Najčešći mitovi u kuhinji koji prave više štete nego koristi

Mnogo saveta i trikova za kuvanje koje smo nasledili od svojih baka u rukom pisanim kuvaricama vredno su nasleđe, ali dok o njima možemo romantično da razmi&scaron;ljamo, u dana&scaron;nje doba nemaju svi puno smisla.Ovih 14 mitova koji se provlače godinama možda će vi&scaron;e na&scaron;tetiti va&scaron;em kuvanju nego pomoći.1. Začinjavanje jela znači so i biberNekako smo do&scaron;li do uverenja da začinjavanje počinje i zavr&scaron;ava solju i biberom. So je bitna. Ima moć da napravi ili uni&scaron;ti jelo. Ali biber? Ne ba&scaron;. Iako ima svoje mesto, postoje daleko uzbudljiviji načini da se hrani udahne život. So u kombinaciji s limunovim sokom, na primer, može ulep&scaron;ati i izo&scaron;triti ukuse. Postoji i svet puno živahnijih začina poput kumina, sezamovog ulja, čilija ili me&scaron;avine začina poput za&#39;atara i chat masale. 2. Zagrejavanje rerneTreba li uvek prethodno zagrejati rernu? Iskreno, ne. Jedini izuzetak je pečenje, kada je preciznost bitna, na primer kada želite da govedina bude savr&scaron;eno srednje pečena. Ali za sporo pečenje, pečenje u limu, konzervu karamelizovanog povrća ili bilo &scaron;ta drugo, odmah ga možete ubaciti unutra. Imajte na umu da se moderne rerne s ventilatorom brzo i efikasno zagrejavaju, pa im obično treba samo 8-9 minuta da postignu temperaturu. Kyryk Ivan/Shutterstock3. Pirinač nikada ne treba podgrejavatiRe&scaron;imo se ovoga jednom zauvek: pirinač možete sigurno podgrejavati. Problem nije u podgrejavanju, već u načinu na koji se pirinač čuva. Nakon kuvanja treba ga brzo ohladiti i staviti u frižider, idealno u roku od sat vremena. Predugo ostavljanje pirinča na sobnoj temperaturi može omogućiti razmnožavanje određenih bakterija (posebno bacillus cereus), a podgrejavanje ih neće ubiti. Dakle, da rezimiramo: brzo ohladite i podgrejte dok ne bude vruće - i ne bi trebalo da imate ikakvih problema.4. Soljenje vode za testeninu i povrćeVerovatno ste čuli da voda za testeninu treba da bude &quot;slana kao more&quot;. To je verovatno bacanje soli, ali vredi dodati prstohvat soli u vodu za kuvanje, idealno nakon &scaron;to prokuva. Teorija je da se njome lagano začini testenina dok se kuva, a zgodno je ako planirate kasnije da koristite deo skrobne vode za testeninu za emulgiranje sosa. &Scaron;to se tiče povrća, dodavanje malo maslinovog ulja i mrvice morske soli nakon kuvanja verovatno je puno esikasniji način začinjavanja. 5. Ne solite meso i ribu pre pripremePostojalo je mi&scaron;ljenje da će soljenje mesa pre kucanja izvući vlagu i učiniti ga sucim. Vremena su se promenila i većina kucara slaže se da to zapravo pobolj&scaron;ava ukus i teksturu tako &scaron;to omogućuje soli da potpuno prodre u meso, a sva vlaga koja se u početku upije ponovo će se apsorbirati. Koliko soliti? Uzmite u obzir debljinu i masnoću mesa. Komad govedine ili celo pile ima koristi od soli dan unapred, ali nemasnoj &scaron;nicli može trebati samo sat vremena. Za riblje filete uvek su savetovali da je idealno za ukus i učvr&scaron;ćivanje mesa soliti meso 20 minuta pre kuvanja.Mironov Vladimir/Shutterstock6. Odličan kuvar zahteva puno kuhinjske opremeUpravo suprotno. Možete se osloniti na samo