Dete pruža otpor samo zbog jedne roditeljske greške koju svi prave svakodnevno

Stručnjakinja za razvoj dece Sigi Koen, koja je tokom karijere radila sa vi&scaron;e od 5.000 porodica, upozorava da takav pristup često izaziva zbunjenost i nepotrebne sukobe.Nakon dugogodi&scaron;njeg rada kao vaspitačica, profesorka i savetnica roditeljima, ističe jedno jednostavno pravilo koje se, kako kaže, uvek pokazalo efikasnim: &quot;Recite ono &scaron;to zaista mislite&quot;, pi&scaron;e CNBC.Deca nemaju dovoljno životnog iskustva ni emocionalne zrelosti da bi učestvovala u svakoj odluci ili određivala &scaron;ta će se sledeće dogoditi. Potrebno im je jasno, smireno i samouvereno vođstvo. Zato retorička pitanja, naročito ona koja počinju sa &quot;za&scaron;to&quot;, često izazivaju osećaj stida ili teraju dete da zauzme odbrambeni stav. Umesto toga, Koen savetuje da jednostavno i direktno kažete ono &scaron;to želite da poručite.Juice Flair/ShutterstockNa primer, umesto: &quot;Za&scaron;to moram toliko puta da ti ponavljam?!&quot;, poku&scaron;ajte da kažete: &quot;Već sam to rekla nekoliko puta. Znam da je to frustrirajuće za oboje. Sada je vreme da obujemo cipele i krenemo.&quot;Slično tome, umesto pitanja: &quot;Za&scaron;to to uvek radi&scaron;?!&quot;, recite: &quot;Primećujem da se ovo često ponavlja. Zajedno ćemo poraditi na tome.&quot;Prvi pristup, obja&scaron;njava Koen, često izaziva otpor, dok drugi otvara prostor za saradnju i zajedničko re&scaron;avanje problema.&quot;Recite ono &scaron;to zaista mislite&quot;Jedno od osnovnih načela koje Koen primenjuje u radu sa roditeljima glasi: &quot;Recite ono &scaron;to zaista mislite.&quot;Savetuje roditeljima da se, pre nego &scaron;to ne&scaron;to kažu, zapitaju: &quot;&Scaron;ta zapravo želim da poručim?&quot; Nakon toga dovoljno je da to jednostavno izgovore.Bohdan Malitskiy/ShutterstockTako, umesto pitanja: &quot;Za&scaron;to si udario brata?!&quot;, možete reći: &quot;Ne sme&scaron; da udara&scaron; brata. Čak i kada si ljut, udaranje nije u redu. Kako može&scaron; na drugi način da mu pokaže&scaron; da si uznemiren?&quot;Umesto: &quot;Za&scaron;to ti je soba ovako neuredna?&quot;, poku&scaron;ajte sa: &quot;Vidim mnogo stvari na podu kojima tu nije mesto. Hajde da ih zajedno sklonimo.&quot;Deci je, nagla&scaron;ava Koen, mnogo korisnije jasno vođstvo nego ispitivanje. Upravo je jasnoća često delotvornija od beskrajnog postavljanja pitanja.Uputstvo nije pitanjeRoditelji često, iz želje da zvuče ljubazno, obična uputstva pretvore u pitanja. Na primer: &quot;Može&scaron; li, molim te, da obuje&scaron; cipele?&quot; ili &quot;Posle ovoga idemo na spavanje, važi?&quot;Iako takav pristup deluje nežnije, dete može da zaključi da je reč o predlogu, a ne o nečemu &scaron;to se zaista očekuje. Tada se otvara prostor za pregovaranje i nepotrebne sukobe.MAYA LAB/ShutterstockUmesto toga, Koen preporučuje mirne i jasne rečenice poput: &quot;Obuj cipele, molim te. Krećemo.&quot;, &quot;Večera je gotova. Operi ruke.&quot; ili jednostavno: &quot;Vreme je za spavanje.&quot; Jasna uputstva deci često ulivaju osećaj sigurnosti, zbog čega su spremnija na saradnju.Pitanja koja osnažujuTo, naravno, ne znači da pitanja treba izbegavati. Naprotiv, ona su izuzetno vredna kada pomažu detetu da razmi&scaron;lja, pronalazi re&scaron;enja, izražava osećanja i razvija samopouzdanje i samostalnost.Deci nije potrebno postavljati pitanje pre svakog uputstva da bi se osećala uvaženo. Manje nepotrebnih pitanja roditeljima pomaže da lak&scaron;e prepoznaju kada je detetu potrebno vođstvo, kada saradnja, a kada jednostavno jasna i smirena poruka.Kako ističe Koen, upravo takve male promene u svakodnevnoj komunikaciji vremenom mogu doneti velike promene u porodičnim odnosima.

Dete pruža otpor samo zbog jedne roditeljske greške koju svi prave svakodnevno

0 Komentari