Danas je Veliki četvrtak: Jedno je strogo zabranjeno, a ove običaje treba ispoštovati

Bliži nam se Vaskrs, a Veliki četvrtak je jedan od dana za koji je propisano kako se valja pona&scaron;ati i &scaron;ta treba raditi. Hri&scaron;ćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a danas je prilika da se i najveći gre&scaron;nici razre&scaron;e greha.U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna priče&scaron;ća, zbog čega se veruje da će i najvećim gre&scaron;nicima koji se tog dana pričeste biti opro&scaron;teni grehovi.Evo koji običaji se vezuju uz ovaj hri&scaron;ćanski praznik.MirovarenjePravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijar&scaron;ija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se &scaron;alje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskr&scaron;nja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskr&scaron;nji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podeliv&scaron;i ga apostolima rekao: &quot;Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi opro&scaron;tenja grehova&quot;.Zatim je uzeo ča&scaron;u vina i dodao, &quot;Pijte iz ove ča&scaron;e svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpu&scaron;tanja greha&quot;.Matyas Rehak/Shutterstock Hristove reči se na Veliki četvrtak ponavljaju na liturgijama pre priče&scaron;ća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godi&scaron;nje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.Praznik je jedan od dana određenih za priče&scaron;će vernika koji su, po&scaron;tujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici priče&scaron;ćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.ObičajiNarod veruje da i najvećim gre&scaron;nicima, koji se pričeste na dana&scaron;nji dan, bivaju opro&scaron;teni gresi. Zavr&scaron;etkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti ne&scaron;to vina.Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskr&scaron;njeg posta, koji traje &scaron;est nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ni&scaron;ta ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.BalkansCat/Shutterstock.com Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Trono&scaron;u seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, te&scaron;ku vi&scaron;e desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ni&scaron;ta.U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskr&scaron;nja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. &quot;Čuvarkuću&quot; deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Poslepodne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.Srbi na Kosovu i Metohiji na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova &quot;čuvarkuća&quot; se zove &quot;stra&scaron;nik&quot;. Dok je jo&scaron; sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a &quot;stra&scaron;nik&quot; se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.Creative Family/Shutterstock Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana &scaron;to udeli za mrtve, to mu se vidi. Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za du&scaron;u umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor vi&scaron;e monografija o selima tog kraja i knjige &quot;Zanati stare Jagodine&quot;, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima &quot;da se svane u groblje&quot;. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.

Danas je Veliki četvrtak: Jedno je strogo zabranjeno, a ove običaje treba ispoštovati

0 Komentari