Roditeljske greške koje dečake pretvaraju u usamljene muškarce

Uzroci su razni, od slabijih društvenih veza do mentalnih problema, ali temelji usamljenosti često se postavljaju u detinjstvu. Određeni roditeljski obrasci, čak i bez loše namere, mogu kočiti emocionalni razvoj dečaka i doprineti kasnijoj izolaciji.

Dečaci koji odrastaju u usamljene muškarce često imaju roditelje koji ponavljaju ovih deset obrazaca ponašanja.

1. Potiskivanje emocija

Mnogi muškarci vaspitani su uz poruke da ne smeju da plaču, jer je to znak slabosti. Takvim vaspitanjem dečaci mogu naučiti da potiskivaju osećanja koja povezuju s ranjivošću, piše YourTango. Iz Instituta Gottman objašnjavaju: "Ako dečake učimo da ne plaču kada su tužni ili da ne smeju da se plaše, zapravo im šaljemo poruku da njihova osećanja nisu važna. Zbog toga prestaju da prepoznaju šta osećaju i gube poverenje u sopstvene emocije. To je izuzetno štetno za njih, ali i za ljude u njihovoj okolini". 

Muškarci taj problem često ne povezuju s vaspitanjem. Umesto toga mogu da se u tišini bore s teškim osećanjima, što ih s vremenom može udaljiti od prijatelja i bliskih osoba.

BearFotos/Shutterstock

2. Preterana zaštita

Posao roditelja je da zaštiti dete, ali neki u tome odlaze u krajnost i izoluju sinove od spoljnjeg sveta. Time ih mogu zaštititi i od izazova te društvenih situacija važnih za razvoj samostalnosti. Preterana roditeljska zaštita povezuje se s rizikom od perfekcionizma i niskog samopouzdanja kod dece. Dečacima su potrebna iskustva bez neprestane kontrole kako bi razvili samostalnost i samopouzdanje.

3. Nedostatak emocionalne podrške

Uznemirena ili zbunjena deca utehu često traže od roditelja. Ako roditelji reaguju hladno ili nezainteresovano, dečacima kasnije može biti teže da se nose s emocijama i traže pomoć. Kao odrasli mogu imati problema s održavanjem bliskih odnosa.

Psiholog Timoti Džej Leg navodi: "Ljudi koji su u detinjstvu bili emocionalno zanemareni kao odrasli ljudi se nose s posledicama. Njihove emocionalne potrebe nisu bile zadovoljene, pa često ne znaju šta da urade sa svojim osećanjima kada se pojave".

fizkes/Shutterstock

4. Uspeh ispred odnosa

Školski uspeh i rezultati važni su, ali ne bi trebalo da budu jedini fokus. Neki roditelji preopterećuju sinove obavezama kako bi se istakli, zbog čega uspeh može postati važniji od sklapanja prijateljstava i usvajanja drugih životnih veština.

Ako ih ne podučavaju o važnosti odnosa, dečaci se mogu osećati nepovezano s drugima. Kasnije im može biti teže da izgrade bliske odnose, što može doprineti osećaju usamljenosti.

5. Omalovažavanje emocija

Kada roditelji ignorišu ili ismevaju osećanja svojih sinova, mogu kod njih stvoriti utisak da njihove emocije nisu važne. Psihološkinja Džonis Veb pojašnjava: "Roditelji ponekad osećanja doživljavaju kao stvar izbora ili ih smatraju lošim ponašanjem koje treba ispraviti. Zbog toga deca nauče da su njihova osećanja pogrešna, što im nanosi emocionalnu štetu".

Cira123/Shutterstock

6. Vaspitanje zasnovano na stidu

Dečje greške deo su odrastanja. Međutim, ako ih roditelji zbog njih posramljuju i kažnjavaju, to može ostaviti dugotrajne posledice. Takvi muškarci kao odrasli mogu imati osećaj manje vrednosti i plašiti se roditelja.

Normalno je da roditelji ponekad izgube strpljenje, ali sramoćenje nije dobar način podsticanja samostalnosti. Psihološkinja Pegi Dreksler ističe da disciplina nije osveta ni izazivanje krivice, već usmeravanje deteta prema boljem ponašanju.

7. Zanemarivanje prijateljstva

Roditelji imaju važnu ulogu u podučavanju sinova o važnosti prijateljstava za emocionalnu dobrobit. Istraživanja pokazuju da prijateljstva iz detinjstva mogu stvoriti sistem podrške koji smanjuje rizik od usamljenosti u odraslom dobu.

Ako roditelji ne podstiču sinove na druženje, oni možda neće dovoljno razviti socijalne veštine potrebne za stvaranje bliskih odnosa. Zato je važno motivisati decu da izgrade sopstveni krug podrške.

Lopolo/Shutterstock

8. Preopterećenost obavezama

Učenje dečaka osnovnim obavezama potrebno je, ali prevelik teret može negativno da utiče na njihov razvoj. Deci je potrebno i vreme za igru i slobodne aktivnosti tokom kojih razvijaju emocionalne i kognitivne veštine.

Neprestana opterećenost dužnostima može doprineti anksioznosti i depresiji, zbog čega se deca mogu osećati usamljeno već na prelazu u odraslo doba. Podaci navedeni u izvornom tekstu pokazuju da svaki peti adolescent ima simptome anksioznosti ili depresije.

9. Sputavanje ranjivosti

Dečake se često uči da je ranjivost znak slabosti, iako je ona važna za razvoj emocionalne inteligencije. Ako im se brani pokazivanje ranjivosti, može im biti teže da razviju emocionalne veštine potrebne za povezivanje s drugima.

Kada roditelji podstiču otvorenost i svojim primerom pokazuju da je u redu biti ranjiv, dečacima kasnije može biti lakše da stvaraju duboke i smislene odnose.

PeopleImages/Shutterstock

10. Podsticanje emocionalne distance

Roditelji ponekad nesvesno podstiču emocionalno distanciranje kod sina zanemarivanjem njegovih potreba ili nametanjem stava da treba da "stisne zube i izdrži".

Takva emocionalna distanca kasnije može otežati stvaranje bliskih veza, jer dečak nije imao priliku da nauči kako da prepozna i izrazi svoje emocije. Zato je važno stvoriti sigurno okruženje u kojem se sin može slobodno izražavati i učiti da gradi bliske odnose.