Tri roditeljske greške zbog kojih su deca još tvrdoglavija

Znate ono kad vam dođe da lupate glavom o zid zato što vas dete jednostavno ne čuje i jednostavno ne želi da uradi po vašem, nego po svom? E, pa možda i vi utičete na to. Tvrdoglavost nije nešto što je isključivo deo karaktera. Iako su neki aspekti detetove tvrdoglavosti van roditeljske kontrole, neke roditeljske navike mogu borbu moći između roditelja i dece malo da pojačaju i učine je češćom.

Mi kao roditelji želimo da deca nauče da u većini situacija u životu postoje sive zone i da nije sve samo crno-belo. S godinama moraju da razviju alate za rešavanje problema i društvenu svest za snalaženje u sve složenijim situacijama. Kako bi to postigli i kako se deca ne bi neprestano "tvrdoglavila", roditelji bi trebalo da paze na ove tri uobičajene roditeljske greške.

Greška 1: Odbijate da delite pobedu 

Roditelji moraju da dobiju neke bitke. Ali strateški gubitak nekih može dugoročno da koristi svima, jer će smanjiti nivo detetove frustracije. Kad roditelji pokušavaju da dobiju svaku bitku, deca su na kraju iscrpljena, na rubu i verovatnije je da će se boriti za svaku sitnicu. Niko ne voli da mu se naređuje ceo dan. Dobro je povremeno prihvatiti detetovu "pobedu" pri nekim odlukama, jer je tada veća verovatnoća da će se prilagoditi onda kad stvarno treba – vi da pobedite.

Ponekad umeće pregovaranja uključuje uviđanje toga koje bitke se ne isplati voditi. Na primer, možda neće biti kraj sveta ako dete želi da nosi cipele koje se ne slažu s odećom. Možda čak i nije važno ako žele da nose cipele koje se međusobno ne slažu.

Međutim, važno je biti svestan da nije dobro preterati dajući deci previše opcija. U suprotnom bi deca mogla imati problema u donošenju odluke.

StockPhotoDirectors/Shutterstock

Greška 2: Ne pokazujete empatiju 

O nekim odlukama ne može da se pregovara, ali postoji način da roditelji donose autoritativne odluke, a da ne ispadnu bezosećajni: priznajte i potvrdite da čujete dete i njegova osećanja. Ako vam ujutru nedostaje vremena, a dete je ljuto jer mu se nijedna opcija za doručak ne sviđa, pokušajte ovako: "Razumem da si ljut zbog ovoga, ali nemamo izbora. Moramo da krenemo ili ćemo zakasniti. Dakle, jutros ćeš prihvatiti moju odluku, ali sutra ujutru možemo pokušati da bolje isplaniramo kako bismo imali više vremena da odlučiš".

U ovakvim slučajevima empatija takođe omogućuje roditeljima da deci pokažu kako da regulšu svoje emocije. Podsetite decu da imaju izbor kako da se nose sa situacijama i da vrištanje i vikanje nisu najbolje opcije. Zatim se okrenite i udaljite da date detetu malo prostora da odluči – jer ako samo stojite, verovatnije je da će se produžiti sukob.

LightField Studios/Shutterstock

Greška 3: Pokazujete nefleksibilnost 

Čak i kada se čini da deca ne obraćaju pažnju na to kako se odrasli oko njih ponašaju, verovatno će usvojiti vaše načine ponašanja koje će oponašati u budućnosti. Dakle, ako, na primer, u restoranu dođu do vas i kažu da nema više vašeg omiljenog jela, važno je da pokažete fleksibilnost. Tako decu učite vrednim lekcijama o postupanju u trenucima razočaranja.

Promena može biti izazovna. Ali modeliranje stava fleksibilnosti je zdravije od onog koji poručuje detetu – učini tako ili nikako. Deca moraju naučiti da se promene događaju i da neočekivane promene mogu biti dobre, jer imaju potencijal da stvore nepredviđene prilike.

Upornost je dobra osobina, ali takođe je korisno pokazati kroz komunikaciju da ne odustajete kada morate napraviti promenu.