Sa koliko meseci se može naslutiti detetova inteligencija?

Roditelji često traže znakove da im je beba "pametna". To su – prve reči (ili tačnije – glasovi), mahanje, slanje poljubaca, prepoznavanje poznatih lica... Sve su to trenuci koje gledamo s divljenjem, uvereni da podižemo malog genijalca. Iako je to često u domenu roditeljske pristrasnosti, nova naučna studija kaže da se neke stvari zaista mogu predvideti već u vreme dojenja.

Istraživači s Univerziteta Kolorado Bolder otkrili su da se uspeh odrasle osobe na testovima inteligencije može donekle predvideti već sa samo 7 meseci. Ali pre nego što počnete da analizirate svaki pokret svoje bebe, evo šta to zapravo znači (i zašto ne treba da paničite ako vaše dete još ne pokazuje "znakove genijalnosti").

Sharomka/Shutterstock

Šta kaže nauka? 

U okviru višedecenijske studije blizanaca, naučnici su pratili razvoj 500 parova blizanaca od 7. meseca života, pa sve do odraslog uzrasta. Upoređivanjem jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca istraživali su koliko genetika i koliko okolina oblikuju detetov kognitivni razvoj.

Rezultati su pokazali da faktori iz ranog okruženja (posebno pre treće godine života) mogu imati trajan uticaj na kasniji razvoj koeficijenta inteligencije. Ali, iako su neki testovi koji se primenjuju na bebama (poput praćenja pogleda, brbljanja ili reakcija na nove igračke) dali određene znakove kasnijeg kognitivnog razvoja, pravo predviđanje IQ-a znatnije raste tek nakon 7. godine, kada genetika postaje sve uticajnija.

Inside Creative House/Shutterstock

 

Dakle, treba li da budemo zabrinuti? 

Ne. Stručnjaci poručuju da ne postoji jednostavna formula koja određuje ko će biti "pametan", niti postoji savršeni razvojni put koji dete mora da prati. Nema potrebe za panikom ako vaše dete ne govori u rečenicama do druge godine ili ako mu pažnja leti s jedne igračke na drugu. To je potpuno normalno.

Pedijatrica dr Heder Gosnel poručuje: "Većina dece koja kasnije progovori u potpunosti stigne vršnjake do 4. ili 5. godine, naročito ako razumeju jezik, dobro se razvijaju u ostalim područjima i po potrebi dobiju logopedsku podršku".

Yuganov Konstantin/Shutterstock

Podstaknite detetov razvoj, bez pritiska 

Psihologica Sara Daglas ističe da IQ nije samo "broj", već grupa sposobnosti koje mogu da se podstiču kroz različita iskustva. Ona daje nekoliko jednostavnih predloga koje svaki roditelj može primeniti. 

- Izlažite dete novim iskustvima: različite teksture, zvukovi, boje i lica mogu pomoći razvoju čula i mozga.

- Igrajte se i pričajte s detetom: svakodnevne rutine poput čitanja, pevanja i razgovora podstiču jezički i emocionalni razvoj. 

- Ograničite ekrane: izbegavajte ekran do 18 meseci, a kasnije ograničite gledanje na jedan sat dnevno, uz vaše prisustvo. 

Katsiaryna Drobysheva/Shutterstock

Pamet nije sve

Važno je imati na umu da inteligencija nije najvažniji životni kvalitet. Ljubaznost, saosećajnost, strpljenje – to su osobine koje se ne mere testovima, ali često znače mnogo više u stvarnom životu.