Slavimo Svetog Savu: Zašto će mnogi danas gledati u nebo?

Od svih svetitelja i hri&scaron;ćanskih mučenika na&scaron; narod najvi&scaron;e po&scaron;tuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najvi&scaron;e &quot;kriva&quot; Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.Veruje se da je jo&scaron; za života Sveti Sava bio ne&scaron;to posebno za srpski narod. Ne samo kao princ, pa ni kao crkveni vođa, već kao čovek koji je spreman da pomogne, saslu&scaron;a i poduči. Stručnjaci i danas nagla&scaron;avaju da, kada se pi&scaron;e o životu Svetog Sava, zapravo se govori o počecima srpske prosvete u Srednjem veku. Zato i ne čudi veliki broj narodnih običaja i verovanja koja se vezuju za dan ovog svetitelja. Praznik Svetog Save počeo je da se obeležava već u prvim decenijama posle njegove smrti u 13. veku. Crkva je uspela da ovaj običaj prenese u sve zemlje u kojima su živeli Srbi, i održao se čak i u tursko vreme i sačuvao sve do dana&scaron;njih dana. WikipediaNarodna verovanja i običaji za SavindanPostoji mnogo narodnih verovanja vezanih za Savindan. Mnogi će danas gledati u nebo i pažljivo oslu&scaron;kivati jer se veruje da, ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji.Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu, pa će danas &scaron;irom Srbije biti veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Osim ovoga, Sveti Sava je za&scaron;titnik svih &scaron;kola, u kojima će se organizovati priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja.Ako u kući imate đaka, na dana&scaron;nji da bi trebalo da napravite žito, čak iako vam nije slava. Stari kažu da na taj način odajete po&scaron;tu Svetom Savi i detetu obezbeđuje sreću i uspeh u &scaron;kolovanju.Slično, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece &ndash; posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada nekog drugog dana. Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, ali jeste za narodno predanje po kome je Sveti Sava Srbe naučio kako da na vodenici melju žito. Perece koje se danas prave u njegovu čast simbolizuju hleb koji je svom narodu ovaj svetitelj tako omogućio.U nekim krajevima Srbije Svetog Savu naročito revnosno praznuju stočari. Pred dana&scaron;nji praznik oni, iz straha od vukova, nikako neće terati stoku u &scaron;ume. Takođe, danas se ne sme raditi sa sečivom, a čak i britve treba držati zatvorene da bi i vukovima čeljusti ostale sklopljene.Na dana&scaron;nji praznik, narod kaže, po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a naročito se treba kloniti crvenih tkanina i bojenja. Narod veruje da će u suprotnom vukovi poklati svu stoku. Andrej Privizer/ShutterstockKo je bio Sava Nemanjić?Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog.Sa svojim ocem, koji se kasnije zamona&scaron;io i dobio ime Simeon, podigao je manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke. Uredio je zakonopravilo &ndash; zbornik građanskih i crkvenih propisa, poznato i kao Krmčija Svetog Save.Godine 1219. Sava je od Vaseljenske patrijar&scaron;ije u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve sa statusom samostalne arhiepiskopije. Vi&scaron;e puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodoča&scaron;ća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tada&scaron;njoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mo&scaron;ti je u manastir Mile&scaron;evu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-pa&scaron;a je 1594. naredio da se mo&scaron;ti Svetog Save spale na Vračaru.

Slavimo Svetog Savu: Zašto će mnogi danas gledati u nebo?

1 Komentari