Nesrećan brak više pogađa majke nego očeve: "Njegova hladnoća je pretvara u njenu najgoru verziju"

Kada se parovi sukobljavaju u braku, majčinstvo obično pati vi&scaron;e od očinstva, naročito u dinamici gde je žena anksioznije privržena, a njen suprug emocionalno distanciran. Nivo strpljenja žene i njena sposobnost da deci iskaže ljubav i zanimanje mogu dramatično opasti zbog bračnih nesuglasica, i to u većoj meri nego kod njenog supruga. Evo nekoliko razloga za&scaron;to dolazimo do toga. Žene su pod većim pritiskomŽene generalno i dalje snose veći teret brige o deci. Iako mu&scaron;karci sve vi&scaron;e učestvuju, žene su te koje obično provode vi&scaron;e besanih noći i generalno vi&scaron;e brinu o potrebama dece - često mnogo vi&scaron;e nego &scaron;to njihovi muževi shvataju. Osim toga, žene imaju vi&scaron;e stope anksioznosti i depresije.Velik deo njihovog identiteta zasniva se na tome da budu dobre majke, budući da kultura i dalje postavlja veće zahteve pred žene kao roditelje nego pred mu&scaron;karce. Kada se svemu tome doda disfunkcionalan brak, situacija često eskalira.fizkes/ShutterstockKad se žena u braku oseća napu&scaron;tenoMajka kojoj nedostaje podr&scaron;ke te&scaron;ko se može povezati s detetom, &scaron;to se najče&scaron;će događa kada se oseća depresivno, pod stresom ili izolovano. Ako se žena u partnerskom odnosu oseća napu&scaron;teno i samo, postoji rizik da će istu dinamiku preslikati na odnos sa svojim detetom.Budući da se ne oseća voljeno i podržano, te&scaron;ko joj je da pruži ljubav i podr&scaron;ku deci, pogotovo ako je već pod velikim stresom zbog roditeljstva i sklona anksioznosti ili depresiji.Mu&scaron;karci su, s druge strane, često ve&scaron;tiji u razdvajanju problema i mogu, na primer, imati produktivan radni dan nakon jutarnje svađe, dok se žene s time teže nose. To se verovatno događa zato &scaron;to vi&scaron;e mu&scaron;karaca ima izbegavajući stil privrženosti, a vi&scaron;e žena zaokupljeni.Mu&scaron;karac treba da voli ženu koliko ona voli decuPrema mi&scaron;ljenju kliničke psiholo&scaron;kinje, bračni sukob dramatičnije utiče na majčinstvo nego na očinstvo. Ona iznosi stav da mu&scaron;karci moraju da vole svoje žene jednako kao &scaron;to njihove žene vole decu kako bi brak bio srećan, a porodica skladna.Žene koje odgajaju malu decu često su po prirodi anksioznije i treba im dodatna ljubav i podr&scaron;ka kako bi se osećale samopouzdano. Generalno, žene imaju manje samopouzdanja od mu&scaron;karaca, verovatno zbog vi&scaron;ih stopa anksioznosti, ali i zato &scaron;to je njihov identitet snažnije vezan za roditeljstvo, naročito ako su primarni staratelji.Juice Flair/ShutterstockKako pona&scaron;anje muža utiče na ženuMu&scaron;karcima koji su zabrinuti jer njihove supruge nisu dovoljno strpljive ili nežne prema deci, psiholo&scaron;kinja savetuje da preispitaju sopstveno pona&scaron;anje. Naravno, ako je reč o zlostavljanju ili zanemarivanju, sigurnost dece uvek mora biti na prvom mestu. Ali, &scaron;ta ako par nije srećan, a žena se neprestano žali da želi vi&scaron;e podr&scaron;ke i razdražljiva je prema deci?Ako se supruga ne oseća voljenom, vrlo joj je te&scaron;ko da slobodno daje ljubav. Tada se oseća potpuno sama, &scaron;to izaziva paniku vezanu za privrženost. Te&scaron;ko je biti strpljiv, topao i smiren kada ste u stanju panike. Terapijski rad s parovima često pokazuje da žene postaju mnogo toplije majke kada njihovi muževi nauče da budu strpljiviji i nežniji prema njima.Promena je moguća, ali ko čini prvi korak?Žene koje u vezi neprestano traže bliskost od partnera koji se povlači nemaju kapaciteta da budu potpuno prisutne za svoju decu. Ako je suprug emocionalno hladan i distanciran, on time nesvesno podstiče ženinu anksioznost do krajnjih granica. Njegova hladnoća nju pretvara u njenu najgoru verziju, ba&scaron; kao &scaron;to njema emocionalna nestabilnost njega čini jo&scaron; hladnijim.Psiholo&scaron;kinja smatra da promena može biti transformativna kada muž shvati da svojim povlačenjem pogor&scaron;ava situaciju i da bes njegove žene verovatno proizilazi iz osećaja usamljenosti.Iako će se neki mu&scaron;karci buniti, ona preporučuje da upravo mu&scaron;karac u takvoj dinamici prvi počne da radi na sebi, pre nego &scaron;to supruga počne lep&scaron;e da se pona&scaron;a. Period ranog majčinstva vreme je kada ženama treba vi&scaron;e podr&scaron;ke nego &scaron;to je primaju, jer se osećaju vrlo ranjivo na biolo&scaron;kom i evolucijskom nivou.Stock-Asso/ShutterstockTerapija, razvod i novi početakU ovakvoj situaciji idealna bi bila partnerska terapija, uz individualnu za oba partnera. Ipak, ako ne&scaron;to treba da bude prioritet, to je savetovanje za parove. Promena u bračnom odnosu često će vi&scaron;e koristiti dobrobiti i roditeljstvu supruge nego bilo &scaron;ta &scaron;to ona može sama da uradi.U nekim slučajevima, kada je sukob stalan i terapija ne uspe, žene postanu smirenije majke nakon razvoda. Tada se zapravo osećaju manje usamljeno nego dok su bile u braku. Takođe, žene koje se ponovo udaju za mu&scaron;karce koji im pružaju podr&scaron;ku često postaju strpljivije majke.Ipak, pre razmi&scaron;ljanja o razvodu, autorka savetuje da se ulože svi napori u re&scaron;avanje problema u postojećem braku, radi dece i samih partnera.

Nesrećan brak više pogađa majke nego očeve: "Njegova hladnoća je pretvara u njenu najgoru verziju"

2 Komentari