Dva straha iz detinjstva oblikuju svaki ljubavni odnos

Romantične veze često nose obrasce iz detinjstva. Dva osnovna straha koja unosimo u odrasle odnose prisutna su još pre nego što napustimo dom. Jedan od njih postaje primaran, dok drugi ostaje u pozadini, a upravo izbor partnera često odražava taj sekundarni strah.

Prema rečima terapeuta, savetnika i psihologa Pola Daniona, dva straha koja oblikuju gotovo svaku ljubavnu vezu uključuju:

- strah od napuštanja – gubitka voljene osobe i

- strah od gubitka sebe – osećaj da nestaje sopstveni identitet.

Victoria Emerson/Shutterstock

"Ti strahovi se razvijaju u porodicama koje naginju ka prevelikoj povezanosti ili udaljenosti. U porodicama s preteranom povezanošću granice su tanke, naglasak je na zajedništvu i ugađanju drugima, pa deca kasnije u vezama često nose strah od gubitka sebe ili od napuštanja. U udaljenim porodicama vrednosti se zasnivaju na samostalnosti i slobodi, a odrasla deca iz takvih okruženja u vezama mogu da nose bilo koji od ova dva straha –ili čežnju za povezanošću, ili strah od gubitka identiteta", objašnjava Danion za časopis "Psychology Today".

Cookie Studio/Shutterstock

Dodaje da u partnerskim odnosima ti strahovi mogu da se pojave u različitim kombinacijama.

"Ponekad jedan partner teži stalnoj bliskosti, dok drugi naglašava granice. U drugim slučajevima oba partnera mogu deliti isti strah – bilo od napuštanja, što dovodi do spajanja i nedostatka individualnosti, ili od gubitka sebe, što rezultira velikom međusobnom udaljenošću", ističe terapeut.

PeopleImages/Shutterstock

Proces isceljenja uključuje učenje zdravih granica, koje nisu ni preterano slabe ni rigidne.

"Oni koji nose strah od napuštanja treba da razviju odgovornost za sopstvenu sreću i stvore dodatne izvore podrške. Oni koji nose strah od gubitka sebe treba da uče kako da održe emocionalne granice bez udaljavanja i prihvate partnerovu potrebu za povezanošću. Ravnoteža se postiže kroz granice koje istovremeno pružaju sigurnost i dozvoljavaju iskrenu komunikaciju i ljubav", zaključuje Danion.