Zbog ovih roditeljskih fraza deca odrastaju u nesigurne osobe

S druge strane, osobe koje neprestano sumnjaju u sebe verovatno su sa roditeljima vodile razgovore koji su im vremenom narušili samopouzdanje i izazvali anksioznost. Ovakav način vaspitanja često uključuje određene fraze koje ostavljaju dugoročne posledice, piše YourTango.

"Shvatićeš kada odrasteš"

Roditelji koji koriste ovu frazu postavljaju deci nerealna očekivanja, umesto da im dozvole prostor za greške i uključe ih u razgovore o složenijim temama. Zbog toga takva deca kasnije, kao odrasli ljudi, očekuju da će sve odgovore dobiti automatski, kao da su godine jedini uslov za razumevanje sveta.

Iako neke teme nisu primerene deci, ignorisanje njihove radoznalosti guši sposobnost kritičkog razmišljanja i stvara anksioznost. Kada odrastu, takve osobe neprestano preispituju svoje postupke jer imaju osećaj da nešto rade pogrešno.

Shutterstock/DexonDee

"Samo ćeš nešto pokvariti"

Kada roditelji kritikuju decu zbog grešaka, ne samo da im narušavaju samopouzdanje, već im oduzimaju i priliku da uče i napreduju. Ponekad je potrebno pogrešiti kako bismo sledeći put nešto uradili bolje.

Deca koja često slušaju poruke poput: "Samo ćeš pokvariti" ili "Pusti mene da to uradim", postaju nesigurna u novim situacijama. Zbog toga izbegavaju zadatke koje ne razumeju i ne žele da izađu iz zone komfora, jer su roditelji uvek pretpostavljali da će pogrešiti. Ne shvataju da greška najčešće ne znači da su uradili nešto loše.

"Jesam li ti rekao/rekla"

Ako dete odrasta sa osećajem da ga stalno prozivaju zbog grešaka, razvija trajni strah od razočaranja drugih. Takva deca povlače se u sigurnost umesto da isprobavaju nove stvari. Počinju da sumnjaju u sebe jer se plaše da nikome nisu dovoljno dobra, pa zanemaruju sopstvene potrebe i interesovanja.

To su deca koja izrastu u odrasle osobe koje po svaku cenu žele da udovolje drugima, jer su detinjstvo provele slušajući: "Jesam li ti rekao." Ne osećaju se prijatno kada treba samostalno da donose odluke, pošto su ih roditelji stalno kritikovali. U najosetljivijim godinama tako su naučili da traže tuđu potvrdu i odobravanje.

Halfpoint/Shutterstock

"Hajde da vidimo šta drugi rade"

Kada se deca od malih nogu uče da se upoređuju sa drugima i prate većinu, kasnije im je mnogo teže da razviju sopstveni stav i liderske sposobnosti. Naviknu da posmatraju okolinu i oslanjaju se na tuđa mišljenja do te mere da potpuno zanemare sopstvene ideje.

Takva deca nikada nisu dobila priliku da samostalno razmišljaju i sprovedu svoje zamisli do kraja. Roditelji su ovakvim frazama podsticali osećaj nesigurnosti i anksioznosti, umesto da grade samopouzdanje.

Anna Lurye/Shutterstock

"Zato što sam ja tako rekao/rekla"

Bez prilike da samostalno razmišljaju i vežbaju izražavanje sopstvenog mišljenja, deca odrastaju u osobe koje se stalno preispituju. Ne dobijaju priliku da nauče kako da rešavaju sukobe i razumeju razloge koji stoje iza nečijih odluka.

Odrastanje uz roditelje koji su autoritet nametali ovom frazom stvara ljude koji se oslanjaju na druge da im postavljaju granice i usmeravaju ponašanje. Zbog toga često postaju hronično anksiozni.