Ako želite da pohvalite dete – ovo nikako ne smete da govorite

Mnogi roditelji veruju da će pohvalama jačati mentalno zdravlje svoje dece, ali jedna psihijatrica upozorava da česta greška u davanju komplimenata može imati potpuno suprotan efekat.

Dr Sue Varma, sertifikovana psihijatrica i autorka, gostujući u emisiji "Today" objasnila je šta roditelji mogu da urade kako bi odgajili uspešne i samopouzdane odrasle osobe.

Dr Varma naglašava da je važno prepoznati dečja postignuća, ali dodaje da mnogi roditelji greše kada hvale "fiksne osobine" poput snage ili izgleda. Umesto toga, potrebno je naglasiti trud koji dete ulaže da bi do nečega došlo.

"Često deci govorimo: 'Tako si snažan' ili 'Baš lepo izgledaš'. To su fiksne osobine. Treba da naglašavamo trud. Ako je dete dobilo peticu iz matematike, a ranije se mučilo sa gradivom, recite mu: 'Znaš li koliko si sati uložio da to postigneš? Upravo to mi se sviđa.' Trud je ono nad čim imamo kontrolu."

Davor Geber/Shutterstock

Istakla je da bi roditelji trebalo da pohvale svako postignuće koje je rezultat učenja i rasta, a ne ono što je došlo lako ili nije zahtevalo napor.

Dodaje i da je ključno deci pokazati da "uspeh ne leži samo u talentu", već u "poverenju u sopstvene sposobnosti". Takođe podseća roditelje da "slave" dečje pobede jer im to pomaže da povežu uloženi trud sa postignutim rezultatom.

Isti pristup važi i za odrasle

Prema dr Varma, isti obrasci često se pojavljuju i kod odraslih.

"Mnogi od nas govore: 'Nisam dobar u matematici' ili 'Nikad mi nisu išle prirodne nauke'. To jednostavno nije tačno. U većini stvari možemo biti dobri ako uložimo dovoljno vremena. Osoba kakva postajemo kroz uspehe i neuspehe priprema nas za život, na svim nivoima."

Govoreći usred Zimskih olimpijskih igara, istakla je da većina olimpijaca deli jednu osobinu: savesnost. "Za mene je to disciplina i emocionalna stabilnost kada postane teško. To znači istrajati i kada je život komplikovan, ne čekati da se motivacija pojavi sama od sebe."

Natalia Bostan/Shutterstock

"Ti ljudi ostaju smireni. Znaju da upravljaju emocijama, umesto da emocije upravljaju njima", dodala je.

Druge greške koje roditelji nesvesno prave

Njeni saveti nadovezuju se na preporuke koje je pre nekoliko meseci iznela psihološkinja dr Jazmine Mekoj, na internetu poznata kao "Psihološkinja za mame". Ona je u viralnoj objavi izdvojila pet uobičajenih roditeljskih postupaka koji nenamerno podstiču loše ponašanje dece.

Ivanko80/Shutterstock

"Te greške svi pravimo, uključujući i mene. Kada ih činim, to je zato što sam preopterećena, pod stresom i samo pokušavam da preguram dan. Mislimo da pomažemo, a zapravo samo produžavamo tešku situaciju. Već i samo prepoznavanje tog obrasca pomaže da zastanemo i reagujemo smirenije."

Na njenom spisku našli su se požurivanje deteta, postavljanje pitanja dok je uznemireno, davanje izbora kada je već preopterećeno, pokušaj da se nauči lekcija dok dete još uvek proživljava emocije, kao i govor detetu da se "smiri" ili "opusti", što, kako naglašava, samo povećava osećaj srama i distance, pa često vodi ka još većoj eskalaciji.