Da li ste čuli za "nacho roditeljstvo"? Evo o čemu je reč

Naziv dolazi iz engleske fraze &quot;not your kid, not your problem&quot; (nije tvoje dete, nije tvoj problem). U praksi to znači da se očuh ili maćeha povlače kad se dete lo&scaron;e pona&scaron;a, prepu&scaron;tajući disciplinovanje i postavljanje autoriteta biolo&scaron;kom roditelju. Savetnica Ejmi Rigton i psihoterapeutkinja Debi Kinan obja&scaron;njavaju prednosti i rizike takvog pristupa.&quot;U mnogim slučajevima ovo uop&scaron;te nije formalno dogovorena strategija, nego ne&scaron;to &scaron;to se spontano razvije u porodičnoj dinamici dok odrasli poku&scaron;avaju da smanje sukobe ili napetost između očuha ili maćehe i deteta&quot;, kaže Rigton za &quot;HuffPost&quot;.Iako u svojoj praksi sve če&scaron;će viđa ovaj trend, napominje da je reč o &quot;prilično opu&scaron;tenom pristupu&quot; koji može imati i pozitivne i negativne posledice na odnose u porodici.Prednosti &quot;nacho roditeljstva&quot;lightwavemedia/ShutterstockPovezanost je deci izuzetno važna, a povlačenjem iz uloge disciplinara očusi i maćehe mogu se usredsrediti upravo na izgradnju odnosa, &scaron;to je ključno u razdoblju prilagođavanja. Aktivnosti temeljene na zajedničkim interesima i svakodnevna interakcija mogu pomoći detetu da upozna novu odraslu osobu bez osećaja da se njegova postojeća porodična struktura zamenjuje ili ugrožava.Suprotno tome, ako bi očuh ili maćeha prerano preuzeli autoritativnu ulogu, dete bi to moglo doživeti kao nametanje ili pretnju, &scaron;to bi izazvalo otpor ili ogorčenost. &quot;U mnogim slučajevima to može dugoročno naru&scaron;iti mogućnost stvaranja odnosa poverenja&quot;, upozorava Rigton.Kinan dodaje da &quot;nacho roditeljstvo&quot; može biti &quot;koristan početni pristup za partnere koji ulaze u nove porodične zajednice&quot; jer im omogućuje da grade poverenje i povezanost s decom. &quot;Pozitivno je i to &scaron;to očuh ili maćeha ne ispadaju &#39;strogi policajac&#39;&quot;, kaže. &quot;To im omogućuje da u odnos unesu empatiju i toplinu, dok istodobno podržavaju autoritet biolo&scaron;kih roditelja.&quot; Ipak, stručnjakinje nagla&scaron;avaju da ovaj pristup nije održiv kao dugoročna metoda.Nedostaci ovakvog pristupafizkes/ShutterstockAko se o ovakvom pristupu ne razgovara otvoreno ili se ne primenjuje svesno, može nastati zbrka oko uloga i odgovornosti unutar porodice. &quot;Iz dečje perspektive zbunjujuće je ili uznemirujuće imati u kući odraslu osobu koja ne reaguje onako kako deca očekuju da odrasli reaguju&quot;, kaže Rigton.Dete bi moglo pomisliti: &quot;Pona&scaron;am se grozno pred očuhom, a njega nije briga - mogu da radim &scaron;ta god hoću.&quot; Ili: &quot;Maćeha me ne podnosi, uvek ode kad se događa ne&scaron;to važno.&quot; Rigton dodaje: &quot;Dete će se pitati za&scaron;to ta odrasla osoba ne ispravlja njegovo pona&scaron;anje, ne sprovodi pravila i ne reaguje kao drugi odrasli. To može dovesti do osećaja nesigurnosti, zbunjenosti ili čak odbačenosti.&quot;Deca bi mogla da poku&scaron;aju i da manipuli&scaron;u situacijom, te da okrenu roditelje jedne protiv drugih. Kinan upozorava i da se autoritet očuha ili maćehe dugoročno može potkopati ako nikada ne postavljaju granice niti sprovode posledice za lo&scaron;e pona&scaron;anje.Iako &quot;nacho roditeljstvo&quot; u početku može smanjiti napetost u partnerskom odnosu, vremenom može izazvati ozbiljne probleme. &quot;Ako se sprovodi bez razgovora i jasnog dogovora, može negativno uticati na vezu između partnera&quot;, obja&scaron;njava Rigton.&quot;Biolo&scaron;ki roditelj može partnerovo povlačenje doživeti kao manjak predanosti porodice. To ponekad zvuči kao poruka: &#39;tvoja deca nisu moja briga&#39;.&quot; Takva situacija lako stvara emocionalnu distancu, naročito ako jedan roditelj oseća da sav teret odgajanja nosi sam, dok se drugi povlači.Ključ uspeha je u komunikacijiDimaBerlin/ShutterstockAko se &quot;nacho roditeljstvo&quot; događa nesvesno, &quot;nesigurnost koju stvara može opteretiti i partnerski odnos i odnose unutar nove porodice, &scaron;to često dovodi do ozbiljnog naru&scaron;avanja porodične dinamike&quot;, zaključuje Rigton. Zato je komunikacija presudna.&quot;Da bi se me&scaron;ane porodice uspe&scaron;no nosile s ovim pristupom, potreban je stalan dijalog između odraslih i dece&quot;, kaže. &quot;Kada se o pristupu otvoreno govori i kada se on prilagođava potrebama svih, može poslužiti kao privremeni okvir dok se odnosi postupno razvijaju. Porodični sastanci pritom su izuzetno0 korisni.&quot;Vremenom, kako se poverenje učvrsti, očuh ili maćeha mogu prirodno preuzeti vi&scaron;e odgovornosti u porodici, bez osećaja da je odnos nametnut ili forsiran.

Da li ste čuli za "nacho roditeljstvo"? Evo o čemu je reč

0 Komentari