Osam fraza koje ljudi odrasli uz dobre roditelje retko izgovaraju

Roditelji mogu uticati na to kako se kasnije nosimo s neuspehom, tražimo pomoć, prihvatamo sopstvene i tuđe emocije te preuzimamo odgovornost za svoje postupke. Neke naizgled bezazlene rečenice mogu otkriti nesigurnost, izbegavanje odgovornosti ili probleme u odnosima. Ljudi koji su odrasli uz podržavajuće roditelje zato često izbegavaju sledeće fraze.

"Ne mogu"

Dr Lori Santos, koja predaje na Univerzitetu Yale, ističe važnost posmatranja neuspeha kao prilike za rast. Ljudi koji su odmalena naučili da prihvataju izazove ređe će unapred zaključiti da nešto ne mogu uraditi samo zato što im je teško ili neprijatno. Takav pristup pomaže im da se lakše nose s neizvesnošću i izlaze iz svoje zone udobnosti.

"Ne treba mi pomoć"

To što vam je potrebna pomoć nije znak slabosti. Ljudi koji su odrasli uz roditelje koji su ih podsticali da potraže podršku kada im je potrebna češće razumeju da ne moraju svaki problem rešiti sami. Takvo vaspitanje može doprineti osećaju sopstvene vrednosti koji ne zavisi od potpune samostalnosti.

Monkey Business Images/Shutterstock

"Previše dramiš"

Psiholog Hal Šori navodi da roditelji koji redovno odbacuju dečje emocije mogu koristiti upravo ovakve rečenice. Deca koja odrastaju u okruženju u kojem mogu da govore o svojim osećanjima bez osuđivanja kasnije mogu lakše priznati i tuđe emocije. Umesto da nekome kažu da preteruje, pokušaće da saslušaju i razumeju kako se druga osoba oseća.

"To je nemoguće"

Prema preporukama Mayo Clinic Health Systema, dečje samopouzdanje važno je graditi na ideji da njihova vrednost zavisi od toga ko su, a ne samo od onoga što postižu. Deca koja nauče da neuspeh ne određuje njihovu vrednost mogu biti spremnija na prihvatanje izazova. Zbog toga je manja verovatnoća da će nešto odmah proglasiti nemogućim samo zato što deluje teško.

"Nije se tako dogodilo"

Psiholog Danijel S. Lobel navodi da deca čiji roditelji često dovode u pitanje njihovu percepciju stvarnosti kasnije mogu postati nesigurna i preterano zavisna od drugih. Ako dete odrasta uz osećaj da ne može da veruje ličnim iskustvima, takav obrazac može uticati i na njegove odnose u odraslom dobu. U nekim slučajevima isti način komunikacije može nastaviti da koristi i u ličnim odnosima.

Gladskikh Tatiana/Shutterstock

"Rekao/la sam ti"

Iako izgovaranje ove rečenice u trenutku može pružiti osećaj zadovoljstva, ona ne doprinosi zdravoj komunikaciji. Osoba kojoj je upućena može se osećati omalovaženo ili kao da njeno mišljenje nije bilo vredno izražavanja. Ljudi koji su odrasli uz zdravije obrasce komunikacije zato češće biraju podršku umesto dokazivanja da su sve vreme bili u pravu.

"To nije moj problem"

Ova rečenica se može koristiti kao način izbegavanja odgovornosti i neprijatnih situacija. Roditelji koji kod dece razvijaju saosećanje i svest o sopstvenim postupcima uče ih da razmišljaju i o potrebama drugih ljudi. Zbog toga su takva deca kasnije spremnija da pomognu ili preuzmu svoj deo odgovornosti umesto da problem jednostavno odbace.

"Tako je kako je"

Ne možemo kontrolisati gubitke, razočaranja, odluke drugih ljudi i brojne druge životne okolnosti, ali možemo uticati na sopstvene reakcije. Roditelji koji decu uče preuzimanju odgovornosti podstiču ih da se ne skrivaju iza izgovora kada nešto ipak mogu da promene. Takav pristup može im pomoći da kao odrasli svesnije donose odluke i preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke.

fizkes/Shutterstock