Ovih 8 navika imaju ljudi koji su odrasli uz česte svađe roditelja

Deca mogu mnogo da nauče kada posmatraju roditelje koji nesuglasice rešavaju mirno i konstruktivno, ali učestali i intenzivni sukobi mogu uticati na način na koji kasnije doživljavaju odnose.

Obrasci koje deca razviju kako bi se nosila s napetom atmosferom ponekad se zadržavaju i u odrasloj dobi. Mogu se odraziti na komunikaciju, poverenje i način suočavanja s neprijatnim emocijama. Deca koja odrastaju uz roditelje koji se često svađaju mogu osam takvih obrazaca ponašanja preneti i u odraslu dob. 

Izbegavaju razgovore o problemima

Osobe koje su kao deca sukobe povezivale sa strahom i napetošću mogu da pokušavaju da ih izbegnu i kad odrastu. Umesto da otvoreno kažu šta ih muči, ponekad potiskuju osećanja jer očekuju negativnu reakciju druge osobe. Ćutanje im tada može delovati sigurnije od mogućnosti da razgovor preraste u svađu, piše YourTango.

Burno reaguju

Odrastanje uz česte i intenzivne svađe može uticati i na način reagovanja u konfliktnim situacijama. Neki ljudi postaju izuzetno defenzivni kada im neko ukaže na problem, dok drugi dugo potiskuju emocije pre nego što burno reaguju. Ako tokom odrastanja nisu imali dobar primer mirnog rešavanja nesuglasica, takvu komunikaciju mogu teže razvijati kasnije.

pics five/Shutterstock

Traže utehu i potvrdu drugih

Ako je osećaj sigurnosti u detinjstvu zavisio od toga da li su roditelji u dobrim odnosima, osoba može i kasnije da traži sigurnost u spoljašnjim okolnostima. To može da se ogleda kao snažna potreba za potvrdom, oslanjanje na druge ljude ili izbegavanje svega što izaziva neprijatne osećaje. U partnerskim odnosima nekima je zato posebno teško da se nose s neizvesnošću ili mogućnošću odbacivanja.

Stalno analiziraju druge

Deca koja ne znaju kada bi mogla da započne nova svađa mogu naučiti da pomno prate raspoloženje ljudi oko sebe. U odraslom uzrastu mogu obraćati veliku pažnju na ton glasa, govor tela ili sitne promene u ponašanju drugih kako bi što pre prepoznali mogući sukob. Takva stalna pripravnost može otežati opuštanje u odnosima čak i kada stvarne opasnosti nema.

Preterano se izvinjavaju

Potreba za održavanjem mira može se odražavati i kroz često izvinjavanje, čak i kada osoba nije učinila ništa loše. Neko ko je kao dete pokušavao da izbegne dodatnu napetost može naučiti da stavlja sopstvene potrebe u drugi plan kako ne bi izazvao negativnu reakciju. Taj obrazac kasnije može da se pretvori u ugađanje drugima i preuzimanje krivice koja mu ne pripada.

Probleme zadržavaju za sebe

Ako su roditeljski sukobi zauzimali veliki deo emocionalnog prostora u domu, dete može naučiti da za njegove probleme nema mesta. U odraslom dobu zato može pokušavati sve da reši samostalno umesto da razgovara s partnerom, prijateljima ili drugim bliskim osobama. Potiskivanje problema kratkoročno može sprečiti neprijatan razgovor, ali otežava otvorenu komunikaciju.

wavebreakmedia/Shutterstock

Teško veruju drugima

Česte svađe između roditelja mogu narušiti detetov osećaj predvidljivosti i sigurnosti u bliskim odnosima. Zbog toga nekim ljudima kasnije treba više vremena da steknu poverenje u partnera ili druge bliske osobe. Mogu očekivati sukob ili razočaranje čak i kada druga osoba nije dala razlog za takvu sumnju.

Prihvataju loša izvinjenja

Osobe kojima su sukobi posebno neprijatni ponekad žele što pre da završe raspravu, čak i ako problem zapravo nije rešen. Zbog toga mogu prihvatiti površno ili neiskreno izvinjenje samo kako bi ponovo uspostavile mir. Umesto da izraze šta ih je povredilo i zatraže stvarno rešenje, mogu zanemariti sopstvene emocije kako bi izbegle nastavak sukoba.