstock Vrednosti koje se tiču holesterola ili funkcije jetre stabilizovale su se tek nakon otprilike &scaron;est meseci. Za važnu, tzv. ALP-vrednost, bilo je potrebno čak godinu dana da se stabilizuje. To jasno upućuje na telesno opterećenje kroz porođaj, navodi se u studiji.Neke vrednosti su čak i 80 nedelja posle porođaja bile jo&scaron; jasno izmenjene. Povi&scaron;eni su, na primer, bili markeri u imunom sistemu koji ukazuju na upale. Niže vrednosti zabeležene su kad su u pitanju gvožđe u krvi i prosečna koncentracija hemoglobina u crvenim krvnim zrncima.Nejasno je, međutim, mogu li se te razlike povezati s promenama pona&scaron;anja nakon porođaja ili trajnim fiziolo&scaron;kim posledicama trudnoće, navodi se takođe u studiji. Dodaje se da je to jedno od pitanja s kojima se bi nauka jo&scaron; trebalo da se pozabavi.4 PM production/Shutterstock Znatne telesne promene u trudnoćiZa vreme trudnoće, majka prolazi kroz znatne telesne promene koje podržavaju rast i razvoj embriona, te kasnije i fetusa. Povećana potreba za kiseonikom i hranjivim materijama dovodi do povećanja minutnog volumena srca majke, a njen krvni volumen povećava se i do 50 odsto.Njeno disanje se menja, kao i čitava hormonska ravnoteža. Njeni bubrezi filtriraju vi&scaron;e krvi u kraćem vremenskom roku, njen imuni sistem se menja kako bi se izbeglo odbacivanje embriona odnosno fetusa.Ko&scaron;tani sistem majke takođe je pogođen promenama, kao i njen probavni sistem, želudac i metabolizam. Za vreme trudnoće i posle porođaja postoji povećani rizik od depresije, trudničkog dijabetesa, anemije, kao i od zgru&scaron;avanja krvi. Krvarenja nakon porođaja su &scaron;irom sveta i dalje glavni uzrok za smrt porodilja.ViDI Studio/Shutterstock I bez komplikacija, porođaj predstavlja duboku promenu. Jer, kad fetus i placenta (organ koji u trudnoći nastaje i koji je odgovoran za snabdevanje fetusa) napuste telo, odjednom prestaje njihovo delovanje na metabolizam i hormone majke.Moguća nova rana dijagnoza protiv rizika u trudnoći?Nauka bi u budućnosti mogla da omogući da se jo&scaron; pre trudnoće prepozna ima li neka žena povećan rizik od određenih komplikacija. U to spadaju pre svega po život opasan povi&scaron;en krvni pritisak, takozvana preeklampsija, ili trudnički dijabetes. Trenutno se te bolesti mogu dijagnostifikovati tek tokom trudnoće.Branislav Nenin/Shutterstock Sada se zna da žene s komplikacijama u trudnoći imaju drugačije vrednosti markera nego one koje nisu imale probleme za vreme trudnoće. Nova saznanja pružaju mogućnost da se pomogne onim ženama s visokim rizicima, jo&scaron; pre nego &scaron;to zatrudne, ističe Dženifer Hol.&quot;Rezultati pokazuju da anonimizovane biomedicinske informacije mogu da donesu brojna nova saznanja&quot;, kaže rukovodilac studije Alon. Ali i drugi prelazni periodi poput rasta i razvoja u detinjstvu, pubertetu ili za vreme menopauze, kao i tok specifičnih bolesti i procesi ozdravljenja, mogli bi tako bolje da se razumeju, zaključuje izraelski naučnik.

Koliko je ženi potrebno da se oporavi nakon porođaja? Nova studija baca u senku sve ono što smo znali

1 Komentari