Zašto su deca u Danskoj toliko empatična? Na ovaj način postaju srećnije odrasle osobe

Pisali smo o tome koji model roditeljstva i vaspitanja dece je zastupljen u Švedskoj, a sada ćemo "skoknuti" do Danske, gde deca važe za veoma saosećajne mališane.

Danski obrazovni sistem ima obavezan nacionalni program nazvan "Korak po korak", koji se sprovodi već od predškolskog uzrasta. Deci se pokazuju slike dečjih lica koja prikazuju različite emocije: tugu, strah, ljutnju, frustraciju, sreću itd.

"Deca razgovaraju o tim slikama i pokušavaju rečima da izraze šta prikazano dete oseća, te tako uče da prepoznaju sopstvene i tuđe emocije. Tako se uče empatiji, rešavanju problema, samokontroli i čitanju tuđih izraza lica", piše Iben Dising Sandel u knjizi "Danski odgoj dece".

Ključno obeležje tog programa jeste da vaspitači i deca ne iznose sudove o emocijama, nego ih samo prepoznaju i uvažavaju.

Drugi program, CAT set, stiče sve veću popularnost. Služi povećanju emocionalne svesti i empatije te je fokusiran na verbalizovanje iskustava, misli, osećanja i oseta.

"CAT set sadrži kartice s prikazima lica, merne štapiće za merenje intenziteta emocija i prikaze ljudskog tela u koje učesnici mogu ucrtati telesne vidove emocija i mesta emocija u telu. On sadrži i pribor nazvan Moj krug, pa deca u različite delove kruga ucrtavaju svoje prijatelje, članove porodice, stručne osobe i strance, što im pomaže u razumevanju mesta drugih osoba u njihovom životu", nastavlja Sandel.

VGstockstudio/Shutterstock

U školama deca koja ne vole da dele sede kraj velikodušne dece

Postoji i program Bez nasilja, u koji su uključena deca od tri do osam godina, a u sklopu kojeg razgovaraju o vršnjačkom nasilju i zadirkivanju te uče da budu brižniji prema drugima.

Drugi, manje očigledan, primer učenja empatije u danskim školama jeste spajanje dece koja imaju različite prednosti i slabosti. Primera radi, učenici koji su bolji u učenju sede uz učenike koji nisu tako dobri u učenju, dete nesklono deljenju sedi pored nesebičnog deteta itd.

"Cilj je da učenici uvide kako svako ima neku pozitivnu osobinu i pokušaju međusobno da pomognu u dostizanju sledećeg nivoa. Takav sistem podstiče saradnju, timski rad i poštovanje", kaže Sandel.

Empatija je jedan od ključnih faktora liderske, preduzetničke, menadžerske i poslovne uspešnosti. Smanjuje vršnjačko nasilje, povećava sposobnost opraštanja, uveliko poboljšava međuljudske odnose i učvršćuje društvenu povezanost.

"Istraživanja pokazuju da su empatični tinejdžeri uspešniji od narcisoidnijih vršnjaka, jer njima upravlja svrha. Razmislite li malo o tome, shvatićete da ima smisla. Uspešni ljudi ne rade sami; svakom od nas za pozitivne rezultate potrebna je podrška drugih", naglašava Sandel.

Možda bi aktivno učenje empatije kod dece, po uzoru na Dansku, u budućnosti od njih stvorilo srećnije odrasle osobe.