nekoliko osnovnih stvari: drvenu ka&scaron;iku, lopaticu, rende, merne ka&scaron;ike, sito i digitalnu vagu. &Scaron;to se tiče noževa, ne treba vam ceo set. Jedan kvalitetni kuvarski nož od 18 cm ili 20 cm, manji nazubljeni nož i o&scaron;tar nož za hleb pokriće gotovo svaki posao. I zapamtite: manje opreme znači manje pranja sudova.7. Uvek dodajte mleko za pahuljasti omletJedna od prvih stvari koje naučite na kulinarskoj &scaron;koli je da ne dodajete ni&scaron;ta u omlet. Mleko ili pavlaka ga samo čine vodenastijom. Sve &scaron;to vam je potrebno je mali tiganj, komadić maslaca, lagana vatra i drvena ka&scaron;ika.8. Kobasice moraju da se izbockaju pre kuvanjaOvo podseća na Prvi svetski rat, kada bi se kobasice rasprsnule prilikom kuvanja na jakoj vatri. Nesta&scaron;ica mesa navela je mesare da svoje kobasice prave s puno većim udelom vode nego inače, ali srećom, to danas nije problem. Pogotovo ako kupujete kvalitetne (uvek birajte 85% udela mesa).9. Najljući deo čilija su semenkeZapravo, nisu. Semenke se nalaze u beloj srži, jer je tu kapsaicin najkoncentrisaniji. Uz to, čili papričice koje kupujete u supermarketima ponekad su poput obične paprike, a ponekad vam oduzmu osećaj ukusa. Jedini pouzdan način da to saznate jeste da probate mali komadić pre kuvanja. Tada možete odlučiti da li želite dodati srž.Stepanek Photography/Shutterstock10. Smrznuta hrana je lo&scaron;ija od svežeBrzo zamrzavanje revolucioniralo je način na koji jedemo. &Scaron;to se tiče nutritivnih vrednosti, brzo smrznuta hrana generalno se smatra jednako hranjivom kao i sveža. Ponekad se čak tvrdi da je bolja, jer se sprema u vrhuncu zrelosti. Međutim, ono &scaron;to se može žrtvovati je tekstura. Kada se voda smrzne, ona se &scaron;iri i stoga struktura hrane može da se promeni prilikom odmrzavanja. Određeno voće i povrće to podnose bolje od drugih. Gra&scaron;ak, na primer, dobro prolazi, ali smrznuto bobičasto voće ili osetljivi riblji fileti mogu postati gnjecavi nakon odmrzavanja.11. Uvek ogulite korenasto povrće Nije potrebno. Osim ako kora nije stvarno gruba (celer) ili vrlo debela (određene vrste tikvi), dobar piling je sve &scaron;to im treba. Kora je mesto gde se nalazi većina vlakana, pa je to dobar razlog da je ostavite.12. Domaće je uvek najboljeObično jeste, ali ne uvek. Da, sjajno je napraviti stvari od nule ako imate vremena - pesto, supe i prelivi za salatu su laki dobici koji će uvek imati bolji ukus kod kuće. Ali nismo sve tradicionalne supruge, a hrana poput lisnatog testa, kečapa, hleba od kiselog testa i curry paste je intenzivna za pripremu od nule, a postoje neke odlične kupovne opcije.Ahanov Michael/Shutterstock13. Kocke za supu su praktičneMogu biti korisne, ali nisu sve jednake. Uvek proverite spisak sastojaka, jer su mnoge pune soli, skroba, palminog ulja i pojačivača ukusa. Kad god je to moguće, odlučite se za svežu supu. Plaćate vi&scaron;e za njih, ali imaju beskrajno bolji ukus i puno su bolji za vas.14. 70% čokolada je najbolja za pečenjeSkupe stvari sačuvajte za jelo. Za pečenje je sasvim u redu tamna čokolada s 50-60% kakao mase. Obično je malo slađa, pa često možete dodati i malo manje &scaron;ećera.

Najčešći mitovi u kuhinji koji prave više štete nego koristi

0 Komentari