Ako vešto izbegavate ovih 11 grešaka – roditelji su vas dobro vaspitali

Ponekad je nepristojnost slučajna, kao kod osoba sa poremećajem pažnje koje imaju poteškoće sa organizacijom i tačnošću, a ponekad je odraz urođene sebičnosti.

U svakom slučaju, ako ste među onima koji vode računa da svojim postupcima ne povrede druge, možete zahvaliti roditeljima na dobrom vaspitanju, piše YourTango.

Upadanje u reč

Ako dopuštate drugima da završe misao pre nego što progovorite, vaši roditelji su odradili sjajan posao. Razgovor ima prirodan tok: jedna osoba govori, druga sluša i čeka svoj red. Prekidanjem šaljete poruku da vas ne zanima šta sagovornik ima da kaže.

S druge strane, aktivno slušanje nije samo puko primanje reči. To je složen proces koji uključuje primanje, razumevanje, pamćenje, procenu i na kraju odgovor. Ako vam to dolazi prirodno, verovatno ste imali roditelje koji su vam to usadili sopstvenim primerom, što je neprocenjiv dar.

Korišćenje mobilnog telefona tokom razgovora

Roditelji kojima je stalo do pristojnosti uče decu da se telefon ne koristi tokom razgovora licem u lice. To nije samo nepristojno, već i neljubazno. Iako nam telefoni svima odvlače pažnju, postoji vreme i mesto za pregledanje sadržaja, a to svakako nije dok razgovarate sa drugom osobom.

Kada odložite telefon, svoju pažnju poklanjate sagovorniku, što gradi dublju povezanost i pokazuje da vam je stalo. Time ne samo da izbegavate nepristojnost, već prihvatate i činjenicu da multitasking, koji je danas postao norma, zapravo nije toliko efikasan koliko mislimo.

Cira123/Shutterstock

Širenje tračeva

Ako se klonite širenja negativnih glasina, vaši roditelji su očigledno znali šta rade i želeli su da vaspitaju osobu koja širi dobrotu, a ne razdor. Zahvaljujući tim vrednostima naučili su vas da reči imaju veliku moć. Svesnim izbegavanjem ogovaranja pokazujete da vam je stalo do drugih, čak i do onih koje ne poznajete.

Iznošenje sočnih detalja o tuđim životima može doneti trenutno uzbuđenje, ali je u suštini toksično ponašanje koje produbljuje društvene podele i izoluje ljude. Odlukom da ne učestvujete u tome, birate da budete ljubazni i podrška drugima, što govori o snazi vaših vrednosti.

Kritikovanje drugih

Ako ne kritikujete druge, roditelji su vas naučili da je to nepristojno i gotovo uvek nepotrebno. Kritičnost svodi ljude na njihove mane i uskraćuje im punu ljudskost. To je suprotnost prihvatanju – zanemaruju se sve nijanse i fokus se stavlja na tuđe nesavršenosti dok one ne postanu jedino što vidite.

Osobe koje su odrasle u okruženju punom osuđivanja verovatno su usvojile štetne obrasce koje ponavljaju i kao odrasli. Potreban je trud da se takav način razmišljanja promeni, ali odrastanje uz preterano kritične roditelje ne mora da vas definiše celog života. Lakše je biti negativan nego pozitivan, ali ako saosećanje i razumevanje stavljate u središte svojih odnosa, to znači da ste sjajno vaspitani.

Alena A/Shutterstock

Hronično kašnjenje

Ako su vas roditelji naučili da je hronično kašnjenje nepristojno, usadili su vam važne vrednosti. Samo kašnjenje ne znači nužno da ste nepristojni, ali način na koji se nosite sa njim može biti. Pojaviti se kasno bez objašnjenja ili izvinjenja jeste nepristojno. S druge strane, pozvati unapred i javiti da ćete kasniti obziran je način rešavanja situacije.

Kod nekih ljudi hronično kašnjenje nema veze sa nepoštovanjem tuđeg vremena. Osobe sa poremećajem pažnje često imaju problema sa upravljanjem vremenom, zbog čega stalno kasne.

One pogrešno misle da "biti na vreme" znači doći tačno u minut, dok je najbolji plan uvek stići petnaestak minuta ranije. Iako se hronično kašnjenje smatra klasičnim primerom nepristojnosti, nedostatak razumevanja za ljude koji kasne takođe bi se mogao smatrati nepristojnim.

fast-stock/Shutterstock

Osuđivanje tuđih izbora

Ako ne osuđujete druge zbog njihovih odluka, vaši roditelji su vas sjajno vaspitali. Osuđivanje stavlja ljude u kalupe bez poznavanja cele priče. Jedino što nam je dostupno jeste nečije spoljašnje ponašanje, ali ne znamo šta se dešava unutar osobe. Zato je uzdržavanje od osude najempatičniji pristup.

Ljudi koriste etiketiranje kako bi kategorizovali i definisali sebe i druge, ali to može odvesti na put predrasuda i stereotipa. Izlaz iz osuđivanja je saosećanje. Ono nam omogućava da shvatimo da greške ne čine nekoga neuspešnim, kao što ni štetni postupci ne čine nekoga suštinski lošom osobom.

