Velika sreda, četvrtak i petak: Običaji pred Vaskrs koje vernici treba da ispoštuju

Pravoslavni vernici ove nedelje proslavljaju strasnu nedelju, koja obeležava stradanje Isusa Hrista zbog svakog od nas. Ova nedelja obiluje običajima koje po predanju valja ispuniti.Evo &scaron;ta se obavezno radi pred Vaskrs:Strasni ili veliki ponedeljakOvim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv &quot;velika&quot; ova sedmica je dobila zbog toga &scaron;to je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uni&scaron;tio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.Naziv &quot;strasna&quot; ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče jo&scaron; iz toga &scaron;to se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i stra&scaron;na nedelja, jer se farbaju uskr&scaron;nja jaja od kojih se prvo zove stra&scaron;nik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.EPA-EFE/DUMITRU DORU Ova nedelja je radna. U njoj se vr&scaron;e velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ni&scaron;ta ne radi.Ova nedelja ima i naziv &quot;zavalita&quot;, kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, &scaron;to je značilo da se jednom u toku dana okusi ne&scaron;to sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to &scaron;to se vi&scaron;e ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.Velika sredaOvo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene &scaron;iju, ba&scaron; kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da &scaron;titi od ve&scaron;tica. Ova biljka je pored magijske, na&scaron;la primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskr&scaron;nja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.Veliki četvrtakOvaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvr&scaron;ćivale na malim daskama, i pu&scaron;tale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je du&scaron;ama mrtvih.Bogdan Sonjachnyj/Shutterstock Veliki petakNa ovaj dan, prema Jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva jo&scaron; i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se jo&scaron; naziva i &quot;petak stradanja&quot;, a podrazumeva najstrožiji post.Na ovaj dan, i danas, farbamo vaskr&scaron;nja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili mu&scaron;karci koji su zavr&scaron;ili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.Velika subotaI na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva jo&scaron; i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva jo&scaron; i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najvi&scaron;e i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskr&scaron;njak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukra&scaron;avan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.Pixel-Shot/Shutterstock VaskrsVaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema Jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hri&scaron;ćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Način utvrđivanja uskr&scaron;njeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine. Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hri&scaron;ćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj &scaron;to po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.Postoji niz verovanja i običaja na ovaj dan, koji uključuju uskr&scaron;nja jaja, a vezani su za napredak, zdravlje i uspeh. Glavni običaj u svim krajevim jeste tucanje jajima (razbijanje) koje ima, pre svega, takmičarski duh, jer ko pobedi uzima jaje poraženog. Posle sedam nedelja posta, običaj je da deca započnu mrs jajetom. Postoji jo&scaron; jedan običaj vezan za najmlađe, a to je da se deca ujutru prvo protrljaju po licu crkvenim crvenim jajetom, kako bi bila zdrava i rumena.Takođe se verovalo da je dobro da na ovaj dan ukućani obnove odeću i obuću. Ponegde se prvo bojeno jaje naziva čuvar, pa je ono i čuvano cele godine. Negde se ovo jaje zove čuvarkuća, negde izmamak (farbano je uz bajanje), negde pere&scaron;ke. Uglavnom su predstavljala za&scaron;titu od bolesti i gradonosnih oblaka. Verovalo se da ovo prvo bojeno jaje, može da opstane tri godine ida bude &quot;sveže&quot;. U narodu je jaje simbol plodnosti i života, tako da i danas postoji običaj da se ono vaskr&scaron;nje, zakopa u mravinjak kako bi domaćinstvo bilo napredno. U nekim krajevim su mrvljene ljuske jajeta kako se ve&scaron;tice ne bi u njima prevodile preko reke.Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog &quot;praznika nad praznicima&quot;, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa &quot;Hristos vaskrse&quot;, na &scaron;ta vam oni odgovaraju &quot;Vaistinu vaskrse&quot;!

Velika sreda, četvrtak i petak: Običaji pred Vaskrs koje vernici treba da ispoštuju

0 Komentari