Danas je Velika Gospojina, ovo nikako ne radite: Veruje se da je veliki greh

Danas je Velika Gospojina, jedan od najvećih praznika u pravoslavnom kalendaru, a uz njega se vezuje pravilo koje se u kućama poštuje strože nego bilo koje drugo. Post koji traje četrnaest dana danas se prekida, a dan se obeležava kao uspomena na smrt Bogorodice i njeno vaznesenje na nebo.

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju ovaj praznik 28. avgusta. Drugo ime praznika je Uspenje Presvete Bogorodice, dan kada je svoj duh predala u ruke Spasitelja.

Po predanju, Bogorodica je poživela 60 godina, dok neki izvori pominju 72. Nadživela je svoga sina i, kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila njegovu misiju.

Zašto je 28. avgust praznik žena i majki

Pošto prazniku prethodi dvonedeljni post, na ovaj dan se pričešćuju posebno žene, jer se 28. avgust smatra praznikom žena i majki. Poslovi se ne rade. To je pravilo koje se ovog dana ne krši.

Gospod je na Sinaju petom zapovešću naredio da se poštuju otac i mati, a sopstvenim primerom pokazao kako se to čini. Dok je visio na krstu u mukama, setio se Majke svoje i, pokazujući na apostola Jovana, rekao joj: "Ženo, eto ti sina!". Učeniku je potom rekao: "Eto ti majke". Tek pošto je zbrinuo majku, izdahnuo je.

Jovanov dom bio je na Sionu u Jerusalimu. Tu se Bogorodica nastanila i tu ostala do kraja svojih zemaljskih dana. Molitvama, blagim savetima i strpljenjem mnogo je pomagala apostolima Sina svoga.

B92.net/AI generisana slika

Poslednji dani Bogorodice u Jerusalimu

Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu i često obilazila mesta koja su je podsećala na velika dela njenog Sina. Najviše je odlazila na Golgotu, u Vitlejem i na Jeleonsku goru.

U starosti se na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegovog, molila da je što pre uzme sa ovoga sveta. Javio joj se arhanđel Gavrilo i objavio da će kroz tri dana biti upokojena.

Vratila se kući radosna, sa željom da još jednom vidi sve Hristove apostole. Gospod joj je tu želju ispunio i apostoli su se, nošeni anđelima i oblacima, odjednom sabrali u Jovanov dom na Sionu. Ohrabrila ih je i utešila, a potom bez ikakve muke mirno predala duh Bogu.

Apostoli su kovčeg iz kojeg su se širili mirisi preneli u getsimanski vrt, u grobnicu svetih Joakima i Ane, praćeni mnoštvom hrišćana. Od zlobnih Jevreja zaklanjao ih je oblak po Promislu Božjem.

Jevrejski sveštenik Atonije pokušao je rukama da prevrne kovčeg, ali mu je anđeo Božji u tom trenutku odsekao obe ruke. Zavapio je apostolima za pomoć i bio isceljen pošto je izjavio veru u Gospoda Isusa Hrista.

Apostol Toma izostao je, opet po Božjem Promislu, da bi se otkrila nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Stigao je trećeg dana, želeći da celiva njeno telo. Kada su apostoli otvorili grob, zatekli su samo plaštanicu, tela nije bilo. Te večeri im se javila okružena mnoštvom anđela i rekla: "Radujte se, ja ću biti s vama navek".

Običaji i verovanja

Danas je Velika Gospojina i priličan broj porodica ovaj praznik slavi kao krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf. Vernici se posle dvonedeljnog posta pričešćuju, pre svih žene. Praznik pripada ženama i majkama, i nikakvi poslovi se ne obavljaju.

Razdoblje između Velike i Male Gospojine narod zove međudnevnica, i nju prati isto toliko običaja koliko i sam praznik. Vašari i narodni sabori održavaju se po celoj Srbiji, a mnoge crkve i manastiri Srpske pravoslavne crkve ovaj dan slave kao svoju slavu.

Uz Uspenje Presvete Bogorodice vezuje se čitav niz verovanja. Najpoznatije kaže da trave ubrane na ovaj dan imaju posebnu lekovitu moć. Žene beru borovnice i lekovito bilje, uverene da će kući doneti zdravlje i blagostanje.

Bosiljak važi za božansku biljku i ima posebno mesto. Domaćice ga na Veliku Gospojinu stavljaju u jela, da zaštite ukućane od zla i prizovu blagoslov Presvete Bogorodice.

Bolesni se ovoga dana umivaju na izvorima lekovite vode, u nadi da će im Bogorodica doneti isceljenje.

Narodni kalendar kaže da je između Velike i Male Gospojine, koja pada 21. septembra, najbolje vreme za branje lekovitog bilja: kičice iz familije lincura, ricinusa, hajdučke trave, papričice, ugaslice i konjskog bosiljka.

Bogorodica se u srpskom verovanju smatra zaštitnicom bolesnika, pa su na Gospu mnogi bolesnici vođeni na izvore da se umiju. Veruje se i da su jaja sakupljena u ovom periodu najkvalitetnija i da najduže ostaju sveža.

Velika Gospojina slava je Pirota, Pančeva, Zrenjanina, Novog Bečeja i beogradske opštine Barajevo.