Ove dve "loše" navike zapravo su siguran znak visoke inteligencije

Dok ih okolina često osuđuje, nauka ima potpuno drugačije obja&scaron;njenje &ndash; određena pona&scaron;anja nisu znak slabosti, već pokazatelj naprednih kognitivnih sposobnosti. Mnogi ljudi se zbog ovih navika osećaju neprijatno ili se često pravdaju, ne znajući da iza njih stoji izuzetno zanimljiva naučna pozadina koja ru&scaron;i sve dosada&scaron;nje stereotipe.Razgovor sa samim sobomLjudi koji naglas pričaju sami sa sobom često se doživljavaju kao rasejani ili čudni. Međutim, istraživanja pokazuju da ovakvo pona&scaron;anje može pomoći mozgu da efikasnije obrađuje informacije.Studija iz 2012. godine pokazala je da su ispitanici koji su naglas ponavljali naziv predmeta koji traže uspevali da ga pronađu brže od onih koji su ćutali. Obja&scaron;njenje je jednostavno, izgovaranje reči usmerava pažnju i pomaže boljoj koncentraciji.Novija istraživanja dodatno povezuju ovu naviku s re&scaron;avanjem problema, boljom radnom memorijom i većom sposobno&scaron;ću samokontrole. Ukratko, razgovor sa sobom nije znak rastrojenosti, već način da se misli organizuju i usmere.NDAB Creativity/ShutterstockPsovanjeČesto se veruje da psuju oni koji nemaju dovoljno razvijen rečnik da se izraze drugačije. Međutim, istraživanja pokazuju suprotno. Studija iz 2015. godine otkrila je da ljudi koji imaju bogatiji vokabular ujedno znaju i veći broj psovki. To znači da poseduju &scaron;iri jezički repertoar, a ne ograničen način izražavanja.Psovke, prema nekim stručnjacima, omogućavaju preciznije izražavanje emocija, posebno u trenucima jakog stresa ili uzbuđenja, kada standardne reči nisu dovoljne.Ipak, postoji i druga strana. Istraživanja pokazuju da osobe koje često psuju drugi mogu doživljavati kao manje pouzdane ili manje inteligentne, bez obzira na stvarne sposobnosti.fizkes/ShutterstockZa&scaron;to okolina i dalje pogre&scaron;no tumači ove lo&scaron;e navike?Kvaka je u tome &scaron;to okolina retko proverava nauku pre nego &scaron;to donese sud. Ako u kancelariji glasno razmi&scaron;ljate dok tražite ključeve, kolega će pre pomisliti da ste rasejani nego da trenirate radnu memoriju. Isto važi i za psovku koja vam pobegne usred sastanka, ostaje u utisku duže od svega pametnog &scaron;to ste rekli nakon nje.Zato vredi pratiti kontekst. Razgovor sa sobom kod kuće dok kuvate ili učite ne smeta nikome i radi vam u korist. Psovka u krugu prijatelja deluje opu&scaron;tajuće, a ista ta psovka pred &scaron;efom ili decom radi protiv vas.Inteligencija nije samo ono &scaron;to imate u glavi, već i osećaj kada da pustite te lo&scaron;e navike da izađu na videlo.Na kraju, iako ove navike možda ne ostavljaju uvek najbolji utisak u dru&scaron;tvu, nauka sugeri&scaron;e da iza njih može stajati složeniji i aktivniji način razmi&scaron;ljanja nego &scaron;to se na prvi pogled čini.Standret/Shutterstock

Ove dve "loše" navike zapravo su siguran znak visoke inteligencije

2 Komentari