Zašto su deca u Danskoj toliko empatična? Na ovaj način postaju srećnije odrasle osobe

Pisali smo o tome koji model roditeljstva i vaspitanja dece je zastupljen u &Scaron;vedskoj, a sada ćemo &quot;skoknuti&quot; do Danske, gde deca važe za veoma saosećajne mali&scaron;ane.Danski obrazovni sistem ima obavezan nacionalni program nazvan &quot;Korak po korak&quot;, koji se sprovodi već od pred&scaron;kolskog uzrasta. Deci se pokazuju slike dečjih lica koja prikazuju različite emocije: tugu, strah, ljutnju, frustraciju, sreću itd.&quot;Deca razgovaraju o tim slikama i poku&scaron;avaju rečima da izraze &scaron;ta prikazano dete oseća, te tako uče da prepoznaju sopstvene i tuđe emocije. Tako se uče empatiji, re&scaron;avanju problema, samokontroli i čitanju tuđih izraza lica&quot;, pi&scaron;e Iben Dising Sandel u knjizi &quot;Danski odgoj dece&quot;.Ključno obeležje tog programa jeste da vaspitači i deca ne iznose sudove o emocijama, nego ih samo prepoznaju i uvažavaju.Drugi program, CAT set, stiče sve veću popularnost. Služi povećanju emocionalne svesti i empatije te je fokusiran na verbalizovanje iskustava, misli, osećanja i oseta.&quot;CAT set sadrži kartice s prikazima lica, merne &scaron;tapiće za merenje intenziteta emocija i prikaze ljudskog tela u koje učesnici mogu ucrtati telesne vidove emocija i mesta emocija u telu. On sadrži i pribor nazvan Moj krug, pa deca u različite delove kruga ucrtavaju svoje prijatelje, članove porodice, stručne osobe i strance, &scaron;to im pomaže u razumevanju mesta drugih osoba u njihovom životu&quot;, nastavlja Sandel.VGstockstudio/ShutterstockU &scaron;kolama deca koja ne vole da dele sede kraj velikodu&scaron;ne decePostoji i program Bez nasilja, u koji su uključena deca od tri do osam godina, a u sklopu kojeg razgovaraju o vr&scaron;njačkom nasilju i zadirkivanju te uče da budu brižniji prema drugima.Drugi, manje očigledan, primer učenja empatije u danskim &scaron;kolama jeste spajanje dece koja imaju različite prednosti i slabosti. Primera radi, učenici koji su bolji u učenju sede uz učenike koji nisu tako dobri u učenju, dete nesklono deljenju sedi pored nesebičnog deteta itd.&quot;Cilj je da učenici uvide kako svako ima neku pozitivnu osobinu i poku&scaron;aju međusobno da pomognu u dostizanju sledećeg nivoa. Takav sistem podstiče saradnju, timski rad i po&scaron;tovanje&quot;, kaže Sandel.Empatija je jedan od ključnih faktora liderske, preduzetničke, menadžerske i poslovne uspe&scaron;nosti. Smanjuje vr&scaron;njačko nasilje, povećava sposobnost opra&scaron;tanja, uveliko pobolj&scaron;ava međuljudske odnose i učvr&scaron;ćuje dru&scaron;tvenu povezanost.&quot;Istraživanja pokazuju da su empatični tinejdžeri uspe&scaron;niji od narcisoidnijih vr&scaron;njaka, jer njima upravlja svrha. Razmislite li malo o tome, shvatićete da ima smisla. Uspe&scaron;ni ljudi ne rade sami; svakom od nas za pozitivne rezultate potrebna je podr&scaron;ka drugih&quot;, nagla&scaron;ava Sandel.Možda bi aktivno učenje empatije kod dece, po uzoru na Dansku, u budućnosti od njih stvorilo srećnije odrasle osobe.

Zašto su deca u Danskoj toliko empatična? Na ovaj način postaju srećnije odrasle osobe

4 Komentari