Najstarije, srednje ili najmlađe dete: Ko ima najbolje osobine?

Jedno istraživanje pokazalo je zanimljive rezultate upravo kada su u pitanju srednja deca. Prema rezultatima Majkla Eštona i Kibeoma Lija, ona su u proseku pokazala više nivoe iskrenosti, poniznosti i prijatnosti u odnosima s drugima nego njihova braća i sestre.

U istraživanju je korišćen HEXACO model ličnosti kojim se procenjuje šest osobina: iskrenost i poniznost, emocionalnost, ekstraverzija, prijatnost, savesnost i otvorenost prema iskustvima.

Zašto baš srednja deca? 

Kada naučnici govore o "prijatnosti", misle na osobine poput spremnosti na saradnju i kompromis, lakšeg opraštanja drugima i sposobnosti kontrolisanja ljutnje. Iskrenost i poniznost, s druge strane, povezuju se s manjom potrebom za manipulisanjem drugima, kršenjem pravila radi lične koristi te pridavanjem velike važnosti bogatstvu ili društvenom statusu.

ibragimova/Shutterstock

Jednostavnije rečeno, srednja deca pokazala su se kao nešto sklonija saradnji, kompromisu i prilagođavanju drugima. Autori istraživanja smatraju da bi jedan od razloga mogao biti upravo njihov položaj u porodici. Nemaju privilegiju da budu najstariji, ali ni povlašćenu poziciju najmlađeg deteta.

Odrastajući između braće i sestara, često moraju da pregovaraju, popuštaju, dele i pronalaze način da se izbore za sebe, a da pritom funkcionišu s ostalima. Možda upravo kroz sve te male svakodnevne porodične situacije razvijaju osobine koje su se pokazale u istraživanju.

A gde su u toj priči jedinci? 

Zanimljivo je da su jedinci na nekim od tih osobina u proseku postizali nešto niže rezultate. Istraživači kao jedno od mogućih objašnjenja navode činjenicu da deca bez braće i sestara jednostavno nemaju toliko svakodnevnih prilika za deljenje, pregovaranje i rešavanje međusobnih sukoba kod kuće. Naravno, to ne znači da su jedinci sebičniji, manje empatični ili da imaju "lošiju" ličnost. Govorimo o prosečnim rezultatima velikog broja ljudi, a ne o pravilu koje važi za svako dete.

Anna Lurye/Shutterstock

Redosled rođenja ipak nije presudan 

Koliko redosled rođenja zaista utiče na našu ličnost pitanje je oko kojeg se naučnici još uvek ne slažu. Postoje i istraživanja koja nisu pronašla značajne razlike između najstarije, srednje i najmlađe dece. Na primer, istraživanje iz 2019. godine pronašlo je vrlo male razlike među braćom i sestrama te nije pokazalo da redosled rođenja ima važnu ulogu u oblikovanju ličnosti.

Uostalom, na to kakvi ćemo postati utiče puno više od toga jesmo li prvi, drugi ili treći stigli u porodicu. Tu su način na koji smo vaspitavani, porodični odnosi, životna iskustva, kultura, razlika u godinama između dece i još mnogo toga.

Zato ovo istraživanje ne znači da su sva srednja deca iskrena i spremna na kompromis niti da zaista imaju "najbolji karakter". Ali daje zanimljiv argument svim srednjim klincima koji se godinama žale da su izvukli najgore mesto u porodici.

Studio Romantic/Shutterstock