Usmeravanje istog saosećanja prema sebi omogućava vam da oprostite i sebi. Posmatrajući svoje nesavršenosti kao mali deo celine, možete sebe videti u boljem svetlu i lakše preći preko grešaka, čime jačate otpornost. Kako ističe Paf: "Preoblikovanjem misli i fokusiranjem na sopstvene snage, možemo stvoriti novu, osnažujuću priču za sebe."

Dean Drobot/Shutterstock

Otkazivanje dogovora u poslednji čas

Ako ne otkazujete dogovore u poslednjem trenutku, vaši roditelji su vas dobro vaspitali. Sasvim je u redu postaviti granice kada su u pitanju vaše vreme i energija i reći "ne" onome što ne želite, ali čekanje do poslednjeg trenutka da otkažete jeste nepristojno. Ako ste već odlučili da otkažete, najbolje je da to javite drugoj osobi što je pre moguće.

Otkazivanje sat vremena pre dogovora ostavlja utisak da vam nije stalo do te osobe ili da ne cenite njeno vreme. Prema istraživanju Univerziteta Karnegi Melon, čak i mali činovi nepristojnosti toliko mentalno iscrpljuju ljude da im narušavaju sposobnost koncentracije.

Nakon takvog iskustva ljudi su skloni da razmišljaju o neprijatnom postupku do te mere da ne mogu da se usredsrede ni na šta drugo. Iako možda nemate nameru da budete nepristojni, vaše ponašanje može biti tako doživljeno.

Halfpoint/Shutterstock

Ostavljanje nereda za sobom

Ako pospremate za sobom, pokazujete da vam je stalo do toga kako vaši postupci utiču na druge, a ako su vas roditelji tome naučili, nisu želeli da budete nepristojni. Ostavljanje prljavog posuđa u sudoperi dok se ne nagomila neobzirno je prema ljudima sa kojima delite prostor.

Učenje obavljanja kućnih poslova u detinjstvu postavlja temelje za brigu o sebi u odraslom dobu. Stručnjaci za razvoj dece smatraju da deca koja pomažu u kući uče empatiju, odgovornost i vrednost timskog rada, uz praktične životne veštine. Kućni poslovi nisu zabavni, ali su neophodan deo održavanja doma, a ljudi koji ih izbegavaju često ne shvataju koliko je takvo ponašanje nepristojno.

Guranje preko reda

Čekanje u dugom redu je stresno, ali neizbežno iskustvo. Guranje preko reda ili iskaljivanje besa na zaposlenima i drugim kupcima nepristojno je i ne rešava problem. Shvatanje da morate da čekate svoj red lekcija je koja se uči još u vrtiću, a roditelji koji znaju šta rade pobrinu se da se ta lekcija pamti i u odraslom dobu.

Ljudi koji se guraju preko reda svima pokazuju svoju nepristojnu narav. Oni misle da je njihovo vreme važnije od tuđeg, što im daje za pravo da stanu ispred onih koji su čekali mnogo duže. Njihov iskrivljen pogled na stvarnost i osećaj superiornosti nadjačavaju svaki osećaj osnovne ljudske pristojnosti.

Natalia Bostan/Shutterstock

Preterano hvalisanje

Nema ničeg lošeg u slavljenju teško stečenih uspeha, ali postoji način da se pohvalite, a da se drugi zbog toga ne osećaju manje vrednim. Roditelji koji žele da vaspitaju pristojnu decu tu lekciju prenose jasno i dosledno. Razlika između hvalisanja i priznavanja uspeha leži u načinu razmišljanja.

Moguće je izraziti ponos, a istovremeno ostati skroman. Takođe je moguće uzdizati sebe, a da pritom podižete i sve oko sebe. Hvalisanjem se stavljate iznad drugih, kao da ste se popeli na vrh lestvica i povukli ih za sobom. Međutim, ako se ponosite svojim dostignućima i istovremeno pomažete drugima da dostignu slične visine, to pokazuje koliko ste zapravo obzirni i uspešni.

Stav da ste bolji od drugih

Ako ne ostavljate utisak da mislite da ste bolji od drugih, to pokazuje da su vas roditelji sjajno vaspitali. Svetu pristupate sa osećajem pravičnosti i cenite doprinos svake osobe, ma koliko on bio suptilan. Umesto da rangirate sebe i druge, ljude doživljavate kao jednake jer verujete u urođenu vrednost svakog ljudskog bića.

Ljudi koji sebe smatraju superiornim prihvataju nepristojnost kao stil života. Oni nastoje da ponize druge jer njihov osećaj sopstvene vrednosti zavisi od toga. Spolja mogu delovati samouvereno, ali njihovo samopouzdanje je lažno, izgrađeno na leđima ljudi koje iskorišćavaju i odbacuju.

Vaše samopouzdanje, s druge strane, proizlazi iz vaspitanja. Bezuslovna ljubav i podrška roditelja naučile su vas da verujete u sebe, što vas svakodnevno podstiče da verujete i u druge.