Zašto se jaje čuvarkuća nikako ne baca i zašto mora da se zakopa?

Simbol Vaskrsa su ofarbana jaja, jer se veruje da je jaje koje je Bogorodica donela na Hristov grob postalo crveno, po&scaron;to su nevernici smatrali da će on oživeti ukoliko jaje pocrveni. Zato se ona mahom farbaju tom bojom, naročito prvo, koje ima veliki značaj u na&scaron;oj kulturi, ono čuva dom i porodicu do naredne godine, tj. Vaskrsa.&quot;Vremenom su uvedene i druge boje, a pored farbanja, koje je datira od davnina, radi se i &scaron;aranje, ali je ono novijeg porekla i seže dva ili tri veka u pro&scaron;lost. Na jajima se mogu naći mahom hri&scaron;ćanski simboli, ali i sve &scaron;to ljudi smatraju da je prikladno i predstavlja ono &scaron;to žele da se dogodi u budućnosti, kako bi se želje ostvarile snagom praznika&quot;, rekla je etnolog Snežana A&scaron;anin.Ona kaže da je sada rasprostranjeno uverenje da se jaja moraju ofarbati na Veliki petak, ali postoje i mi&scaron;ljenja da to ne treba raditi tog, najtužnijeg dana, kada se ni vatra ne pali, pa se jaje ne može skuvati i obojiti.&quot;Važno je da se to uradi do Vaskrsa, koji pada u prolećne mesece kada se bude priroda i vegetacija, &scaron;to praznik, prema verovanju, podstiče, u čemu se ogleda isprepletanost hri&scaron;ćanskih i paganskih simbola&quot;, dodaje.Hristovo vaskrsenje u nedelju predstavlja dokaz da se život rađa posle smrti, čime je razuverio sve nevernike i dokazao im da postoji svevi&scaron;nji Gospod koji odlučuje o sudbinama i životima svih ljudi.&quot;To je praznik nad praznicima, obeležava se povodom dana vaskrsnuća Isusa Hrista. Prethodi mu sedmonedeljni post, a svaka sedmica tog posta ima naziv. Tako se ova poslednja sedmica posta naziva strasna, u kojoj se obeležavaju Hristovo stradanje, kome je prethodila Tajna večera, a potom i raspeće na Veliki petak, koji predstavlja najtužniji hri&scaron;ćanski praznik, zbog žalosti za pogubljenim Isusom&quot;, rekla je A&scaron;anin.RINAPostoji verovanje da se jaja ne smeju bacati, već da se moraju vratiti prirodi iz koje su uzeta, pa se ona tako ostavljaju u voćnjacima, ba&scaron;tama i njivama, kako bi podstakla plodnost. Vaskrs je praznik radosti, ljubavi i sloge, tog dana se čitava porodica okuplja kao znak jedinstva ne samo nje, već i čitavog hri&scaron;ćanskog sveta.&quot;Kao &scaron;to se za Božić tradicionalno sprema prase, tako se za Vaskrs priprema jagnje. Za razliku od dana Hristovog rođenja koji obiluje običajima paganskog porekla, za Vaskrs su mahom vezani hri&scaron;ćanski simboli i rituali, koji slave život posle smrti, pa je sve čvrsto vezano za to značenje i simboliku&quot;, dodala je A&scaron;anin.Iako post prethodi Vaskrsu, Veliki petak je dan najstrožeg podvizavanja za vernike, koji je posebno važan, a post se prekida na dan Hristovog vaskrsenja.&quot;Ukućani bi se ritualno omrsili vakr&scaron;njim jajetom, kucali bi se odmah po buđenju i potom jeli. Iz jajeta nastaje novi život, pa se smatralo da će tako u narednom periodu napredovati život i zdravlje. Trpeza je svečana, bogata, mesi se vaskr&scaron;nji hleb u čije sredi&scaron;te se stavlja crveno jaje, kako bi se njegova snaga prenela i na rod na njivama, odnosno na žito i bra&scaron;no&quot;, ističe etnolog.

Zašto se jaje čuvarkuća nikako ne baca i zašto mora da se zakopa?

0 Komentari