Pet znakova koji govore da vršite preveliki pritisak na dete

Pritisak koji deca osećaju u dana&scaron;nje, moderno vreme &ndash; možemo gotovo argumentovano da kažemo &ndash; veći je nego &scaron;to je bio pre nekoliko decenija. Taj pritisak dolazi sa svih strana i ide do neslućenih razmera. Dokaz za to je zasigurno i povećan broj mentalnih poremećaja kod sve mlađe dece, kao i razni problemi u dru&scaron;tvu.Možemo za to da okrivimo mobilne telefone i dru&scaron;tvene medije, možemo da okrivimo &scaron;kolu i preopterećenost svim očekivanjima, možemo da okrivimo preterano zaposlene roditelje ili preterano brojne aktivnosti kojima ih opterećujemo... Na kraju krajeva, dođemo do toga da je taj pritisak koji osećaju kombinacija svega ovoga, a nekad i vi&scaron;e od toga.Kako da prepoznate da je va&scaron;e dete na rubu &quot;pucanja&quot;, da je stres s kojim se nosi prevelik? Nije to lako, ma koliko se osećali kompetentnima kao roditelji. Evo &scaron;ta o tome kažu stručnjaci za portal &quot;Hafington post&quot; (Huffington Post).fizkes/Shutterstock Kako prepoznati da vr&scaron;imo preveliki pritisak na dete?Znak br. 1: Izbegavanje ili odlaganjeKada su deca preopterećena, ali ne žele da razočaraju roditelje, onda počinju da smi&scaron;ljaju izgovore. Boli ih stomak, ne znaju gde im je sportska oprema, ne mogu da trče brže nego &scaron;to trče... Ako ne mogu da se suoče s obavezama, počeće da ih izbegavaju.&quot;Razmislite kako dete vidi &#39;za&scaron;to&#39; ide na neku aktivnost: za&scaron;to ide na ples, za&scaron;to ide na dodatnu matematiku&quot;, rekla je Lisa Damur, klinička psihologica i autorka bestselera &quot;Njujork tajmsa&quot; pod imenom &quot;Pod pritiskom&quot;. &quot;Ako je to &#39;za&scaron;to&#39; &ndash; zato &scaron;to roditelj to želi, vreme je da dobro razmislite da li je to pravi put.&quot; Neke stvari ne mogu da se izbegnu &ndash; poput &scaron;kole. Ali neke mogu &ndash; poput dodatne matematike. Važno je na pravi način re&scaron;iti problem detetovog izbegavanja. Ako roditelj dete ostavi kod kuće, da tako izbegne test, to nije prava pomoć. Detetu se može pomoći pri učenju, savetovanjem s profesorom... I otvorenim razgovorom s detetom.Znak br. 2: Ne mogu da se oporaveAko dete odjednom deluje kao da ne može da se koncentri&scaron;e, kao da gubi motivaciju ili je razdražljivo, možda ne dobija dovoljno vremena za odmor. Deca i tinejdžeri trebalo bi da spavaju između devet i 11 sati noću. Uz to, potreban im je odmor tokom dana kako bi napunili baterije. &quot;Kada stres poraste, dolazi do dodatnog iscrpljivanja&quot;, rekla je Mi&scaron;el Borba, obrazovna psihologica i autorka knjige &quot;Thrivers: The Surprising Reason Why Some Kids Struggle, and Others Shine&quot;. &quot;Sve je manje sna, sve manje energije, pa je slabiji i fokus.&quot; Iz &scaron;kole pravo na sport, pa domaći, pa pravo u krevet... Ne može svako dete tako da funkcioni&scaron;e. Ako svoje dete procenjujemo na osnovu pona&scaron;anja tuđeg deteta i njegovog rasporeda, tako dobijamo nerealna očekivanja. &quot;Nemojte koristiti ono &scaron;to druga deca rade kao meru onoga &scaron;to bi va&scaron;a deca trebalo da rade&quot;, rekla je psihologica Damur. &quot;Važno je da deca rade te&scaron;ke stvari i da rastu, ali moraju moći adekvatno da se oporave, a oporavak izgleda stvarno drugačije od deteta do deteta.&quot;Inna_Kandybka/Shutterstock Znak br. 3: Sposobni su, ali nisu motivisaniDeca koja su motivisana sopstvenim interesima i željama obično su uspe&scaron;nija od onih koje podstiču roditelji. Uspeh i stav deteta može da ukaže na nivo njihovog ulaganja. Kada dete istinski uživa u aktivnosti, upornije je u tome i brže uči. &quot;Ako se čini da va&scaron;e dete... ne nadograđuje sposobnosti ili ve&scaron;tine, možda je vreme da im dozvolite da naprave pauzu od toga&quot;, rekla je psihologica Damur. &quot;Možda zapravo dobijate povratne informacije od odraslih uključenih u aktivnost da se dete samo &#39;pojavi&#39;.&quot; To znači da va&scaron;e dete ispunjava obaveze, ali nije zainteresovano za pobolj&scaron;anje ili postizanje novih ciljeva. To nije isto kao kad dete ne napreduje trenutno zato &scaron;to radi na pobolj&scaron;anju. Kada se dete samo pojavljuje na aktivnosti, ali nije zainteresovano za uspeh, vreme je za procenu toga da li dete zaista želi tu aktivnost.Znak br. 4: Roditeljima je vi&scaron;e stalo nego detetuSvako dete ima jedinstvene talente. Ako nekom detetu ba&scaron; ne ide uspeh u &scaron;koli, sasvim je logično pružiti mu neki drugi &#39;poligon&#39; za uspeh. Ali ako previ&scaron;e guramo dete, to može imati kontraefekat. Kada deca postižu lo&scaron;e rezultate, gube samopouzdanje i sumnjaju u svoje talente. Važnu ulogu tu igra reakcija roditelja. Razmislite kako se vi nosite s nekom ocenom i reagujete li na pravi način. &quot;Mesto gde ovo skreće s puta jeste kada učenik i roditelj nemaju usklađene ciljeve, kada je roditelju mnogo vi&scaron;e stalo do učenikovog rada nego učeniku&quot;, rekla je psihologica Damur. &quot;Odgovor u tom slučaju nije nužno vr&scaron;enje jačeg pritiska na učenika. Često će to da se obije o glavu, posebno ako imate tinejdžera.&quot; Umesto jačeg pritiska, korisniji je otvoren razgovor u kojem će se istražiti mogućnosti za dete.Falcona/Shutterstock Znak br. 5: Nedostatak uživanjaGledanje dece kako učestvuju u sportu i u klubovima jeste uzbudljivo i roditelji mogu brzo da se zanesu vizijama svog deteta kako postiže pobednički ko&scaron; ili peva na solo koncertu. Uz sve izbore i mogućnosti, ponekad zaboravimo da su vannastavne aktivnosti neobavezne. Postoje kako bi deci pružile dodatni način za razvoj ve&scaron;tina, ali je takođe prihvatljivo i da ih potpuno preskočimo. &quot;Pazite na ton i spremnost kada je vreme za aktivnost&quot;, rekla je Borba. &quot;Pona&scaron;anje je uvek znak upozorenja.&quot;

Pet znakova koji govore da vršite preveliki pritisak na dete

1 Komentari