Pet znakova koji govore da vršite preveliki pritisak na dete

Pritisak koji deca osećaju u današnje, moderno vreme – možemo gotovo argumentovano da kažemo – veći je nego što je bio pre nekoliko decenija. Taj pritisak dolazi sa svih strana i ide do neslućenih razmera. Dokaz za to je zasigurno i povećan broj mentalnih poremećaja kod sve mlađe dece, kao i razni problemi u društvu.

Možemo za to da okrivimo mobilne telefone i društvene medije, možemo da okrivimo školu i preopterećenost svim očekivanjima, možemo da okrivimo preterano zaposlene roditelje ili preterano brojne aktivnosti kojima ih opterećujemo... Na kraju krajeva, dođemo do toga da je taj pritisak koji osećaju kombinacija svega ovoga, a nekad i više od toga.

Kako da prepoznate da je vaše dete na rubu "pucanja", da je stres s kojim se nosi prevelik? Nije to lako, ma koliko se osećali kompetentnima kao roditelji. Evo šta o tome kažu stručnjaci za portal "Hafington post" (Huffington Post).

fizkes/Shutterstock

Kako prepoznati da vršimo preveliki pritisak na dete?

Znak br. 1: Izbegavanje ili odlaganje

Kada su deca preopterećena, ali ne žele da razočaraju roditelje, onda počinju da smišljaju izgovore. Boli ih stomak, ne znaju gde im je sportska oprema, ne mogu da trče brže nego što trče... Ako ne mogu da se suoče s obavezama, počeće da ih izbegavaju.

"Razmislite kako dete vidi 'zašto' ide na neku aktivnost: zašto ide na ples, zašto ide na dodatnu matematiku", rekla je Lisa Damur, klinička psihologica i autorka bestselera "Njujork tajmsa" pod imenom "Pod pritiskom". "Ako je to 'zašto' – zato što roditelj to želi, vreme je da dobro razmislite da li je to pravi put." 

Neke stvari ne mogu da se izbegnu – poput škole. Ali neke mogu – poput dodatne matematike. Važno je na pravi način rešiti problem detetovog izbegavanja. Ako roditelj dete ostavi kod kuće, da tako izbegne test, to nije prava pomoć. Detetu se može pomoći pri učenju, savetovanjem s profesorom... I otvorenim razgovorom s detetom.

Znak br. 2: Ne mogu da se oporave

Ako dete odjednom deluje kao da ne može da se koncentriše, kao da gubi motivaciju ili je razdražljivo, možda ne dobija dovoljno vremena za odmor. Deca i tinejdžeri trebalo bi da spavaju između devet i 11 sati noću. Uz to, potreban im je odmor tokom dana kako bi napunili baterije. 

"Kada stres poraste, dolazi do dodatnog iscrpljivanja", rekla je Mišel Borba, obrazovna psihologica i autorka knjige "Thrivers: The Surprising Reason Why Some Kids Struggle, and Others Shine". "Sve je manje sna, sve manje energije, pa je slabiji i fokus." 

Iz škole pravo na sport, pa domaći, pa pravo u krevet... Ne može svako dete tako da funkcioniše. Ako svoje dete procenjujemo na osnovu ponašanja tuđeg deteta i njegovog rasporeda, tako dobijamo nerealna očekivanja. "Nemojte koristiti ono što druga deca rade kao meru onoga što bi vaša deca trebalo da rade", rekla je psihologica Damur. 

"Važno je da deca rade teške stvari i da rastu, ali moraju moći adekvatno da se oporave, a oporavak izgleda stvarno drugačije od deteta do deteta."

Inna_Kandybka/Shutterstock

Znak br. 3: Sposobni su, ali nisu motivisani

Deca koja su motivisana sopstvenim interesima i željama obično su uspešnija od onih koje podstiču roditelji. Uspeh i stav deteta može da ukaže na nivo njihovog ulaganja. Kada dete istinski uživa u aktivnosti, upornije je u tome i brže uči. 

"Ako se čini da vaše dete... ne nadograđuje sposobnosti ili veštine, možda je vreme da im dozvolite da naprave pauzu od toga", rekla je psihologica Damur. "Možda zapravo dobijate povratne informacije od odraslih uključenih u aktivnost da se dete samo 'pojavi'." 

To znači da vaše dete ispunjava obaveze, ali nije zainteresovano za poboljšanje ili postizanje novih ciljeva. To nije isto kao kad dete ne napreduje trenutno zato što radi na poboljšanju. Kada se dete samo pojavljuje na aktivnosti, ali nije zainteresovano za uspeh, vreme je za procenu toga da li dete zaista želi tu aktivnost.

Znak br. 4: Roditeljima je više stalo nego detetu

Svako dete ima jedinstvene talente. Ako nekom detetu baš ne ide uspeh u školi, sasvim je logično pružiti mu neki drugi 'poligon' za uspeh. Ali ako previše guramo dete, to može imati kontraefekat. Kada deca postižu loše rezultate, gube samopouzdanje i sumnjaju u svoje talente. Važnu ulogu tu igra reakcija roditelja. Razmislite kako se vi nosite s nekom ocenom i reagujete li na pravi način. 

"Mesto gde ovo skreće s puta jeste kada učenik i roditelj nemaju usklađene ciljeve, kada je roditelju mnogo više stalo do učenikovog rada nego učeniku", rekla je psihologica Damur. "Odgovor u tom slučaju nije nužno vršenje jačeg pritiska na učenika. Često će to da se obije o glavu, posebno ako imate tinejdžera." Umesto jačeg pritiska, korisniji je otvoren razgovor u kojem će se istražiti mogućnosti za dete.

Falcona/Shutterstock

Znak br. 5: Nedostatak uživanja

Gledanje dece kako učestvuju u sportu i u klubovima jeste uzbudljivo i roditelji mogu brzo da se zanesu vizijama svog deteta kako postiže pobednički koš ili peva na solo koncertu. Uz sve izbore i mogućnosti, ponekad zaboravimo da su vannastavne aktivnosti neobavezne. Postoje kako bi deci pružile dodatni način za razvoj veština, ali je takođe prihvatljivo i da ih potpuno preskočimo. 

"Pazite na ton i spremnost kada je vreme za aktivnost", rekla je Borba. 

"Ponašanje je uvek znak upozorenja."